''Sportske'' predstavljaju Dunju Žeravić, devojku sa preko 300 medalja

  • Autor: Aleksandar Obrenović

  • 11. avgust 2014.

  • 19:39

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Možemo slobodno reći da Srbija nije dovoljno svesna koliko vrhunskih sportista ima koji predstavljaju našu zemlju u najsjajnijem svetlu, a sigurno da je jedan od njih i Dunja Žeravić, karatistkinja iz Sombora koja je odavno prestala da broji osvojene pehare i odličja.

''Sportske'' predstavljaju Dunju Žeravić, devojku sa preko 300 medalja
Kao pravi primer da se uz dobar rad, upornost i istrajnost može doći do vrhunskih rezultata, bez obzira o kom sportu se radilo, ''Sportske'' vam predstavljaju reprezentativku Srbije u karateu i devojku koja potiče iz prave sportske porodice, Dunju Žeravić.

Dunja je reprezentativka Srbije od svojih pionirskih dana, a član je seniorske reprezentacije od 2007. godine. U intervjuu za ''Sportske'' govorila je o svojim počecima, reprezentaciji, osvojenim medaljama, ali i o predstojećem Svetskom prvenstvu u karateu gde će predstavljati našu reprezentaciju.

Predstavi se našim čitaocima, kakvi su tvoji počeci vezani za karate, zašto si odabrala baš ovaj sport?

"Karate sam počela da treniram sa četiri i po godine, davne 1992. godine. Na treninge sam krenula da idem sa starijom sestrom Ivanom. Pošto sam bila najmlađa u grupi, moji počeci bavljenja sportom više su vezani za igru i zabavu. Nekoliko godina kasnije iskazao se moj talenat i tada su neprestano počeli da se nižu rezultati. Karate je pomalo neobičan izbor, s obzirom da su moji roditelji bili uspešni rukometaši, a ja sam ipak krenula ujakovim stopama i danas sam seniorski reprezentativac Srbije."

Pošto sam sport, a i tvoja omiljena disciplina (kate) nije dovoljno ispraćen, možeš li našim čitaocima da predstaviš o čemu se zapravo radi?

"Karate je sport koji je u Srbiji izuzetno masovan. Veliki broj dece, mladih i odraslih ljudi trenira ovu borilačku veštinu, ali je na žalost vrlo skomno propraćen u medijima. Srbija može da se pohvali sa izuzetno talentovanim i vrlo uspešnim takmičarima. U karateu postoje dve discipline, kate i sportska borba. Kate su borba “sa zamišljenim protivnikom” gde su tačno definisani pokreti. Kate ekipno su moja omiljena disciplina, u kojoj se u isto vreme takmiče tri člana, pri tom treba da rade kao jedan, sihronizovano. U mečevima za medalju odnosno za treće mesto i u finalu, nakon izvedene kate sledi prikaz tj. demonstracija te kate - bunkai, kako to izgleda kada te neko zaista napada, sve to zajedno može da traje 6 minuta, ukoliko se to vreme prekorači sledi diskvalifikacija."

dunja zeravic

U seniorskoj reprezentaciji Srbije si dosta dugo (2007) i od tada si nezaobilazan član nacionalnog tima. Kakav je osećaj predstavljati svoju zemlju, da li sada osećaš neku vrstu pritiska pošto si dosta dugo u reprezentaciji?

"Moju reprezentativnu karijeru sam počela još kao pionirka, a potom prošla kroz sve reprezentativne selekcije, to je nešto sa čime sam odrastala. Ljudi iz moje okoline znaju da u svakodnevnom životu nisam to isticala, ali naravno da je osećaj lep i sama pomisao biti reprezentativac ove države, jeste velika čast. Uvek sa ponosom nosim grb reprezentacije i trudim se u svakom momentu da budem dobar ambasador naše zemlje kako na tatamiju, tako i van njega. Naravno, svaki period života i nivo zrelosti donosi raličite oblike i motive za uspehom, ali ponosno držanje na tatamiju i velika želja su uvek prisutni, kao prvi put kada sam se takmičila za reprezentaciju."

Zaista je teško nabrojati sve tvoje medalje, kako sa domaćih, tako i sa međunarodnih takmičenja. Znaš li uopšte koliko ih imaš i koje su ti omiljene?

"Osvojila sam mnogo medalja, pehara i različitih priznanja. Sećam se da je moje poslednje brojanje, koje nije bilo tako skoro, prešlo brojku 300 medalja. Ne mogu ni jedno da izdvojim kao omiljeno, ali neka od takmičenja kojih ću se rado setiti jeste jedne godine na prvenstvu Balkana kada su mi prvi put svirali himnu, tadašnju “Hej Sloveni”, moje prvo prenstvo Balkana za seniore kada sam ušla u finale i pojedinačno i ekipno, prvenstvo Evrope 2008. godine kada sam tek ušla u seniorsku kategoriju i već tada sa timom osvojila bronzanu medalju, prvenstvo Sveta 2010. godine koje je bilo održano u Beogradskoj areni, ta atmosfera i navijanje, zaista je bilo sjajno.

Evropsko prvenstvo 2013. godine kada smo takođe osvojile bronzanu medalju, sam meč za treće mesto, ta energija koja je u tom momentu vlada u timu. Takođe, velika čast mi je bila ukazana, kada sam dve godine za redom, kao nada na prvenstvu Balkana bila jedini takmičar koji je selektovan u dve discipline (kate i borbe) i oba puta se popela na pobedničko postolje."



Kate ekipno je tvoja omiljena disciplina, disciplina u kojoj se teži nekom savršenstvu koordinacije pokreta sa onima sa kojima ste u timu. Sa kim misliš da si dostigla vrhunac, odnosno najviši nivo razumevanja i utreniranosti i sa kojim devojkama ti je bilo najveće zadovoljstvo da radiš?

Najviši nivo razumevanja i utreniranosti dostigla sam sa koleginicama sa kojima trenutno radim u timu, a to su Ivana Stepanović i Milana Jakšić. Mi smo tri različite ličnosti i tri različita karaktera, koja na tatamiju “dišu” kao jedna i odlično se dopunjuju. Ovaj tim radi zadjedno godinu i po dana i za tako kratak period, napravile smo odlične rezultate – aktuelne smo prvakinje države, prosle godine smo osvojile treće mesto na prvenstvu Evrope, prvo mesto na Regionalnom prvenstvu Evrope, prvo mesto na Premier ligi u Salzburgu (to su neka od najznačajnijih odličja). "

dunja zeravic

Najveće zadovoljstvo mi je bilo raditi sa dugogodišnom koleginicom, cimerkom, prijateljicom Anom Kanjuh. Jedne godine su nas slučajno stavili da budemo cimerke na pripremama još kao juniroke, nedugo zatim smo počele da radimo u timu, zajedno smo prešle iz juniorske u seniorsku kategoriju, osvojile smo zajedno medalju na prvenstvu Evrope 2008. godine u Estoniji, zajedno išle na treninge, putovanja, delile svoje tajne, ali što je najbitnije i to je ona lepa strana sporta, što ti neko takav ostaje prijatelj za ceo život.
"

Za koja takmičenja se pripremaš u ovom trenutku i kakva su tvoja očekivanja vezana za ono najbitnije, Svetsko prvenstvo?

"Najvažnije takmičenje koje me očekuju u narednom delu sezone i glavni cilj jeste prvenstvo Sveta koje će se održati u novembru mesecu u Bremenu. Očekujem dobar nastup, znam da ćemo dati svoj maksimum, sport je nepredvidiv, a pobedničko postolje nije “rezervisano” ni za jednu ekipu. Pre četiri godine na Svetskom prvenstvu, moj tim je izgubio od iskusne ekipe Italije u borbi za treće mesto, što znači da je sve moguće."



Kakvi su ti planovi za budućnost kada je ovaj sport u pitanju, planiraš li da ostaneš u njemu i nakon što završiš karijeru?

"Trenutno sam skoncentrisana na blisku budićnost kada je sport u pitanju i na ona takmičenja koja me očekuju u narednoj sezoni. Dobro se osećam, želja je uvek prisutna, iskustvo i kvalitet su ono što me krasi. Ponekad pomažem treneru Petru Kosanoviću u radu sa decom i reprezentativcima u mlađim uzrasnim kategodijama, jer je on već nekoliko godina selektor Srbije u katama. Volim da radim sa decom, jer oni imaju neku posebnu energiju. Svakako da planiram da ostanem u karateu, šteta bi bila da svoje znanje ne podelim i prenesem na mlađe."

Iako treniraš od malena čak i po dva puta dnevno u pojedinim situacijama, uspela si da završiš Ekonomski fakultet, čak i Master studije. Kakav je osećaj biti Master ekonomskih nauka i svetski priznat sportista, kako si sve to uspela?

Od malih nogu sam naučila da uz bavljenje sportom moram da resavam podjednako dobro i druge obaveze. Postavljanje ciljeva, dobra organizacija, veliki rad i upornost, naravno i ogromna vera u sopstvene mogućnosti i želja za uspehom “pomogli” su mi da u roku diplomiram na Ekonomskom fakultetu u Subotici i bavim se sportom koji volim, putujem na takmicenja, ostvajam medalje. Za vreme studija, nisam se mnogo “osvrtala” i razmišljala kako to uspevam, jednostavno je to bio moj način života. Srećna sam, jer sam uspela da budem podjednako uspešna u oba segmenta, da unapređujem svoje obrazovanje i sebe kao ličnost. Pošto se još akvitno bavim sportom, po okončanju moje sportske karijere, nastojaću da  i u poslu kojim se budem bavila, budem tako uspešna.

dunja zeravic

Kome želiš najviše da se zahvališ na svojim uspesima? Kako nagovoriti mlade da treniraju ovaj sport i da se odvoje od ulice, koja je tvoja poruka njima i koja je tvoja poruka mladima koji treniraju karate?

"Na svojim uspesima najviše želim da se zahvalim svojoj porodici, oni su uvek bili moja velika porška, sa njima sam proživljavala sve one lepe i manje lepe momente koje mi je ovaj sport pružio i naravno mom treneru Petru Kosanoviću na upornosti, srtpljenju i nesebičnoj veri u moje kvalitete. Ne volim da favorizujem ni jedan sport, uvek sam za bavljenje bilo kojim sportom, jer je sport najlepše mesto za odrastanje dece i mladih, posebno sada u ovim uslovima u kojima živimo. Ukoliko bih trebalo nekoga da nagovorim da trenira karate, svakako bih istakla najvažnije prednosti bavljenja ovom borilačkom veštinom – poboljšanje koordinacije pokreta, pravilan rast i razvoj, razvoj samokontrole, samopouzdanja, upornosti, samoodbrane, razna putovanja, druženja i još mnogo toga. Moja poruka mladima koji treniraju karate - jeste da budu vredni, istrajni i uporni, jer ono najbolje dolazi tek kasnije, kada postanu seniori!
", rekla je u intervjuu za ''Sportske'' Dunja Žeravić.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari