Srbija nije dostojna jednog Nemanje Vidića

  • Autor: Boban Filipović

  • 29. januar 2016.

  • 18:29

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Najbolji srpski odbrambeni igrač svih vremena je objavio da je okončao svoju bogatu karijeru, njegov odlazak je sportska tema dana u celom svetu, ali u Srbiji se ponovo javaljaju pajaci i dežurni pljuvači da podsete kako Nemanja nije dao ništa reprezentaciji. O tempora, o mores. Oj Srbijo među šljivama...

Srbija nije dostojna jednog Nemanje Vidića
Šta je Nemanja Vidić predstavljao u svetu fudbala svedoči njegovo delo. Dovoljno je baciti pogled na vikipediju, članak sa osnovinim inromacijama o negovoj karijeri postoji na 60-ak svetskih jezika.

Obožavan od strane navijača klubova čije je boje branio, o čemu sevdoče brojne pesme ispevane u njegovu čast, pa čak i jedan domaći film, veoma cenjen od strane saigrača, rivala, trenera i ama baš svih ljudi na svetu koji imaju i najmanji dodir sa fudbalom. Svih, osim jednog, i što je najgore, ne tako malog broja diletanata iz njegove rodne zemlje.

Već neko vreme po društvenim mrežama, po komentarima na raznim vestima na portalima, nerteko i u pisanim medijima provejava gledište kako Nemanja Vidić nije dao ništa reprezentaciji Srbije.

I sve to na osnovu dva i po 'greha': promašenog penala u kvalifikacijama za EURO 2012. godine protiv Slovenije u Mariboru, skrivljenog penala na Mondijalu u Južnoj Africi 2010 protiv Nemačke koji nije ni ostavio posledice jer je Stojković skinuo udarac Podolskog, i što je izgubio jedan vazdušni duel sa Timom Kejhilom na utakmici protiv Australije na istom takmičenju.

56 Vidićevih nastupa u dresu sa državnim grbom je zbog pomenutig razloga okarekterisano kao "ništa", premda je i te kako upitno da li je u pobrojanim sitacijama on uopšte i zaslužio da se upire prstom u njega kao glavnog i odgovornog krivca. Naročito ako se prisetimo kako Jorgančević prima gol sa pola terena, Krasić maši prazan gol protiv 'Kengura', ili kako nas 'Panceri' gaze i pristiskaju sa igračem manje na terenu sve dok ne dođu blizu gola i ne odbiju se o 'Stenu'.

vidic

Kako je reprezentacija prolazila kada je imala uza se Nemanju Vidića i kada nije, smešno je i neozbiljno i porediti.

Setimo se samo onih veličanstvenih kvalifikacija za Mondijal 2006. godine uz samo jedan primljen gol, što je i dalje aktelni rekord, i blamaže epskih razmera i poslednjeg mesta na istom SP na kom Vidić nije nastupio jer se povredio neposredno pred početak istog.

Seća li se iko debija Nemanje Vidića za reprezentaciju?

Sada već davne 2002. godine, kada je na napuljskom 'Sao Paolu' pojeo celu ofanzivu Italije koja se spasla poraza od SCG zahvaljujući onom 'otidnulom' golu od živog zida iz Del Pjerovog slobodnjaka.

Od te prve, pa sve do poslednje utakmice u dresu sa državnim grbom, Nemanja Vidić je bio oličenje profesionalizma. Jedan od retkih, ako ne i jedni koji nije visio po splavovima cirkajući skivi iz flašice 'Pago' soka od jabuke u društvu silikonskih sojki do u stine sate u vreme 'karantina' kad se reprezenacija okupi u Beogradu.

Kada se podvuče crta i napravi ozbiljna analiza ili presek stanja u srpskom reprezenativnom fudbalu u XXI veku, jasno je kao dan da je Nemanja Vidić jedna od retkih svetlih tačaka tog mračnog doba. Nešto nalik onim svetlim tačkama sa slika baroknih umetnika Rembranta ili Karavađa na kojima preovladava tama.

Uprkos svemu, ima mnogo Srba kratkog pamćenja i još kraće pameti kojima nije valjao...

  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari