Porodica i prijatelji se oprostili od legende Partizana Dejana Čurovića

Porodica, prijateljia, bivši saigrači, komšije - sastali su se danas da se oproste od Dejana Čurovića na njegovom teniskom terenu u Zemunu. Nedavno preminuli napadač Partizana izgradio je teniski teren i spremao se da ga otvori turnirom sa svojim nekadašnjim saigračima, ali ga je teška bolest sprečila u tome.

Ipak, njegovi brojni saigrači i prijatelji sastali su se danas u Zemunu na prijateljskom turniru i tom prilikom se podsetili legendarnog karaktera, zaraznog osmeha, fudbalske inteligencije i ljudske veličine Dejana Čurovića Čureta.

"Jedan od mojih omiljenih ljudi. Moram tako da kažem a da ne zvuči kao o pokojniku sve najlepše, ali Dejan je imao takvu energiju da je to neponovljivo", kaže trener Partizana Savo Milošević.

"Imao je stalno osmeh na licu, bio je čovek koji je konstantno uveseljavao društvo, on je taj koji je bio vođa kad je trebalo da se povuče, da se potera bilo ko, bilo šta. Bio je inicijator svega. Takvih ljudi je malo na svetu, na žalost.

Dejan je bio jedinstven po tom pitanju i danas smo se okupili, jer je on opet inicijator svega. On je napravio ovaj teren kako je živeo, sve je kod njega moralo da bude maksimalno i najbolje što može. Takav život je vodio i tako je napravio ovaj teren, sa idejom da napravi turnir i tako ga otvori.

Nažalost, nije uspeo, ali je ostavio nama moralnu obavezu da mi to uradimo umesto njega. Naravno da sećanje na njega nikad neće prestati, a ovo je samo prva prilika da se podsetimo ko je i šta je bio Dejan Čurović", ispričao je Milošević.

Čurovićeva porodica ugostila je sve pridošlice i novinare u dvorištu, poslužila ih kafom i sokovima, a u opuštenom druženju, spontano se došlo do sećanja na sezonu 1993/94. kada su se Čure i Milošević "tukli" za zvanje najboljeg strelca u zemlji.

"Nismo se tukli. Ja mislim da smo te godine dali 55 golova u zvaničnim takmičenjima, u ligi i kupu. Ja sam dao 28, on 27, ali zato što mi je u poslednjoj utakmici protiv Vojvodine pustio da šutiram penal. Trebalo je on da ga šutira. To je još jedna mala stavka koja pokazuje kakav je bio Dejan Čurović", ispričao je Savo Milošević.

Gordan Petrić je poznavao Čurovića još iz omladinske lige, kada je prvi nastupao za OFK Beograd, a drugi za Zemun.

"Deki je klasičan Zemunac, karakter specifičan za ovaj kraj grada i mogu samo da kažem da mi je izuzetno žao kada sam čuo šta se desilo i na kakav način. I kao igrač je bio specifičan. Kada je došao, igrao je kratko sa mnom, jer ja sam posle tri meseca otišao, ali kada je došao, onda je trenirao sa mnom u paru kada su bila trčanja, tako da me nekad molio da dignem ručnu kod tih nekih trenažnih vežbi.

Pamtiću ga generalno po specifičnom karakteru. I kada smo se susretali u omladinskoj ligi, uvek je ulazio u svlačionicu pred utakmicu i pričao da će nas razbiti, da će mene razbiti, da će razbiti igrača koji igra protiv njega, ali to je bio Čure, bio je specifičan, ali na terenu je bio pravi profesionalac. Kada je dobijao udarce nikad se nije bunio, a znajući kako smo mi igrali, mi ga nismo ne tukli, nego peglali", priča Petrić.

Ivan Tomić ima slična sećanja.

"Bio je divan čovek, drugar, prijatelj, saigrač, lokal-patriota vezan za njegov Zemun. Zračio je divnom energijom, voleo je život, ljude, uspevao je da svakim svojim ulaskom u prostoriju promeni atmosferu, jer stvarno je zračio pozitivnom aurom koja je uticala na nas, nevezano za rezultate na to kakav je bio trenutak u kome se nalazila ekipa, njegovim dolaskom sve bi poprimalo druge boje, drugu energiju i bilo bi bolje.

U prilog tome govori i ovaj teren koji je napravio u svrhe sporta, druženja i užasno loš sticaj okolnosti doveo je do toga da smo mi danas ovde, a on na žalost nije tu", rekao je Tomić.

Nekadašnji igrač i trener Partizana nije hteo da izdvaja posebna sećanja kada je u pitanju Dejan Čurović privatno, ali je znao šta pamti kada je teren u pitanju.

"Imao je dinamit u nogama, to je bilo nešto neverovatno. On je bio pokazatelj šta se može uprkos fizičkim nedostacima, u smislu koliko mu je telo išlo u prilog prilikom kontakta sa igračima u 16, toliko je sve van toga bilo protiv njega.

Ali, on je uspevao svojom inteligencijom, svojom željom i ambicijom i neverovatnim talentom za čitanje situacije da sve to prenebregne i da postiže neke golove kojih se i dan danas sećaju navijači.

Gledajući ga svaki dan na treninzima kada neke deonice koje su bile da se istrče nije mogao, nije želeo, na kraju krajeva, nije bio u stanju da izvede, ali onda kada se obuče dres i kada se izađe na teren i kada treba da se rešavaju utakmice, za to je bio uvek spreman", ispričao je Tomić.

Na turniru u njegovoj kući učestvovali su i Goran Pandurović, Dražen Bolić, Žarko Lazetić, Đorđe Svetličić...

Čurović je u karijeri igrao samo za četiri kluba: Zemun, Partizan, Vitese i Groningen. Povukao se 2003. godine. Teniski teren je završio u maju, ali ga je zdravlje sprečilo da ga otvori kako je nameravao. Umro je posle kraće i teške bolesti 11. avgusta.