Janković za "Sportske": "Da su Srbi ziheraši bilo bi nas više..."

  • Autor: Boris Jovanović

  • 09. februar 2012.

  • 17:25

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Najtalentovaniji srpski trener za naš portal govori o srpskom fudbalskom duhu i budućnosti, radu sa mlađim kategorijama, stresu sa kojim se klinci suočavaju i svom viđenju funkcije mlade reprezentacije...

Janković za
Aleksandar Janković u Antaliji prati formu kandidata za mladu reprezentaciju. Selektor "Orlića", osim što je temeljan u svom poslu, promišlja stvari dublje nego većina ostalih trenera, naročito kada su u pitanju suštinske stvari vezane za budućnost našeg fudbala.

Nedavno nam je Filip Đuričić rekao da Srbija mora da igra napadački? Da li je to i vaš stav?

"Moj stav je da bi Srbija trebalo da igra u skladu sa srpskim karakterom. Nikada u svojoj sportskoj istoriji, srpski sportisti nisu napravili neki veliki uspeh, a da ih nije krasila ogromna pasija, energija, entuzijazam, želja. Poslednji primer su vaterpolisti, rukometasi i, naravno, Novak Đoković. Istorijski gledano, da smo mi, Srbi, bili kalkulanti i ziheraši, sigurno nas, danas, 2012. godine ne bi bilo 10 miliona, vec, barem pet puta više. Ali, nismo, i bez ulaska u dublju analizu da li je to dobro ili ne, to je jednostavno tako i taj podatak moramo prihvatiti kao snažnu crtu naseg karaktera. Fudbalski, za mene se pojam napadački ne meri brojem napadača na terenu u isto vreme, već predstavlja stanje svesti igrača, trenera, doktora, fizioterapeuta, ekonoma, u pristupu utakmici i u svlačionici neposredno pred njen početak. I to bez obzira na ime protivnika. Na kraju dođe i publika koju je nemoguće prevariti. Ona traži da se identifikuje sa svojim timom, da pronađe svoj karakter u igračima koji igraju. Srpska publika traži veliko srce i bezrezervnu borbu. Tada će umeti i da oprosti neku tehničku grešku, da ponese svoju ekipu i nosi je na takav način da nijednom protivniku neće biti svejedno kada igra protiv Srbije. Mnogo mi je drago sto Filip Đuričic gleda na nas fudbal očima fajtera koji ne štedi ni sebe ni protivnika, jer on to, zaista i jeste. Uveren sam da budućnost srpskog fudbala počiva upravo na Filipu i na momcima koji imaju identican pogled i stav njegovom. A imamo ih, hvala Bogu.  
 
Zbog čega imamo bolje odbrambene fudbalere?

"To je relativno, ali logično pitanje, proisteklo iz činjenice da u ovom trenutku naši odbrambeni igrači igraju zapažene uloge u najvećim evropskim klubovima. Ne bih rekao da imamo bolje odbrambene fudbalere, pre sam mišljenja da nijedna reprezentacija na svetu nema tako čvrstu, autoritativnu i fudbalski kompletnu zadnju liniju kakvu ima Srbija i što bi ti naši momci bez problema mogli da nastupaju i za Brazil ili Argentinu i da, pritom podignu i njima nivo igre celog tima. U te naše momke ubrajam i Nemanju Vidica, naravno."
 
Kakav je vaš stav prema ranom odlasku mladih igrača u inostranstvo?

"Nisam za to. Mislim da smo izgubili mnogo talentovanih mladih igrača iz tog razloga. S druge strane, trebalo bi poći od sebe, dakle, od klubova, i raditi na stvaranju stabilnih i organizovanih sredina koje će zainteresovati mlade igrače da ostanu i učiniti da oni i ne požele da prerano napuste i klub i grad i zemlju."
 
 
Postoji neko mišljenje da u klubovima sa mlađim kategorijama rade nestručni i bivši igrači kojima je to praktično način da prežive?

"Smatram da se kod nas takve kvalifikacije, inače veoma ozbiljne i teške, olako upotrebljavaju. Rekao bih, u dnevnopolitičke svrhe, čak i u okviru ličnih obračuna koji se vode preko novinskih stubaca. Po meni je problem nedostatak kontinuiteta, precesa promena trenera u radu s decom. I trener, kao i mlad igrač iz prethodnog odgovora, mora da bude srećan u svom poslu, zadovoljan, plaćen. Da ne poželi da taj posao i klub napusti posle prve dobijene ponude. Da li se ti treneri biraju na osnovu kriterijuma stručnosti, podobnosti ili nečeg trećeg, pitanje je za klubove. Kao i pitanje da li se ti isti treneri smenjuju zbog nestručnosti ili zbog toga sto ih je postavio neko drugi. Fudbal je sastavljen od teških i nepopularnih odluka, ali one ne smeju biti donosene na osnovu ličnih odnosa."
 
Da li je dobro što će nekoliko mladih reprezentativaca igrati na jednom mestu, u Crvenoj Zvezdi?

"Za mladu reprezentaciju je jedino dobro da igrači, kandidati, igraju u svojim klubovima. Svi igrači koji su u ovom prelaznom roku došli u Crvenu zvezdu poseduju veliki potencijal i bili su nosioci igre u svojim sredinama. Na osnovu svojih igara izborili su sa za status u mladoj reprezentaciji. Da li će se izboriti za mesto u Zvezdi, ja verujem, ali to zavisi, ipak, samo od njih i njihove sposobnosti da se uklope u zahteve koje klub i trener pred njih postave."
 
Šta je cilj, rezultat 2013. ili stvaranje igrača za prvi tim?

"Prioritet svih prioriteta je rezultat A reprezentacije i ja sam, kao i svi, apsolutno u funkciji toga. Moj zadatak, a i velika želja, je da iz mlade reprezentacije u A tim regrutujem kompletne igrače i ljude koji mogu da ponesu odgovornost i težinu igranja za najbolju selekciju. A kompletan igrač ne može da bude onaj koji u 10 utakmica zabeleži, recimo, 3 pobede, jer, pobednička crta karaktera je nešto bez čega nijedan srpski igrač nije kompletan i potpuno spreman za A reprezentaciju. Dakle, cilj je i jedno i drugo."
 
Zbog čega se dosta talenata u Srbiji izgubi na prelasku u prvi tim?

"Odlično pitanje. Klubovi koji, od najranijeg doba, profilišu igrače po kriterijumu prvog tima, prate istu ideju, biraju decu po parametrima koji su isti i za petliće i za prvi tim, imaju veliku šansu da iz svog pogona konstantno lansiraju igrace u prvi tim. Kada se ti mladi igrači nadju u seniorskoj, gotovoj, ekipi, ne postoji nijedan zahtev sa kojim se oni, kroz mladje kategorije, već nisu susreli. Jednostavno, ništa im neće biti strano, a to stvara kod mladog igrača veliki osećaj sigurnosti i znatno ubrzava njegovo prilagodjavanje. Ne govorim o rasporedu igrača, inače, vrlo popularnoj temi u nas. Najmanji je problem hoće li to biti 4-3-3, 4-4-2 ili šta već, govorim o fudbalskim principima, zahtevima, linijama kretanja, pravilima, pisanim ili ne. Kod nas je sve to dosta teško pretočivo u praksu, zbog velike nestabilnosti u radu. Menjaju se, velikom brzinom, ne samo treneri, već i sportski direktori, direktori Omladinskih škola, čak i predsednici klubova. I svako nov donosi novu ideju, viziju, strategiju, promeni sve...i. na kraju ode. Igrači koji stasavaju u nestabilnim sredinama, u kojima su stalno previranja i turbulencije, nemaju konkretan pravac u razvoju, višegodisnji plan sastavljen od više etapa u čijim realizacijama učestvuje čitav tim ljudi. Menjaju se strategije, ljudi, stručni koncepti, vreme prolazi... a igrači rastu i iz Omladinskih škola neretko, nažalost, izađu kao nekompletni fudbaleri."
 
 
Insistira li se suviše na rezultatima u mlađim kategorijama?

"Da, možda i previše. Ne samo kroz prvenstvene utakmice, već i kroz turnire kojih ima mnogo i na kojima su zahtevi, takođe, maksimalni. Recimo, dete u 13. ili 14. godini, odigra oko 70 utakmica godišnje i sve su takmičarske. Smatram da je to mnogo. Ne zato što deca to ne mogu da izdrže, već zato što smatram da fudbal na taj način za njih vrlo rano prestaje da bude igra, a to nije dobro. Za mene se suština fudbalske igre i dalje nalazi u školskim dvorištima i parkovima i upija dok deca rastu, dok se igraju, nadmudruju. A dete koje godišnje, uz sve treninge, odigra 70 ili 80 takmičarskih utakmica, ako i ima želju, često nema snage da fudbal igra i u parku. Uz sve to, odnosno, ispred svega toga, dolazi škola, koja se mora postaviti, u tom uzrastu, kao apsolutni prioritet koji se, ni po koju cenu, ne sme zapostaviti."
 
Komentar dosadašnjeg dela kvalifikacija. Čini se da nemamo rešenja protiv izrazito defanzivnih timova? Kao da nam fali kreativnost?

"Dosta stvari smo u hodu menjali i prvi smo, posle polovine odigranih kvalifikacionih utakmica. Zadovoljan sam, pre svega mentalitetom igrača koje imam na raspolaganju, načinom na koji oni gledaju na fudbal i reprezentaciju Srbije. To su sjajni momci i srećan sam što ih treniram. Moja dužnost, a i crta karaktera je da ispravljam sve ono što smatram da može da se poboljša, nevezano za rezultat. To i činim. Da smo, tokom kvalifikacija, imali problema u organizaciji igre, da nismo stvarali dosta prilika na svakoj utakmici, složio bih se da nam nedostaje kreativnost. Ovako, smatram da je prostor za napredak i usavršavanje ekipe u drugom segmentu, ali svakako, pomenutu kreativnost valja negovati, nadgrađivati i obezbediti i u utakmicama poput Farskih Ostrva, u junu, gde nećemo moći da računamo na Filipa Đuričića, našeg organizatora igre. Ne spavamo na prvom mestu naše kvalifikacione grupe, čekamo s nestrpljenjem 29. februar i prijateljsku utakmicu protiv BiH kao priliku da se ponovo preispitamo i napredujemo."
 
Da li generalno naš fudbal ume da izvuče pouku iz grešaka ili nam se stalno dešavaju iste stvari?

"To će nam pokazati predstojeći kvalifikacioni ciklus, gde moramo da pokažemo da smo izašli pametniji i jači iz jednog neuspešnog perioda."
 
Radili ste i van granica Srbije? Kaskamo li za razvijenim fudbalskim zemljama, ne samo u infrastrukturi već i obučenosti igrača?

"Ne kaskamo, sigurno, nama je fudbal u krvi i naši klinci mnogo brzo uče i napreduju. Samo mnogo pre njih počinjemo da se takmičimo, a svako takmičenje nosi sa sobom i određenu dozu stresa. Taj stres, po mom mišljenju, našoj deci dolazi prerano."
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari