Da li fudbaleri mogu da budu pravi uzor mladima?

  • Autor: Darko Mitrović

  • 19. avgust 2013.

  • 12:04

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Nekadašnji reprezentativac naše zemlje Ivan Ergić, po završetku igračke karijere okrenuo se književnosti, filozofiji, i iz te, znatno drugačije perspektive danas gleda na moderni profesionalni fudbal.

Da li fudbaleri mogu da budu pravi uzor mladima?
Ivan Ergić je u opširnom intervjuu hrvatskom ''Novom listu'' na impresivan način opisao stanje u i oko profesionalnog fudbala i došao do zaključka da je ''katastrofalno ako su današnji fudbaleri uzor mladima''.

''To je katastrofalno, ali medijska industrija i marketing teški milijarde evra daju sugestije koje direktno utiču na mlade mozgove, daleko više nego klasični oblici pedagogije'', tvrdi Ergić.

On smatra da se deci širom sveta stvara iluzija da ''svako ima šansu'', da se ''svako mođe popeti do vrha'', ali da zapravo nije tako.

''Imajući u vidu da ogromna većina fudbalera dolazi iz siromašnih i marginalizovanih slojeva, to znači da se mora stvoriti iluzija da svako od njih kroz sport ima jednaku šansu, da se svako može popeti do vrha.

Tako je danas sportski san, ustvari jedna vrsta američkog sna, koji su oba lažni, jer na jednog profesionalnog sportistu dolazi 12 hiljada njih koji ne uspeju. Nikoga nije briga kako završavaju ti drugi, koji su dali sve što su imali da bi uspeli'',
nastavlja Ergić.

Njega posebno čudi kada brojni obrazovani ljudi govore u javnosti kako su fudbaleri zapravo uzor mladima.

''Oni stalno ponavljaju da sportista mora paziti na ponašanje, jer je on uzor. Ili su podlegli ideologiji industrije sporta koja se trudi da sportu da tu auru nevinosti ili jednostavno imaju još uvek staromodnu i naivnu sliku o sportu. Ne znam kako drugačije objasniti to promovisanje u idola nekog ko je u duhovnom i telesnom smislu toliko ograničen, nezreo, bez ikakve svesti o svom mestu u vrednosnom poretku društva'', tvrdi Ergić.

On dodaje i da su profesionalni fudbaleri danas ''potrošna roba'', bez obzira na to što su odlično plaćeni.

''Naravno da si roba, i to ona potrošna, s kratkim rokom trajanja. Međutim, za to si više nego dobro plaćen i zbog toga nemaš pravo to tako nazvati. Jer, bože moj, pogledaj rudare ili građevince, a mi još kao treba da se nešto žalimo. E u tome je ključ tog kapitalističkog sofizma.

I jedni i drugi smo izrabljivani i podvrgnuti najtežim uslovima rada, dok nas hijerarhijom u visini zarade međusobno suprotstavljaju i antagoniziraju. I to sve, samo da se ne bi bavili onima koji imaju neslućenu količinu kapitala, pravu moć i vlast, onima koji kontrolišu sve procese i događanja'',
objašnjava Ergić.

Osvrnuo se i na ponašanje navijača, tog ''12. igrača'', kako ih obično nazivaju.

''Može se reći da smo mi igrači 'prodali dušu đavolu', međutim navijači su prodali svoju smelost. Oni idu linijom manjeg otpora i nasrću na igrače, da ne bi morali na politiku, bankare, tajkune, to jest one koji su pravi izvor njihove bede.

Igrači nemaju niti jedan promil od tih drugih, ali se zato stalno spominje koliko oni zarađuju, upravo da bi baš njih navijači čekali na aerodromima ili ih pljuskali u svlačionicama.

Sve to da ne bi išli pred zgrade skupštine. Niko se navijačima to ne usudi reći, a naročito ne igrači koji toliko više zarađuju od njih. Političari im se takođe dodvoravaju, jer znaju šta ta masa može uraditi ukoliko se na pravi način ispolitizuje i organizuje'',
izjavio je Ergić.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari