Košarkaši - Uspeh ili zavaravanje?

  • Autor: Boris Jovanović

  • 23. septembar 2013.

  • 12:04

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Šampionat je završen, cilj ispunjen, a mišljenja o učinku "Orlova" su dijametralno suprotna. Oni koji nipodaštavaju rezultat, polaze od premise da smo košarkaška nacija. Da li je baš tako?

Odmah da iznesemo naš stav, uspehe Srbije i Crne Gore iz prošlog veka i početka ovog svakako ne bi trebalo baštiniti. To su ostaci jugoslovenske škole košarke, kada je ta generacija sišla sa scene imali smo više neuspeha.

Dušan Ivković je oformio novu generaciju koja je uzela srebro na EP, imala odličan nastup na šampionatu planete i podbacila u Litvaniji, što je rezultiralo neodlaskom na OI.

Ta smena generacija izbacila je nove lidere, Teodosića pre svih, a njegovo odsustvo na ovom šampionatu, ma kako ga osporavali bilo je itekako vidljivo. Srbija je otišla na prvenstvo po špansku vizu, do nje stigla, mogla je i u borbu za medalje, da nije bilo čudnog raspleta duela Španaca i Italijana.

Ni da smo, recimo kao Hrvati, bili četvrti, to ne bi pokrilo probleme sa velikim brojem debitanata, neiskustvom tima, oscilacijama koje su vidljive. Naša prednost nad drugim reprezentacija je, treba i to reći, Dušan Ivković, pa bi možda dometi ovog tima mogli da budu vezani i za njegovu odluku, odnosno ostanak na klupi "Orlova".

Treba biti iskren pa reći, ko god da preuzme kormilo umesto Dude, Srbija će biti slabija, iako bi tim ojačan onima koji su izostali sa ovog šampionata, pre svega Teododićem, Lučićem, Ercegom bio jači.

Priče o budućnosti treba ostaviti po strani, savez bi morao da se nekako umeša, spreči rat između Zvezde i Partizana od koga srpska košarka truli. Protivnika i pristalica Jadrana biće uvek, to je podela po širini u srpskoj košarci, ali pravi problemi su klubaštvo, dnevnik uvreda u koji se upisuju čelnici, igrači na koje se pravi preveliki pritisak.

Srpski klubovi uglavnom dominiraju u regionalnoj ligi, to se posebno odnosi na Partizan, ali je prethodne sezone i Zvezda napravila iskorak. Stranci su neminovnost, Srbija nikako ne može van sveta, i suludo je očekivati da u evropskih okvirima budemo konkurentni bez stranih igrača.

Što se tiče domaće lige i otrcane priče o centrima koji propadaju, u takvoj ligi oni najveći klubovi bi se prošetali i nedostajalo bi jakih utakmica, jer manje sredine osim eventualno atmosfere nemaju da ponude ništa, pre svega zbog nedostatka novca.

No, vratimo se reprezentaciji. Talentovane igrače ćemo uvek imati, da li i nasleđeni sistem odgovara stvarnosti, gde nam se gube igrači na prelazu u prvi tim, kako rešiti taj odnos prema nacionalnom timu?

Kulta nema i nikada ga neće ni biti, veliki novac smanjuje letnje motive i to je kristalno jasno. Jednostavno, mi živimo u prošlosti, poredimo neuporedivo, nemamo samo mi takve probleme.

Što se samog učešća tiče, svako ko zamera bilo šta ovim momcima živi u prošlosti, svako ko dovodi u pitanje Dušana Ivkovića ima problem sa brojevima, ali i shvatanjem sporta.

Možda bi najbolje bilo reći da je Slovenija dobra polazna osnova za budućnost nad kojom iz napred navedenih razloga stoji mnogo upitnika.

Da čujemo vas?
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari