Marković efekat

Nije ga bilo na parketu kada su njegovi sagrači izašli da "osete koševe", pojavio se onda kada protokol nalaže, nasmejan, vidno raspoložen.

Kada je spiker izgovorio njegovo ime čitajući sastav Himkija, izostao je aplauz sa tribina, što je nedopustivo ako uzmemo u obzir koliko je dao srpskoj košarci, mada ovaj propust može da se istoleriše budući da je Čarls Dženkins bio u centru pažnje zbog svojih zasluga u crveno-belom dresu u prethodnih par sezona.

Barcokas je počeo sa petorkom u kojoj su bekovski par činili "Đenka" i Šved, Marković je ostao na klupi i pod takvim okolnostima Zvezda je zahvaljujući raspucanom Dangubiću napravila lepu prednost. "Pefi" je ušao u igru krajem prvog kvartala kada je njegov tim bio na minus sedam, prvi šut je promašio, ali je krađom i lakim poenima u poslednjem Himkijevom napadu u tom periodu igre najavio ono što će uslediti.

Šved nije dobro ušao u utakmicu, iako su ga sudije častile sa nekoliko slobodnih bacanja posle sumnjivih faulova, videlo se da je u kontraritmu. Stefan Marković je osetio taj momenat i rešio da preuzme teret na sebe.

Ponajviše zahvaljujući njegovoj fanatičnoj borbenosti i liderstvu, Himki je na samom startu druge četvrtine uspeo da se vrati u egal, a u tim trenucima se zbio i jedan od ključnih detalja utakmice.

Posle jednog jačeg faula nad Lesorom posle ofanzivnog skoka Francuza, jedan deo publike je počeo da vređa dugogodišnjeg reprezentativca Srbije skandirajući "Stefane, majmune!" Na parket je doletelo i nekoliko upaljača, svakog iole pristojnog u dvorani bilo je sramota u tim trenucima.

Iako se Zvezda trgla i u jednom trenutku posle nove (pete) trojke Dangubića stekla dvocifrenu prednost, primljena trojka u poslednjim trenucima prvog pluvremena nije slutila na dobro.

To se videlo čim je krenula treća deonica, gosti su serijom 8:0 prešli u vođstvo, a kada je Zvezda odgovorila i zadala kontraudar, ponovo na scenu stupa Stefan Marković. Iako praćen salvom zvižduka svaki put kada je lopta bila u njegovim rukama, to ne da ga nije omelelo već dodatno motivisalo.

Spajao je svoje saigrače sa košem asistencijama, otvarao kontre i polukontre, jednu završio košem uz faul (2+1), "kidao" u odbrani, osujetio tečnost napada crveno-belih, sprečio saradnju spoljne i unutrašnje linije, a podatak da je Zvezda prvi i jedini koš preko centara iz igre dala kada je pitanje pobednika već bilo rešeno najbolje ilustruje kakav je posao uradio za svoj tim. Njegova energija u tandemu sa sigurnošću i čvrstinom koju je uneo Sergej Monja u završnici su prelomili stvari u korist Himkija.

S kraja treće i u prvoj polovini poslednje četvrtine, u trenucima kada je na snazi bila klackalica i kada se u vazduhu osećalo da Himki slama otpor sve bezidejnijih crveno-belih, Aleksej Šved je odmorio na klupi i uhvatio dah, a onda se u finišu vratio u ulozi matadora.

Švedovih 29 poena i indeks korisnosti 33 će navesti na pomisao da je on junak pobede, ali nije. Junak trijumfa je košarkaš čiji učinak tokom cele njegove karijere ne može statistika valjano da dočara, a sinoćna utakmica sa Zvezdom je još jedna potvrda da u košarci ipak nije baš sve u brojkama. Sedam poena, šest asisitencija i tri krađe u statističkim kolonama možda ne deluju tako impresivno, ali to vam je Stefan Marković.

Pravi lubitelji košarke u Srbiji i dalje ne mogu da prežale što je ovakav as u svojoj 28 godini odlučio da se oprosti od reprezentacije, jer dobro znaju da takvu energiju i fanatizam kao 'Pefi' nema niko.

Uprkos medaljama koje je osvajao u dresu svoje zemlje na velikim takmičenjima, sinoć je u "hramu košarke" u svom rodnom gradu počašćen uvredama. Nažalost, to nije ništa novo, već ustaljena praksa: on nije ni prvi ni poslednji iz plejade zaslužnih koji su doživeli takav tretman, a nama ostaje samo da se zapitamo da li zaista zaslužujemo epitet "zemlja košarke", koji smo sami sebi nadenuli.