Prelepa priča iz Partizana, crno-beli ne zaboravljaju svoju najverniju navijačicu

  • Autor: Darko Mitrović

  • 08. april 2020.

  • 16:45

  • Izvor: Sportske.net, partizan.rs

  • facebook
  • twitter
  • email

Još jedan sjajan gest crno-belih u ovim teškim danima.

Prelepa priča iz Partizana, crno-beli ne zaboravljaju svoju najverniju navijačicu
Foto: Beta/Branislav Božić/Ev
Partizan je proteklog vikenda ostao bez svog najvernijeg navijača Miše Tumbasa, ali imaju crno-beli i svoju najverniju navijačicu, sada već čuvenu baka Vukosavu, koja je i u svojoj 82. godini redovno dolazila na Partizanove utakmice, sve do aktuelnog prekida sezone.

Dugo je imala svoje mesto na tribinama, a nedavno joj je klub obezbedio i mesto u loži, što je bila jedna od tema njenog današnjeg zanimljivog razgovora sa portparolkom Partizana Biljom Obradović.

Pre svega, treba pohvaliti prelep gest Biljane Obradović, koja je u ime kluba došla na ideju da kontaktira baka Vukosavu, a na klupskom sajtu je objavljeno i kako je tekao njihov razgovor.

U nastavku ga prenosimo u celini.
-
Baner

– Dobar dan, Bilja iz Partizana je. Da li mogu dobiti baka Vukosavu?

– Ja sam, prepoznala sam ti glas.

– Kako ste nam? Kako je u izolaciji?

– Dobro je, imam svega, ali mi mnogo fali naše brdo. Fali mi što ne mogu da odem na fudbal, košarku, rukomet… Svuda sam bila.

– Daće Bog, pa ćemo opet brzo na teren-kažem.

– Baš mi fali, ali pratim sve o Partizanu. Imam ja i televizor i internet pa gledam sve.

– Ko Vam fali najviše?

– Ma svi, ne mogu ja njih da delim. Volim sve fudbalere. Naljutim se na njih nekad, ali naljutim se i na Radeta Zagorca. Dobro, to je košarka. Divan momak, ali eto promaši nekad, pa se naljutim baš. Ali, sve su to moja deca – dodaje Vukosava.

– Čuli ste i za Mišu? (prim. aut. Miroslav Gajić)

– Jao jesam. I Miša i Radomir, baš mi je teško palo.

– Kad ste videli Mišu poslednji put?

– Na poslednjoj utakmici u Humskoj. Ja sada imam svoju ložu i nema me dole.

– Pa vidim da Vas nema, tražimo Vas, zabrinuili smo se svi!?

– Ja sam kupila ložu, živa nisam htela gratis. Nisam ja neka koja će da koristi Partizan – ljutito kaže Vukosava.

– Znam, bako, ali svi Vas vole, loža je bila spremna. – dodajem.

– Ma kakvi – odsečno kaže.

– Prihvatila sam pedeset posto popusta i to je sve. Kažu oni meni, sledeće godine za nulu. Ali im ja kažem da ne može.

A, Miša?

– Eh, Miša – uzdahne Vukosava.

– Mi smo imali naš ritual, da kada Partizan da gol mi se častimo bombonama. I tako, svaki put kada damo gol, evo njega na čast.
Baš nas je vozila jedna plava devojka.Tu ona pokupi mene, njene neke i eto Miše sa nama.

– Faliće nam svima, dodajem.

– A kako su Vaši – pitam.

– Dobro,svi su tu. Oni gore ja dole. Imam sve. Ne dolaze da mi ne bi nešto preneli, ali tu su, brinu. Unukica isto.

– Koga biste voleli od naših fudbalera da dođe u posetu, da mahne preko ograde, donese malo voća, kafe?

– Ko god, sve ih volim.

– Onda imamo dogovor od ponedeljka – pitam još jednom.

– Ajde dogovoreno.

– Imate moj broj, pa se čujemo nas dve i dogovaramo, može?!

– Može-potvrdno kaže Vukosava.

– Svako dobro, pa se čujemo…!

Otpozdravlja…..
  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari