Milojević za Sportske: "Ovu igricu smo prešli, idemo na drugi nivo"

  • Autor: Pavle Knežević

  • 20. maj 2018.

  • 08:25

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Trener šampionske Zvezde pričao je o mnogim stvarima u intervjuu za Sportske. Od toga kako su fudbal i život kao video-igra, do obrazovanja, mlađih kategorija, devastaciji trenera i igračima...

Milojević za Sportske:
Foto: Beta/BranislavBožić/Mo
Tačka na Super ligu za sezonu 2017/2018. stavljena je subotnjom pobedom novog šampiona Crvene zvezde nad Voždovcem 5:1. Titula je i ranije obezbeđena, a meč je poslužio kao njena proslava. Igrači su odmah posle večernje proslave otišli na odmor, ali i stručni štab. Pre odlaska na više nego zasluženi odmor, tvorac Zvezdinog uspeha Vladan Milojević je rado odvojio vreme za Sportske i naše dugačke razgovore koji izgleda dolaze na svakih šest meseci.

Iako će vam on uvek reći da su igrači najzaslužniji za titulu i proleće u Evropi, i nikad neće propustiti priliku da pohvali svoj stručni štab, imamo pravo da se ne slažemo sa tim. Vladan Milojević je na najbolji način demonstrirao kako i u Srbiji može dominantno da se igra savremeni fudbal, kako i problematični igrači mogu da se dovedu u red i stave u službu kolektiva i kako mogu da se razvijaju mladi i uvode u tim. Zdravi i pravi, drugarski tim.

A sve to je uradio gospodski i krajnje odmereno, u cilju potvrđivanja stare istine: osnovni razlog zašto je neki klub velik jesu rezultati. Popularni "Miloje" je Zvezdi doneo rezultat bez velikih reči, bez busanja u grudi, bez zapaljivih govora.


Vladan Milojevic

Kada smo u decembru pričali, preskočili smo sve aktuelne teme, jer Milojević prosto ne voli da govori o njima. Posle produžetka ugovora i osvojene titule, mogli smo sa trenerom da prolazimo kroz celu sezonu, ali to je nekako suvo i, na kraju krajeva, ne treba nam on za to. Naš razgovor je trajao skoro sat vremena, ali smo, nažalost, morali da ga skratimo radi konciznosti. Primetićete i sami da je intervju otišao i u životne, ponekad filozofske priče, ali – to je fudbal.

Sezonu ste počeli pre skoro 11 meseci. Tada ste rekli da niste za velike reči i da želite da dela govore. Te reči sada imaju posebnu težinu. Glupo je i rutinsko je pitanje, ali je i neizbežno: kako vam sada deluje sve ovo kroz šta ste prošli od juna do maja?

"Ja stvarno nikada nisam razmišljao o prošlosti, iako je cenim. Morate u životu, pogotovo kao trener, da radite za budućnost i za dane koji su ispred vas. Dosta ljudi u Srbiji živi u prošlosti, u patnji za nekim prošlim vremenima, lepim vremenima. Ja sam neko ko pokušava da to stavi u arhivu, ali da nikad ne zaboravim gde sam bio i odakle sam krenuo. I onda kad su stvari lepe, ne zaboravljam kad mi je bilo teško. Isto kad mi je teško, znam da stvari mogu da budu lepe. Nažalost, fudbal je igra koja je i u Srbiji i u svetu postala igra na život i smrt. Ako se pobedi, onda si neko i nešto, a ako izgubiš, onda si niko i ništa. Ja ne funkcionišem na taj način. Pokušavam da ne ponavljam iste greške ako sam negde pogrešio", počeo je Milojević priču.

Šta ste rekli, to ste i uradili. Ali, ovo vam je drugi trofej u karijeri i prva titula prvaka. I to ne običan trofej, već šampionski, sa najpopularnijim klubom jedne države. Osećate li sad neku dodatnu satisfakciju kad se videlo da vaš metod daje rezultat? Da li ste dobili dodatnu potvrdu vašeg rada?

Vladan Milojevic

"Ne. Kada sam dolazio, ljudima u klubu sam rekao isto što i sada kada sam produžavao ugovor: ja svoju filozofiju neću menjati. Nikad je nisam ni menjao. Ja sam radan i disciplinovan čovek koji pokušava da pravi dela. Pokušavam da dajem sve od sebe. Pročitao sam negde da me neko zove velikim trenerom. Ja za sebe ne smatram da sam veliki trener. To su mnogo teške reči. Voleo bih da to promenim to mišljenje, a ljudi u mojoj okolini znaju koji su moji stavovi: ja jednostavno uživam u nekim sitnicama i lepim stvarima.

Možemo stvari na mnogo načina da gledamo: ako ja nisam srećan na treningu sa mojim igračima i igrači nisu srećni sa mnom i ako nemamo hemiju i strukturu kako treba, ako ljudi zaposleni u klubu nisu srećni i zadovoljni, šta to znači imati uspeha? Ti takvom uspehu ne možeš da se raduješ. Naš posao je da se dobije utakmica, ali ne možeš da se raduješ pobedi, ne može ona da se vrednuje kao uspeh ako nema te sreće.

Mi smo samo ispisali jednu knjigu ove godine. Ja sam kao scenarista koji je sa svojim saradnicima i igračima-likovima napisao uvod, što su bile pripreme, pa razradu i na kraju zaključak, u kome se govori šta ste hteli da kažete time. Ta knjiga će se sada staviti u neku arhivu, tako da neke nove generacije mogu ako hoće da čitaju tu knjigu i da vide da je to jedna lepa priča, a da su oni koji su je pisali uživali dok su je pisal
i", rekao je Vladan Milojević.


Vladan Milojevic

Trenerski posao nije lak, a pogotovo nije lak u Zvezdi, gde je pritisak ogroman, sa svih strana. Koliko je teško bilo izdržati sve to?

"U životu imate mnogo prepreka, ali one su od Boga date. Nikad vam neće dati Bog nešto što ne možete da podnesete i daće vam uvek onoliko koliko možete da izdržite, a na kraju dobijete i više nego što ste zaslužili. Ja u to duboko verujem, ja sam vam rekao da sam čovek vere, religiozan, i jako verujem u te vrednosti pravoslavlja, hrišćanstva. Nažalost, te vrednosti se totalno kose sa mnogim stvarima u Srbiji i onda se pitamo zašto je tako kako je, pa se pitamo 'zašto ja nemam sreće?' Ja nemam sreću, ne tražim je. Mislim da je Željko Obradović rekao pravu stvar: sreću ima onaj ko mnogo radi", kaže trener Crvene zvezde.

Vladan Milojevic

Arsen Venger je jednom rekao da pritisak od trenera stvara čudovište. To nismo videli na vašem primeru. Radite li posebno na sebi, trudite li se da se obuzdate?

"Ne znam šta da vam kažem. Mnogo čitam, interesuje me mnogo stvari, imam mnogo drugara sa kojima pričam, pokušavam da život gledam na nekim drugim vrednostima i na njima decu da vaspitavam. To valjda dođe spontano. A rekao sam vam i pre da sam hrabar, a to nije floskula. Mislim da sam kao trener uvek dužan da preuzmem odgovornost.

Moji saradnici imaju veliku, veliku ulogu u ovoj stvari. Imali smo mi poteškoća i problema, normalno, svi ih imaju, ali smo to rešavali između sebe. I mi smo svi živa bića, normalno da se greši, ali smo se trudili da uvek na kraju igrači znaju da sam ja taj koji će uvek biti ispred njih, kao pravi vojskovođa, da ih povedem, a znaju i kad dođe uspeh, onda ću biti iza njih", objasnio je Milojević.

Pauza je trajala koliko da uzme dah, a onda je nastavio i dalje o svom timu.

"Uvek su oni najvredniji. Jednostavno, najviše zasluga za ovo što smo uradili pripada njima, a ja samo želim da radim svoj posao, dok sam srećan. Ja sam iz Čukaričkog otišao onog trenutka kad sam osetio da više nisam srećan. Tako i iz Panioniosa i Omonije. Čim nisam srećan i zadovoljan, ne postoji stvar koja će mene da zadrži, kao što je recimo novac. Tome učim i moju decu. Ova naša prvenstvena knjiga je zatvorena poslednjom utakmicom, sad kreće iz početka. To je fudbal, niko se neće sećati toga što je bilo.

Vladan Milojevic

Ja sam igračima rekao otvoreno: 'momci, mi smo u junu uzeli da igramo igricu', kao na plejstejšnu i, mislim da je to rekao naš vrhunski vaterpolista Pijetlović, mi smo ovu igricu prešli. Sad uzimamo drugu i probaćemo i nju da prođemo. A kad već pričamo u terminima igrica, imamo tu i taj 'čekpoint', znamo da imamo živote koje ćemo gubiti i dobijati. Tako gledam život i fudbal i rezultat, on ima svoje vreme od godine do godine. Zato sam vama i zimus pričao da ništa nismo osvojili i uradili, to je bio čekpoint, ali sada mogu da vam kažem: da, mi smo šampioni, najbolji smo
", rekao je trener.

Kad smo kod gejmerskih metafora, posle završenog nivoa, sledi teži. Kada igrač završi igru, traži nešto teže i jače. Vi ćete to sada dobiti – kvalifikacije za Ligu šampiona. Sa Zvezdom. To znači da vas čeka masa nerealnih očekivanja, jer nijedan navijač nije racionalno biće, a samim tim i dodatni pritisak i mnogo još čega. Spremni ste?

"Navijači k'o navijači. Pa i kada sam dolazio bio sam 'defanzivni trener'. To je sve normalno i o meni će se dalje nekako pričati. Ne možete da očekujete da neko priča lepe stvari o vama, pogotovo onaj ko vas ne voli. Ja ne tražim niko da me hvali, samo pokušavam da radim svoj posao na najbolji mogući način. Da bih to radio, ulažem mnogo vremena. Jako sam posvećen fudbalu, jako volim fudbal i zbog toga sam ponosan. Mnogo vremena provodim po pitanju fudbala i priče sa igračima, psihologije, razmišljanja…

Mnogo puta kad izađem i sa suprugom ja sam odsutan, jer razmišljam o nekom mom igraču koji je napravio neki gest, zašto je to napravio, je l' ima neka pozadina…Nekad dođe igrač pa se pitate da li on to priča ili je poslat ili ima neko ko utiče na njega. Pogotovo je to sasvim normalno kod mlađih igrača. Moja velika sreća je što sam radio u omladinskoj školi.

Zato sam ponosan. Krenuo sam od mlađih kadeta da treniram, a moja deca imaju 20 i 16 godina, znam te senzitivne faze. To su neki periodi gde je najlakše uhvatiti nekoga i izdrati se na njega. Najteže je pričati, za to treba vreme. Najbitnije mi je da postanu dobri ljudi. Fudbaleri će postati, neminovno je, imaće svoje karijere, ali mi je jako bitno da budu dobri ljudi", objašnjava trener.

Vladan Milojevic

Odlično je što ste se sami dotakli mlađih kategorija. Trenirali ste mlade, uvodite mlade igrače u seniorski tim, a Zvezda, sada šampion države, otvorila je ove sezone i terene za omladinsku školu. Ali, nekako se kod nas i to poremetilo, pa se slave uspesi mlađih kategorija kao da su oni cilj, kao da prvi, osnovni i jedini cilj omladinskih kategorija nije da naprave igrače za seniorsku konkurenciju. Može li se to promeniti? Kako?

"Apsolutno ste u pravu, stalno je neka trka i gledanje materijalnih stvari. Ne volim da pričam o starim vremenima, ali znam, recimo, u devedesetim godinama, kad sam ja igrao, postojala su dva-tri menadžera, nismo ni znali ko su. Na tebi je bilo samo da ti igraš. To je sada otišlo mnogo daleko, verovatno su veliki interesi, roditelji su u konfuziji zbog situacije u zemlji i valjda pokušavaju preko dece da reše neke svoje probleme.

Ono što je najgore je to što roditelji sigurno su uvek subjektivni prema svojoj deci i to je normalno, ali ne slušaju trenere. Mislim da je devastirana uloga trenera. Kad sam bio klinac, za mene je trener bio sve. Više sam se plašio trenera nego roditelja. Danas je napravljeno da je trener niko i ništa i ne znam da li će se to nekad promeniti. Trener je alfa i omega, jako bitna stavka, svi su iza njega.

Treba kockice da se slože, ali u mlađim kategorijama sada svi hoće da svane pre zore i onda se forsiraju deca, ali ona moraju da imaju svoje detinjstvo. Pustite da im detinjstvo ide svojim tokom. Smeta mi i što su svi zanemarili obrazovanje. Nema obrazovanja dece jer je sistem u Srbiji postao da je vredan onaj koji ima materijalno, ko ima novca i neku moć, ne znam koju.


Vladan Milojevic

Onda ispada da je uspešan fudbaler koji ima nešto i tada svi teže prema tome i onda počne ludilo. To mi smeta. Ovi momci sada imaju mnogo više mogućnosti: imate onlajn kurseve, imate knjige, ma kako glupa knjiga bila, može nešto iz nje poučno da se izvuče. Bolje nego da se ništa ne radi. Ja se samo plašim, jer ne znam kako možemo to da vratimo", kaže Vladan Milojević.

Ali, čak i kad juniori postanu seniori i naprave karijere, to nije garancija uspešnog života.

"Nažalost, moram da vam kažem, dosta mojih drugara iz fudbala nema ništa. Upropastili su svoj život, razvedeni su ili su se odali porocima, umesto da uživaju. Mnogo mi je žao zbog toga. Fudbal je teška profesija, preteška. Možda ljudi u nas gledaju ovako ili onako, ali mi imamo i psihički i fizički napor, naš vek trajanja je vrlo kratak. Danas jesi, možda sutradan nećeš biti, a ceo život si u to uložio. A znate da fudbaleri nemaju ta obrazovanja koja imaju drugi ljudi.

Oni do 35. šta su uradili, uradili su, a imaju žene i decu, moraju da nose i da budu stub – da li će se snaći ili neće? Ja uvek kažem igračima da znaju da mogu uvek da me 'okrenu' ili da mi pošalju poruku ako imaju neki problem.  Ne kažem da ću ga ja rešiti, ali možemo zajedno da probamo da ga rešimo. A pitam i ja njih, kroz svoj razvoj oni mi daju impulse za razmišljanje i mislim da je to jedna prirodna stvar", rekao je Milojević.

Prošle sezone su treneri "večitih" pokazali da mogu da imaju dobar odnos pun poštovanja. Ove godine ste vi i Miroslav Đukić nastavili tim putem, a niko od vas se nije bavio nekakvim zaverama. Deluje da se narod uželeo takvih gospodskih manira kakve ste vas dvojica imali, deluje da svima fali ono čisto sportsko…

"Mislim da je sport prvo viteštvo i fudbal je igra, ali nažalost, sve se svodi na to pobedio – izgubio. Pobedio - on zna sve, on je najlepši; izgubio – on je ništa. Kod nas su velike amplitude od neznalice do vrhunskog trenera, pa opet do neznalice. Nije niko neznalica, bez obzira da li se bavio ovim poslom. Murinjo je rekao 'ne moram ja da budem prvo konj da bih postao džokej', haha. Morate da se bavite svime, fudbal mnogo napreduje iz dana u dan. Pokušavam da budem u toku i dok sam bio u Čukaričkom. Govorio sam tada predsedniku: nemoj da uđemo u rutinu, moramo da budemo drugačiji.

A kako ćemo to da budemo? Ako ćemo da prodajemo igrače, onda moramo evropski da igramo. Da bismo igrali evropski, mi moramo pored igrača i sebe da unapređujemo i zato sam ja išao i edukovao se. Zato i uvek kažem kolegama da je svako od njih uvek dobrodošao ako smatra da treba da dođe da pogleda naš trening jer mi imamo bolje uslove. Ne zato što sam ja neko ili ko zna šta. Možda ja radim pogrešno pa ću tebi tako da otvorim vidike? Tako da u principu uvek možete da naučite. Najgore je kad pomisliš 'to je to'. Zato postoje seminari i da se ulaže u sebe
", rekao je Milojević.

Vladan Milojevic

Jesenas je sve delovalo bajkoliko što se tiče srpskog fudbala i fantastičnih uspeha "večitih" u Evropi, ali i reprezentacije. Sada nekako deluje da je ta šansa propuštena. Liga nam je i dalje, stručno rečeno, "drljava" i opet se priča o svemu osim o fudbalu. Jesmo li propustili šansu da na krilima tih evropskih uspeha uradimo nešto dugoročno dobro za srpski fudbal?

