Kobijeva pesma

  • Autor: Vladimir Stojanović

  • 30. novembar 2015.

  • 09:35

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Teško je naći reči, liči na kraj istorije, ovo je Kobijeva pesma posvećena igri u kojoj je bio jedan od najvećih svih vremena.

Kobijeva pesma
Foto: BETA/AP Photo/Alex Gallardo
Draga košarko,
Počeo sam sa očevim urolanim čarapama,
šutevima iz mašte za pobedu u Great Western Forumu.
Znao sam jedno,
zaljubio sam se u tebe.

Voleo sam te toliko da sam ti dao sve,
glavu i telo,
duh i srce.

Kao šestogodišnjak,
žestoko zaljubljen u tebe,
nikada nisam video kraj tunela,
video sam samo sebe kako istrčavam iz njega.

I trčao sam, tamo i ovamo,
na svakom terenu,
nakon svake izgubljene lopte,
tražila si da požurim,
dao sam srce,
a vratilo mi se mnogo više.

Igrao sam znojav i povređen,
Ne zbog izazova,
već zbog tebe.
Sve sam uradio zbog tebe.
Jer ti činiš da se zbog nekog osećaš živim, onoliko koliko se ja zbog tebe osećam živim.

Dala si šestogodišnjaku san o Lejkersima.
I ja ću te uvek voleti zbog toga.
Ali ne mogu te još dugo voleti opsesivno.
Ova sezona je sve što još mogu da dam.
Moje srce može da podnese udarce,
Moj um može da podnese bol,
ali telo zna da je vreme za rastanak.

I to je ok,
spreman sam da te pustim,
želim da to znaš,
da i jedno i drugo uživamo u onome što nam je ostalo.
Dobrom i lošem.
Dali smo jedno drugom,
Sve što imamo.

I oboje znamo, bez obzira šta ću raditi sutra,
uvek ću biti onaj dečak,
sa urolanim čarapama,
kantom za smeće u uglu,
pet sekundi na satu,
lopta u mojim rukama,
5,4,3,2,1...

Uvek ću te voleti

Kobi
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari