Nevolja poslednjeg utiska

  • Autor: Boris Jovanović

  • 15. februar 2013.

  • 10:21

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Zbog čega je Dekijev eventualni povratak loša ideja? Zašto je jednokratna pomoć samo dodatak utopiji kojoj Srbija teži u kvalifikacijama? Ne treba propustiti priliku da nova generacija odraste na "Maksimiru".

Podgrejana pita nikada nije ukusna.

Znate li zbog čega?

Jer našim osećanjima, odnosno vrednosnim procenama upravlja juče. Sa povratnicima je, ukoliko se ne zovu Majkl Džordan, uvek tako, poređenje sa onim što je nekad bilo je neminovnost koja prečesto zvuči kao presuda.

Ako se vrati Dejan Stanković to čini na sopstvenu odgovornost. Ne verujem da su u pitanju brojevi, njegove bisage uspeha su ionako prepune. Sigurno je da nema šta ni da dokaže, od njega se u ovoj zemlji fudbalskih analfabeta uvek očekivalo da bude to što nije. Vremena nema dovoljno da razuveri neznalice, kod takvih ne pomaže ni da Stanković potraje kao Pupi Zaneti.

Dekijev povratak bi se doduše naslonio na utopiju ka kojoj Srbija teži u ovim kvalifikacijama, da stvori novi tim koji će pobeđivati odmah.Jasno mi je da se svakakvo seme bacalo na ovoj neplodnoj zemlji, ali bi nas pokoje zrno razuma moglo možda spasiti od večnog fudbalskog gladovanja

Stanković ne može da pomogne Mihajloviću, prosto, jer ova reprezentacija trči na duge pruge. Svako ko veruje da će se u Zagrebu stvari prelomiti na bilo koji način izabrao je neki od par pogrešnih polaza. Jedan je genetska greška ovog naroda u posezanju za ad hoc rešenjima, drugi da je bitno pobediti Hrvate i prepustiti se slatkoj melanholiji onoga da sve možemo, samo kad bismo hteli.

Ovi drugi u toj utakmici vide pilulu za frustraciju, ako je za utehu, iste simptome ima i naš odraz sa druge strane zida.

Kad počneš legende sa postera da vraćaš na teren šalješ i poruku ovoj sadašnjoj deci da nemaš dovoljno poverenja u to da će odrasti. To veče na "Maksimiru" je prilika da preskoče neku stepenicu u sazrevanju. Dok ih budu verbalno kačili o listopadno i zimzeleno drveće sigurno je da će shvatiti koliko je teška ona crvena majica.

Stanković to bolje zna od svih, on je isklijao u takvoj utakmici, na istom mestu. Ovo je rimejk u kome ne bi trebalo da ima ulogu. Deca to moraju sama da prođu, bolje pre nego kasnije.

Ne radi se ovde o tome da li Deki može da pomogne već o tome da jednokratna pomoć neće rešiti ništa. Možda nije dobro poređenje, ali pokažite mi siromaha koji se osećao bolje kada potroši ček od socijale.

Čitao sam da Stanković kaže i da je potrebno preuzeti rizik. Međutim, u nepotrebnom reskiranju nema ničeg herojskog, antički filozofi su postavili granicu između smelosti i hrabrosti, to nisu sinonimi.

Naravno, svako ima pravo da donese odluku jer će sam večerati posledicu, bilo uz knedlu u grlu, bilo sladeći se nad tanjirom.

Ipak, gotovo nikad nije dobro da knjiga o veličini započne poslednjim utiskom...

                                                                 https://twitter.com/Boris_sportske

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari