Boban Marjanović - Jedan od najboljih rukija ikada?

Rodio se u Zaječaru, pre 27 godina. Zbog njegove nadprosečne visine, Bobija su počeli da primećuju koššarkašški "znalci", već kada je imao 13 godina. Na kraju osmog razreda, imao je "okruglo" dva metra, a godinu dana kasnije, kada je potpisao za ekipu všršačkog Hemofarma, porastao je jošš 9 centimetara.
 
Seniorsku karijeru, otpočeo je upravo u redovima "Farmaceuta" u sezoni 2005/06. Bio je rezervni centar Raššku Katiću, ali je i pored toga imao veliki uticaj na igru ekipe iz Vrššca.  
 
Na leto 2010. godine, kreće Bobijeva "evropska avantura". Legendarni trener Partizana, a sada ššef struke francuskog Limožža, Dule Vujoššević, doveo ga je u moskovski CSKA, gde je potpisao trogodiššnji ugovor.
 
Ipak, kako je Vujoššević smenjen sa mesta trenera ekipe, tako je i njegova pozicija dovedena u pitanje, te je već u decembru, prosleđen na pozajmicu u litvanski ŽŽalgiris.
 
"Avanturu" po Evropi završšava u redovima Nižžnjeg Novgoroda, krajem 2011. godine, a u januaru naredne godine dolazi u kragujevački Radnički. Ulogu epizodiste i rezerviste, sa sobom je nažžalost poneo i u ŠŠumadiju, jer je Jadranskom ligom u to vreme dominirao njegov saigrač, takođe centar, Dejvid Sajmon. Jedan od glavnih Bobijevih aduta, počeo je da se primećuje tokom njegove epizode u Radničkom, a to je procenat ššuta sa linije penala, koji je u Jadranskoj ligi bio na zavidnih 92,9%, a 89,7 procenata u KLS-u.
 
Na leto 2012. kreće Bobijeva renesansa. Potpisao je ugovor sa Mega Vizurom, a pod vođstvom Dejana Milojevića je naparvio veliki napredak, te je kasnije proglaššen i za MVP-a regularnog dela KLS-a i Superlige Srbije.
 
Godinu dana nakon dolaska u Vizuru, Bobi pravi najbolji potez u karijeri. Leta 2013. godine, Marjanović postaje igrač Crvene Zvezde. U redovima "crveno-belih", Bobi je pokazao sve svoje kvalitete. Osvojio je sa Zvezdom titulu ššampiona Srbije i ABA ligu 2015. godine, uz dva Kupa Radivoja Koraća. U Evroligi je beležžio fenomenalne partije, pa je na kraju bio uvrššten i u idealnu petorku najkvalitetnijeg klupskog koššarkašškog takmičenja u Evropi. Pored toga oborio je i nekoliko evroligašških rekorda, kao ššto je broj dabl-dablova u jednoj sezoni (16), ukupan broj skokova u jednoj sezoni (256), kao i ukupan indeks korisnosti u jednoj sezoni, čak 616. Bio je i najefikasniji igrač grupne faze takmičenja, dva puta je bio MVP kola takođe tokom grupne faze i jednom tokom Top 16 faze evroligašškog takmičenja.

 
Sjajne partije preporučile su ga ni manje ni višše nego legendarnom Gregu Popoviču, i njegovim San Antonio Sparsima, možžda i najboljem timu u NBA ligi u poslednjih desetak godina.
 
U julu 2015. godine, Bobi je potpisao jednogodiššnji ugovor sa Sparsima i tako ostvario svoj san, dobio je ššansu da zaigra u najkvalitetnijem koššarkašškom takmičenju na planeti, NBA ligi.

 
Niko nije mogao da zna, ššta "ludi Srbin" planira sa 221 centimetara visokim centrom. Prvi znak da Pop ozbiljno računa na srpskog gorostasa je bio kada je medicinsko osoblje Sparsa odlucilo da ne dozvoli Bobanu da se prikljuci našoj reprezentaciji na Evropskom ššampionatu u Francuskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj i Litvaniji, zbog otoka na desnom skočnom zglobu!
 
Smatrali su u franššizi iz drugog po veličini grada Teksasa, da je povreda neššto ozbiljnija, te nisu hteli da rizikuju da ostanu bez pomoći nedraftovanog rukija visokog dva metra i 21 centimetara.
 
Ipak nije sve teklo "kao po loju" za naššeg Bobija. Počelo je okej, debitovao je "našše gore list" 30. oktobra proššle godine u pobedi nad Bruklin Netsima, a tada je ubeležžio i svoje prve NBA poene. Meč je završšio sa 6 poena i 5 skokova.
 
U novembru se Bobi, blago rečeno "nije naigrao". Dobijao je priliku "na kaššičicu", igrao je svega 3,6 minuta u proseku i za to vreme beležžio 1,5 poena po meču, zanemarljivo.
 
Četvrtog dana narednog meseca, Bobi odlazi u razvojnu ligu, činilo se da će se njegova NBA karijera završšiti prže nego ššto je počela u tom trenutku. Dodeljen je filijali San Antonija, Ostin Sparsima, a Bobi je bio determinisan da dokažže da vredi višše. Nakon samo dva dana u NBDL ligi, Bobinator se vraća u San Antonio, i to na velika vrata! To se dogodilo zahvaljujući dominantnoj partiji srpskog centra u razvojoj ligi, gde je zabeležžio 34 poena i 13 skokova!
 
 
Sjajan nastup protiv 76ersa, dao je Bobiju malo višše prostora, pa je poslednji mesec 2015. godine završšio sa 7,9 poena u proseku za neššto višše od 10 minuta na parketu po meču. Poslednji meč Sparsa u decembru, obeležžio je i sa 12 skokova za 15 minuta, ššto je najveći broj uhvaćenih lopti za 15 ili manje minuta u istoriji franššize.
 
U martu, Pop jošš jednom ššalje naššeg momka u "Di ligu", na kaljanje. On ponovo odušševljava u dresu Ostin Sparsa, pa ga Popovič opet vraća nakon samo dva dana, a on mu, kao i u prvom slučaju, jošš jednom uzvraća fenomenalnom partijom. Marta 23, Bobi postiižže 19 poena, do tada rekord NBA karijere, protiv Majami Hita, jedne od najboljih defanzivnih ekipa u ligi. U poslednjem meču regularnog dela sezone, obara i taj rekord, i postižže 22 poena, uz 12 skokova u pobedi nad Dalas Mevsima.


 U plej-ofu se ipak nije naigrao, a njegovi Sparsi su sezonu završšili u ššestom susretu polufinala Zapada, protiv Oklahome, nakon poraza od 14 razlike u gostima. Bobi je na tom susretu odigrao sedam minuta, i zabeležžio svega 2 poena i jednu uhvaćenu loptu.
 
Bobi je tokom ove sezone postao ljubimac navijača San Antonio Sparsa. Koliko je Marjanović popularan u San Antoniju, govore i  činjenica da je jedan od navijača NBA franšize iz ovog grada, napravio frizuru sa Bobijevim likom na potiljku, kao i podatak da je jedan vlasnik lanca restorana u San Antoniju, nazvao jedan od svojih hamburgera po naššem koššarkaššu, preciznije, 15 centimetara visoki hamburger dobio je ime "Boban burger".

 
Pored svega toga, činjenica je da je priznanje za rukija godine u NBA ligi otiššlo u ruke centra Minesota Timbervulvsa Karla-Entonija Taunsa, a i da se jošš jedan "našše gore list" naššao među kandidatima za nagradu, tačnije na trećem mestu, i to nije Boban Marjanović,  već Nikola Jokić, centar Denver Nagetsa. Bobija na ovoj listi nema, zbog činjenice da nije imao dovoljno dobru minutažžu. Da je centar Sparsa igrao višše, nema sumnje da bi lista najboljih rukija ove sezone izgledala neššto drugacije.
 
Vi se sada sigurno pitate, kako je moguce da koššarkašša koji je na 54 susreta postizao 5,5 poena u proseku, stavljamo u isti košš sa igračem koji je na 82 susreta beležžio 18,3 poena po meču. E pa, ako se to pitate onda verovatno ne znate sledeće podatke.

Pa da počnemo...

Bobi beležži 21 poena, 13,7 skokova (zaključno sa 5,2 ofanzivnih), 1,6 blokada i 0,9 ukradene lopte na svakih 36 minuta na parketu. Jošš neverovatnija stvar je i podatak da je Bobijev takozvani "Pravi procenat ššuta" (dalje u tekstu - PPŠŠ), na kraju sezone na 66,2%, ššto je rezultat odmah iza, nećete verovati, najboljeg u ligi u ovom parametru Sefa Karija, čiji PPŠŠ iznosi sjajnih 66,9 %!
 
Do 10. februara, Bobi je odigrao devet mečeva u kojima je na parketu proveo 15 ili višše minuta. Tokom tih susreta on beležži 12,1 poena u proseku, 7,8 skokova, 1,1 blokada i 0,7 ukradenih lopti, dok je njegov PPŠŠ tokom tih susreta bio 64,4%. Iz toga možžemo zaključiti da nema susreta u kom Marjanović dobije minute, da poverenje ne uzvrati dobrim "brojkama".
 
Uzmimo u obzir i takozvani "Player Impact Estimate (PIE)", ili prosečan uticaj jednog igrača, grubo prevedeno. Putem ovog parametra, izračunava se igračev uticaj na svaku utakmicu posebno. Dakle, uzme se sve ššto jedan igrač uradi u toku jednog susreta (poeni, skokovi, promaššena bacanja itd.) i to se uporedi sa statistikom skupljenom od strane svih u toj utakmici. Kako je na terenu u svakom trenutku 10 igrača, prosečan PIE za pojedinca je 10 odsto. Marjanovićev PIE sredinom februara, ipak sa ograničenim brojem minuta na parketu, iznosio je neverovatnih 19,5 odsto, ššto je bio drugi rezultat u NBA ligi u tom trenutku, opet iza jednoglasnog MVP-a ove godine Karija koji je imao 20,2 odsto. Valja napomenuti da je Bobijev saigrač, legendarni Tim Dankan, u svojoj ruki sezoni 1996/97, imao prosečan PIE od 17,5 odsto, ššto je najbolji rezultat od strane novajlija u ligi ikada. Jeste Dankan igrao daleko višše te sezone nego ššto je Marjanović igrao ove, ali ovo je jošš jedan dokaz koliko je našš centar produktivan kada je na parketu.
 
A onda dolazimo i do popularnog "PER-a" (player efficiency rating), ili "rejtinga efikasnisti igrača". Neššto slično indeksu korisnosti u evropskoj koššarci, samo na američki način. Dakle, uzme se u obzir čitava statistika, i dobra (pogoci, asistencije, skokovi, blokade, ukradene lopte itd.) i lošša (promaššaji iz igre, izgubljene lopte, faulovi) i sve se to ukrsti sa minutažžom igrača, kao i ritmom tima.
 
Tokom istorije NBA lige, samo tri igrača imala su PER iznad 31 na kraju sezone, Vilt Čemberlejn, Majkl Džžordan i Lebron Džžejms. Ove sezone, neverovatni Stef Kari držži brojku preko 31, te je jošš uvek u izglednoj prilici da se jošš jednom upišše u anale lige, a do sredine februara preko 31 je bio i našš Bobi sa 31.1 PER rejtingom. Trenutno je trećem mestu lige u po tom parametru, iza Karija i Kevina Djurenta, sa 27.7 rejtingom efikasnosti!

 
Postavlja se i pitanje, da li Bobijev sjajan učinak po minutu na parketu ove sezone, pomažže Sparsima da dođu do pobeda? Tu se koristimo parametrom "win shares per 48 minutes" (WS/48). Ovaj parametar predstavlja brojku koja se dobije na osnovu produktivnosti igrača (računa se broj ššuteva koje je igrač pogodio kao i asistencije i ofanzivni skokovi), kao i broja napada koje igrač ima u toku jedne utakmice. Tacnije, "win shares" po utakmici (ili 48 minuta), predstavlja procenu broja pobeda kojima jedan igrač doprinese na svakih 48 minuta.
 
