Ako želimo na postolje, moramo mnogo, mnoogo bolje

  • Autor: Boban Filipović

  • 03. septembar 2017.

  • 00:01

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Pokazali smo dosta slaboti protiv Rusije, mnogo toga nije štimalo, sa ovakvom igrom nećemo daleko da doguramo...

Ako želimo na postolje, moramo mnogo, mnoogo bolje
Foto: FIBA/Ciamillo-Castoria/Morgano
Posle poraza od Rusije u drugom kolu grupne faze Evrobasketa postalo je kristalno jasno da neki igrači iz ove selekcije ne bi mogli ni da primiirišu reprezentaciji u idealnim okolnostima.

Nema potrebe da ih imenujemo, ko god je gledao utakmicu zna o čemu se radi, iz ove ekipe imamo samo jednog igrača top klase, to je Bogdan Bogdanović. Ne piše nam se dobro ako nam igra bude zavisila isključivo od njega i iako se bude trošio kao na prve dve utakmice i provodio na parketu gotovo sve vreme, u takvim situacijama je znatno veća verovatnoća da ruka zadrhti kad ne treba, a ne valja ni to ako i u buduće budemo osuđeni na to da samo on "izmišlja" poene, kao što je bio slučaj danas u trećoj četvrtini.  

Rusi su bili umorniji od nas, imali su mnogo manje vremena za odmor, ali im je na ruku išlo to što su protiv Turske odigrali tvrđu, "muškiju" utakmicu nego mi protiv Letonije i što su danas nastavili tamo gde su sinoć stali.

Letonci su ekipa koja je izrazito ofanzivno orjentisana, ekipa koja igra na koš više, njih defanziva skoro i da ne zanima, podatak da im je ova ekipa Srbije, koja nema baš naročit napadački potencijal, sasula preko 90 poena to jasno oslikava.

Za razliku od njih, Rusi su stegli odbranu, sveli Bogdana Bogdanovića na samo jedan poen u prvom poluvremenu, muke u odbrani u prvih 20 minuta im je zadavao jedino Boban Marjanović, ali to su mogli da se istrpe jer je Bobi isuviše trom da bi mogao da brani njihovu pick'n' roll igru u napadu.

Ognjen Kuzmić je u napadu bio katastrofalno loš u prve dve utakmice, njegova selekcija šuta je bila očajna, nije uspeo da "sazida" nijedan koš leđima čak ni u 'mis meč' situacijama, bilo je šaljivih komentara po društvenim mrežama da bi bilo idealno kada bi on i Marjanović mogli da se menjaju kao u rukometu, da jedan igra odbranu, a drugi napad.

Kuzmic i Macvan

Falio nam je i bolji učinak  kapitena Milana Mačvana protiv Rusije, on ih je 'rešio' kada smo ih pobedili na pripremama na turniru u Hamburgu, ali je izgleda kod njega umor učinio svoje, mnogo se istrošio juče prtoiv Letonije, to smo već konstatovali u jučerašnjem rezimeu.

Rusi su odlično branili Jovićev 'pick'n rol' sa centrima, to nam je inače najjača napadačka opcija posle Bogdana, čini se da je Đorđević pogrešio što je dugo držao Marka Gudurića na klupi kada već nije štimalo u napadu. "Harden sa Lima" je presedeo na klupi gotovo pola sata, a kada je konačno ušao u igru delovao je pogubljeno i nesigurno u napadu, a u odbrani dobio težak zadatak da čuva razigranog Šveda, pa je pod tim pritiskom pravio nepotrebne faulove i brzo doneo protivniku bonus u poslednjih deset minuta.

Vladimir Lučić je, kao i juče protiv Letonije, imao i blistave momente i "žute minute", pogađao trojke i dobro skakao, ali opet nije moglo da prođe bez glupih i nepotrebnih faulova i teatralnog gestikuliranja ka sudijama, što nikada ne izađe na dobro, uz to i promašio tri penala u nizu u finišu kada je mogao da se uhvati priključak. Dragan Milosavljević je danas bio bolji nego juče, od svih naših igrača koji su bili zaduženi da motre na Šveda najkorektnije je obavio taj zadatak, ali je u odsudnim momentima grč kod njega ponovo bio prisutan.

Od Vase Micića, Stefana Birčevića, Vladimira Štimca i Branka Lazića ponovo nismo videli ništa, nijedan od njih ni jednog trenutka u prve dve utakmice nije opravdao status reprezentativca, njihovi minuti na parketu doneli su daleko više štete nego koristi.

Ipak, ne treba očajavati. Možad je bolje što smo ovako loše izdanje imali u ranoj fazi takmičenja. S druge strane, do samog finiša utakmice sa Rusijom smo bili u igri, došli u šansu i da izborimo produžetak, iako igra, ruku na srce, tokom većeg dela meča nije ličila ni na šta. Ono uporno guranje lopte pod koš na Bobija je veoma mučno, negledljivo, ono nije jugoslovenska škola košarke, ono su potezi očajnika.
 
Bobi

Dan pauze dolazi u pravi čas, a onda da probamo da popravimo utisak protiv domaćina grupe Turske, koji je danas upisao prvu pobedu na Evrobasketu. U pobede nad Velikom Britanijom i Belgijom u poslednja dva kola ne sumnjamo, ipak su to ekipe iz trećeg ešalona ozbiljne košarke.

U našoj grupi posle drugog kola Rusija je usamljena na čelu tabele i jedina ima obe pobede, mi, Turci, Letonci i Belgijanci imamo polovičan skor, Britanci su bez pobede i verovatno je neće ni zabeležiti do kraja.

U ostalim grupama nije bilo većih iznenađenja.

U Helsinkiju su Francuzi lakše nego što se očeivalo tukli Grke, Poljaci su bili ubedljivi protiv Islanda, a Slovenci izdržali udar fanatičnih Finaca i uspeli da upišu i drugu pobedu.

U Tel Avivu, Italija je na gotovo identičan način na koji je dobila Izrael u prvom kolu, srušila Ukrajinu u drugom, u Nemcima se probudio pobednički mentalitet kada je najpotrebnije, pa su posle Ukrajinaca oborili na pleća i neugodnu Gruziju, a aktuelni vicešampion Evrope Litvanija se probudio posle startnog poraza od Grzuzije i nadigrao domaćina Izrael.

U Klužu su Španci nastavili sa terorom, posle pobede od 39 poena razlike nad Crnom Gorom, Čehe su razbili sa 37 razlike, Hrvati su protiv Rumunije odigrali ispod očekivanja slično kao i protiv Mađarske, ali uspeli da upišu drugu pobedu, dok su Crnogorci posle katastrofe pretrpljene od Španaca na startu iskalili bes nad Mađarima.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari