Nekada Danilović, danas Teo - Da li se Partizan susreće sa novom "Zlatnom generacijom" iz Bolonje!?

Virtus Palakanestro Bolonja, od leta 2016. godine i Segafredo Virtus Bolonja, jedan je od najtrofejnijih i najstarijih klubova u evropskoj košarci.

Virtus je kao sportska organizacija osnovan još 1871. godine, ali je to tada bio klub gimnastičara, da bi košarkaška sekcija nastala 1929. godine, kao deo novog sportskog udruženja.

Prvu titulu osvojili su pet godina nakon osnivanja, bila je to druga divizija, pa su dobili priliku da se bore i sa najboljim timovima u Italiji.

Dobro su se nosili, od 1935. godine pa sve do Drugog svetskog rata, osvojili su šest drugih mesta, dva treća i jedno šesto.

Svoje utakmice tada su igrali u crkvi "Santa Lućija", koju su napustili nakon rata, da bi se potom preselili u "Sala Borsu", gde je nekada bila gradska berza.

Prvu titulu u Seriji A osvajaju upravo u toj dvorani 1945. godine, a 10 godina kasnije dolaze i do dve vezane titule (1995, 1996).

Kako je rasla popularnost kluba, tako su se povećavali i zahtevi, da bi se klub 1956. godine preselio u novu dvoranu, koja je poređena sa njujorškim "Medison Skver Gardenom", kasnije je ta dvorana dobila i naziva "PalaDoca", koji nosi i danas.

Usledile su šezdesete, tokom kojih Virtus nije osvojio nijednu titulu, potom je pod Dinom Pitersonom osvojen prvi Kup Italije 1974. godine, a dve godine kasnije i nova titula.

Pomenuti američki stručnjak Piterson, koji je u Bolonju stigao sa klupe čileanske reprezentacije, napustio je 1978. godine klub i preselio se u Olimpiju iz Milana, da bi ekipu Virtusa preuzeo bivši igrač Teri Driskol.

Sa Driskolom na klupi Virtus osvaja dve titule zaredom (1979, 1980), te dve godine je za klub igrao i proslavljeni jugoslovenski košarkaš Krešimir Ćosić.

Nakon toga su pokušali da se popnu i na krov Evrope, ali je ih je najpre zaustavio Makabi, angažovan je potom i "Profesor" Aleksandar Nikolić, ali legendarni srpski stručnjak nije imao puno uspeha sa timom iz Bolonje.

Ekipu potom preuzima Alberto Bući, koji je kasnije bio i predsednik kluba, a tada je kao vrlo mlad trener sa Virtusom uspeo da osvoji i duplu krunu u Italiji.

Ekipu je od Bućija preuzeo američki stručnjak Bob Hil, koji je prethodno radio u Njujork Niksima, a sa sobom Hil u klub dovodi i NBA zvezdu Majkla "Šugar" Rej Ričardsona, koji je izrastao u jednog od najistaknutijih igrača u istoriji kluba iz Bolonje.

Sa njim u timu Virtus dolazi i do prvog evropskog trofeja, osvojen je Kup pobednika kupova, drugo po kvalitetu takmičenje u Evropi, a "Šugar" Rej Ričardson je u finalu madridskom Realu, koji je tada predvodio Džordž Karl, ubacio 29 poena.

Nakon toga, došlo je i "Zlatno doba" Virtusa.

Etore Mesina je bio na klupi, prethodno asistent Bobu Hilu, ali i čovek koji je od njega preuzeo klupu tima i osvojio gore-pomenuti evropskih trofej, prvi u vitrinama kluba iz Bolonje.

Nakon dve sezone u kojima su doživeli poraze u polufinalima italijanskog šampionata, tadašnji predsednik kluba Alfredo Kacola odlučuje da u tim dovede Predraga Danilovića.

Danilović izrasta u pravog lidera Virutsa i postaje jedan od najistaknutijih igrača u istoriji kluba, zajedno je sa Mesinom osvojio četiri titule, dva Kupa, ali i trofej u Kupu pobednika kupova i Evroligi, pa je taj period kluba označen kao "Zlatno doba".

Početak novog milenijuma označio je i novi veliki uspeh, u klub su stigli Smodiš, Dejvid Andersen, Rašard Grifit, ali i Marko Jarić, kao i maestralni Manu Đinobili.

U sezoni 2000/1 Virtus predvođen Đinobilijem osvaja "triplu krunu", domogli su se trofeja u nacionalnom, šampionatu, kupu i Evroligi, a nestvarni Argentinac je bio proglašen za MVP-a finala Evrolige i italijanskog Palakanestra.

Usledile su turbulentne godine, Đinobili je otišao u NBA, Mesina u Beneton, Tanjević je imao kratku i neuspešnu epizodu na klupi, da bi 2003. godine klub zbog finansijskih problema bio izbačen iz Serije A, ali na kratko, kako su već naredne godine tokom leta vraćeni u elitni rang.

Uspeli su da se uzdignu, pa su 2009. godine došli i do novog evropskog trofeja, predvođeni Kitom Lengfordom osvajaju  EuroChallenge, treće po rangu evropsko takmičenje.

Došao je potom i Alberto Bući, bivši trener, na čelo kluba, a sa njim je ekipa uspela da ispadne u niži rang, završili su sezonu 2015/16 kao poslednji na tabeli.

Uspeli su ipak brzo da se vrate, bivši italijanski političar Masimo Zaneti je sa svojom kompanijom Segafredo preuzeo većinsko vlasništvo nad klubom i polako je krenulo stvaranje novog Virtusa.

Minule sezone se kvalitetno pojačavaju, u klub su stigli Amerikanci Toni Tejlor, Brajan Kvejl, kao i današnji košarkaš Crvene zvezde Kevin Panter, ali i francuski reprezentativac Amat Mbaje.

Doveden je potom i Mario Čalmers, da bi u finišu sezone trenera Sakripantija nasledio tadašnji selektor Srbije Aleksandar Đorđević.

"Sale Nacionale" za samo par meseci donosi novi evropski trofej u vitrine Virtus Bolonje, osvojena je FIBA Liga šampiona, blistao je u finalu pomenuti Panter, koji odnedavno brani boje Crvene zvezde.

Tokom leta je pod Đorđevićem ekipa doživela nove promene, a u klub je uz veliku pompu stigao jedan od najboljih plejmejkera u istoriji evropske košarke, reprezentativac Srbije Miloš Teodosić.

Velika pobeda za Virtus na tržištu, oko Tea je napravljen i jako dobar tim, stigao je njegov zemljak Stefan Marković, angažovani su i brojni američki košarkaši poput Vinsa Hantera, Frenka Gejnsa, Kajla Vimsa i Džulijusa Gembla, doveden je i italijanski reprezentativac Đampaolo Riči.

Virtus se u novembru iselio iz "PalaDoce" i prešao u novu dvoranu pod nazivom "Virtus Arena".

Ove sezone opravdavaju očekivanja, prvi su u Seriji A sa samo dva poraza nakon 16 kola, kao prvi su izašli iz Grupe A Evrokupa, takođe su doživeli samo dva poraza u 10 utakmica, imali su jake rivale poput Andore, Monaka i ambicioznog Promiteasa, ali su pokazali da su sa razlogom proglašeni za jedne od glavnih favorita za osvajanje Evrokupa.

Cilj je jasno povratak u Evroligu, a na tom putu će im se naći i beogradski Partizan.

"Crno-beli" će sa Virtusom, Darušafakom i Trentom igrati u grupi E top 16 faze Evrokupa, večeras će i odmeriti snage po prvi put u beogradskoj "Štark Areni".

Meč je na programu od 20h, u Beograd se vraća legendarni "Sale Nacionale", ali i Miloš Teodosić, MVP prvog dela sezone u Evrokupu i jasno je da je pred ekipom Andree Trinkijerija vrlo težak zadatak.