Gledajući ovaj parametar, Bobi je ispred svih u ligi sa 0,325 WS/48! Drugi je MVP regularnog dela lige Stef Kari, sa 0,318!  
 
Napomenimo da je najveci WS/48 u istoriji lige 0,340, zabeležžen od strane Karim Abdul-Džžabara u sezoni 1971/72, a samo tri igrača u istoriji lige su uspela da završše sezonu sa ovim parametrom iznad 0.300, naravno pored Džžabara, a to su ponovo Čemberlejn, Lebron Džžejms i Džžordan! U fino drušštvo je uššao našš Bobi, mora se priznati.
 
Nesumnjivo je da Boban Marjanović koristi svoju visinsku prednost na najbolji mogući način. Bobi je dominantan u blizini obruča, kako je njegov  procenat uhvaćenih lopti 21,7, ššto je četvrti rezultat lige. Kada odatle izdvojimo  ofanzivne skokove, dolazimo do podatka da naššem Bobiju tu nema ravnog. Na "ofanzivnom staklu", Bobi ima procenat od 16,9, ššto je najbolji rezultat u ligi!


Klasičan primer kako Marjanović "skuplja" promaššaje svojih saigrača i pretvara ih u "lagane" poene!

Detaljnu statistiku Bobijeve ruki sezone možete pogledati OVDE.
 
I pored njegove dominacije u reketu, neverovatno je da čovek te visine ima tako "meku" ruku. Tokom ove sezone smo mogli da vidimo Bobija kako deli asistencije, i pogađa ššuteve sa poludistance. Internetom kružže i snimci na kojima Boban vežžba trojke na treninzima!

Ako mu i ovo pođe za rukom, držž' se NBA ligo!
 
Ipak, ne smemo prenagliti i odmah Marjanovića popeti na kakav pijedestal. Moramo sa rezervom uzeti sve ove podatke, jer je pre svega, ova statistika doššla uglavnom protiv "drugih" petorki timova šširom NBA lige. Brojke su zaista impozantne, i sa razlogom puni optimizma čekamo već sada novu sezonu, da vidimo kako će se našš Bobi snaći i hoće li mu Popovič udeliti koji minut višše na parketu.  
 
Tu je i podatak o "velikim momcima" NBA lige koji ne smemo nikako zanemariti. Naime, do ove sezone, svega 10 koššarkašša sa preko 220 centimetar visine, uspeli su da odigraju 300 ili višše utakmica tokom svoje karijere u najkvalitetnijem koššarkašškom takmičenju na planeti. Od svih njih, dvojicu možžemo izdvojiti kao elitne pojedince ove lige, Jao Minga i Arvidasa Sabonisa.


Znamo i da Boban Marjanović nikada nije ni priššao cifri od 82 odigrane utakmice tokom jedne sezone, tako da moramo da shvatimo da je potreban dužži period adaptacije i pripreme za tako neššto, kako bi se izbegle povrede.
 
Jedno je sigurno, Bobi je svoju priliku ove sezone vrlo dobro iskoristio, sada mu ostaje da nastavi sa napornim radom, i nema sumnje da će mu se to jošš jednom isplatiti. San Antonio Sparsi vrlo dobro znaju ššta rade, sve je evidentnije da će Marjanović produžžiti saradnju sa njima, te ne bi čudilo da u Bobiju spremaju neko veliko iznenađenje za NBA ligu, i da jednostavno ne žžele niššta da požžuruju.

Nama ostaje da žžalimo ššto ćemo najverovatnije bez njegove pomoći ostati u kvalifikacijama za Rio, ali verujemo da će Bobi biti tu, za reprezentaciju Srbije, ako se kvalifikujemo na predstojeće Olimpijske igre.
 
Bilo kako bilo, Bobi, držžimo ti palčeve i znaj da ćemo te i sledeće sezone verno pratiti u pohodu na "prsten"!