"Draga košarko"

Čitav svet je u šoku, teško je pomiriti se sa činjenicom da nas je u svojoj 41. godini napustio jedan od najboljih košarkaša i sportista svih vremena.

Kobi Brajant je danas stradao u padu helikoptera u Kaliforniji, kako javljaju mediji iz SAD privatna letilica je pala zbog velike magle, vatrogasci su potvrdili da je pet osoba bilo u helikopeteru i da niko nije preživeo.

Iza sebe je Kobi ostavio svoju suprugu Vanesu, kao i četiri ćerke, Đanu, Nataliju, Bjanku i Kapri.

U NBA je stigao sa samo 17 godina, morao je zajedno sa roditeljima da potpiše svoj prvi profesionalni ugovor.

On je tako postao i prvi igrač koji je direktno iz srednje škole otišao u NBA.

Kobi je pred draft imao par treninga sa Lejkersima, radio je sa Lerijem Druom i Majklom Kuperom, a kako je tadašnji trener "Jezeraša" Džeri Vest istakao, Brajant ih je "pregazio".

Zbog toga su Lejkersi odlučili da trejduju Vlada Divca u Šarlot, kako bi dobili pravo da 13. biraju na draftu, a samo par minuta pre nego što je Hornetsi trebalo da im izaberu igrača, Lejkersi su ih obavestili da hoće 17-godišnjeg Brajanta.

Kasnije se Divac bunio, pretio je da će se povući ako bude morao da napusti LA, poklekao je ipak i prešao u Šarlot.

U prvoj sezoni je bio zamena Ediju Džounsu i Van Ekselu, ali je pokazao svoj raskošan talenat, te godine osvojio i takmičenje u zakucavanju, postao je najmlađi igrač kojem je to pošlo za rukom.

Već u drugoj sezoni je počeo da dobija ozbiljniju priliku, navijači su ga izabrali u Ol-star petorku, drugi je završio u glasanju za najboljeg šestog igrača lige.

Već tada je postalo jasno da Lejkersi imaju veliku zvezdu, naredne sezone su trejdovali Van Eksela i Džounsa i stali u potpunosti iza mlade nade Kobija Brajanta, koji je dobio šestogodišnji ugovor težak 70 miliona dolara.

Dolazak Fila Džeksona značio je i novi veliki iskorak za Brajanta, oformio je sa Šekilom О'Nilom čuveni tandem, Lejkersi su vezali tri titule u NBA.

Sada je postalo jasno da Lejkersi u svojim redovima imaju jednog od najboljih ikada, poređenja sa Džordanom i Medžikom Džonsonom su bila sasvim na mestu, a Brajant je iz godine u godinu oduševljavao.

Vezao je potom još dva prstena sa "Jezerašima" 2009. i 2010. godine, oba puta je bio i MVP velikog finala.

Ostao je do kraja svoje karijere u "Stejpls centru", pamtiće se i njegov oproštaj protiv Jute, kada je Džezerima ubacio čak 60 poena.

U 18 navrata je bio Ol-star, četiri puta je bio i MVP utakmice svih zvezda, 11 puta je bio u najboljem timu najjače lige na svetu, dva puta u drugom i dva puta u trećem, u devet navrata je bio i u najboljem defanzivnom timu lige, dva puta je bio i najbolji strelac lige.

Njegovi dresovi sa brojevima osam i 24 nalaze se na svodovima "Stejpls centra".

Brajant je tokom prve polovine svoje karijere nosio "osmicu" jer brojevi 24 i 33, koje je nosio u sredjnoj školi, nisu bili dostupni, potom je ipak uzeo dresa broje 24 i nosio ga je do kraja karijere, pa je jedini košarkaš čija su dva dresa povučena iz upotrebe.

Sa reprezentacijom SAD je osvojio dva Olimpijska zlata (2008, 2012), tokom karijere je zabeležio 33,643 poena (25 po utakmici) i sa tim učinkom je četvrti na večnoj listi.

Nakon svoje košarkaške karijere je uspeo da dobije i "Oskara" za svoj kratki animirani film pod nazivom "Dear Basketball", koji je baziran na njegovom oproštajnom pismu od profesionalne karijere.

Zbogom "Crna mambo" i hvala ti na svemu, počivaj u miru, a mi ćemo te večno pamtiti.