"Pa ne bih ja sad...Mislim da institucije treba da se bave tim. Mislim da smo bili najbolji mogući ambasadori Srbije, pričam za obe ekipe, samim tim što smo predstavljali Srbiju na najbolji način i doveli je do elite. Ima ljudi koji se nalaze u institucijama FSS koji treba da se pozabave svime. Ne bih dolivao ulje na vatru.

Sa druge strane, ima stvari koje mogu da se urade, a to pričam jer sam to video video u zemljama sličnim nama, ne u Engleskoj ili Italiji. Ja sam na Kipru bio fasciniran terenima i uslovima treninga, tamo su tereni kao tepih, nema lošeg. A Kiprani tako imaju jači i bolji fudbal. Na Kipru imate pet terena na kojima mogu svi da igraju. Ako uđeš u ligu i nemaš dobar teren, moraš tu da igraš. Koliko god to sada smešno nekom delovalo, APOEL je skoro redovan u Ligi šampiona, a dva kiparska kluba su skoro uvek u Ligi Evrope. U Grčkoj je isti princip
", rekao je trener.

Kada smo kod jakih liga, nekadašnja liga SFRJ je prerasla u mit. Nedavno smo negde mogli čuti ocenu da je to bila druga liga po snazi u Evropi. Da li je malo previše idealizujemo?

"Mislim da se idealizuje. Neće to vreme nikad da se vrati. Ja ne znam zašto ljudi toliko čeznu za tim vremenima? Ja se sećam stare Jugoslavije i lepih vremena, naših odlazaka u Grčku na more, sa jednom tatinom platom ili akontacijom. Pa je bilo sedneš u voz i ideš i kupuješ po Italiji. Nema to više, sad su druga vremena - treba od ovog što imamo da napravimo da napravimo da nam tu bude lepo. Teže je sada igrati, teža je i Liga šampiona.

A znate u čemu je stvar? U Srbiji je spala knjiga na dva slova, Zvezdu i Partizan, uz dužno poštovanje ostalim klubovima i velikim centrima. U Grčkoj imate četiri kluba – AEK, Panatinaikos, Olimpijakos i PAOK, na Kipru se šest klubova bori za titulu. U Bugarskoj Ludogorec i CSKA. Šta je Hrvatska? Šta je u Bosni, šta se događa u Makedoniji? To je tako kako je i bilo bi dobro da postoji neka kao jadranska liga, ali to možemo samo da sanjamo, to je nemoguće da se desi. Daj Bože da se jednom desi. Kad imate jako takmičenje, onda proizvodite jake igrače.

Vladan Milojevic

Evo jedan primer: mi igramo jaku utakmicu protiv Arsenala, i on izađe sa kombinovanim timom, što je sasvim normalno, jer on ima jače takmičenje kod kuće nego što ima u Evropi do nekog polufinala,  četvrtfinala. A kod nas je kontra. Sad mi idemo ka gore, a oni ka dole. I taj isti Keln, koji je kao poslednji ispao iz lige, a mi ćemo uvek reći da je Keln poslednji u Bundesligi, ali nećemo reći da taj Keln ima budžet od 150 miliona, što Zvezda nema", rekao je Milojević.

Ta regionalna liga je stalna tema. Uspela je u košarci, ove sezone je dobila i drugu regionalnu ligu. Uspešna je i u rukometu i vaterpolu, a evo sad, recimo, i bokseri kreću putem regionalne lige. Samo je u fudbalu to naučna fantastika, isključivo zbog netrpeljivosti navijača i tih strasti u fudbalu. Hoće li se to ikad desiti?

"Ja želim da verujem da će se desiti. Mislim da će doneti dobro za fudbal. Pričam sa ekonomske i fudbalske strane, jer ovde važi 'koliko para, toliko muzike', to je prosto tako u fudbalu. Ne može onaj koji ima budžet od 200 miliona da ispadne od onog ko ima milion i po. To je nemoguće, to su bajke, kao kada je David ubio Golijata, to se desi jednom.

Fudbal je kontinuitet, imate 37 utakmica i morate da ih dobijate. Desiće se slab dan jednom-dvaput, ali morate da imate kontinuitet. Fudbal je ozbiljan biznis, a u fudbalu je sve teže nego u ostalim sportovima. Ja jako cenim ostale sportove, ali je fudbal broj jedan i on će biti jedan
", rekao je Vladan Milojević.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari