Krasnodarska fantazija - Kada polećemo na mesec?

Sportski turizam je grana turizma koja je u velikom porastu, a Krasnodar kao destinacija je mesto koje bi moralo biti zapisano velikim slovima na turističkoj mapi sveta.

Ruta nas je vodila preko Istanbula gde smo u ova tri dana proveli oko 20 časova, što nije bilo dovoljno da upoznamo grad, ali je bilo dovoljno da shvatimo da se radi o mega-metropoli u kojoj ćete videti veliki broj ljudi različitih nacionalnosti.

"Crkavanje" u povratku iz centra Istanbula ka aerodromu "Sabiha Gokčen" je za priču, bilo je pojedinaca među nama novinarima kojima je proradio adrenalin zbog mogućeg kašnjenja na let za Krasnodar, iako smo na kraju, ispostaviće se, stigli i 2 sata ranije. Elem, polazak iz Istanbula ka Krasnodaru je bio u 1 sat ujutru u četvrtak, dolazak u grad koji je oko 150 kilomatara daleko od Crnog mora oko 2:30, u hotelu smo bili već oko 3 sata ujutru.

Ne mogu a da ne pomenem da je bilo i kolega koji su i danas pod utiskom onoga što se desilo tokom leta za Krasnodar.

"Ako ovakvo vreme bude bilo u Krasnodaru kada se budemo vraćali, ja idem vozom", bila je konstatacija jednog našeg kolege zbog velikih turbulencija u avionu koje nisu trajale dugo, ali su bile dovoljno jake da su Ruskinje koje su sedele pored kolege sa B92 izvadile ikone svetaca i počele sa molitvama.

Trebalo je posvetiti pažnju Krasnodaru još od ranog jutra, tako da za spavanje nije bilo previše mesta. Estetski gledano, grad nam se svideo, ima delova u kojima je vidljiva kultura kubanskih kozaka, čuvara ruskog carstva od udara Osmanlija, ima delova u kojima dominira moderniji stil, a grad je i veoma bogat zelenilom, kao i najvećom fontanom u Evropi, prema podacima sa portala krdblog.com.

Retki su oni koji će pričati sa vama engleski, možda je preporučivo da pričate na srspkom. Energija koju prikazuju prodavci da vam ugode je velika, izuzimajući jednu stariju gospođu koja je radila u prodavnici suvenira sa kozačkim stvarima gde smo kupili tzv. "kubanke". Nekako smo shvatili da od trenutka kada je druga gospođa koja je radila u tom lokalu i koja je bila veoma ljubazna prema nama shvatila da smo Srbi, ta prodavačica je promenila stav prema nama.

Izgleda da je po nečemu zapamtila Srbe, ili možda nekog srpskog imigranta.

Parkovi, fontana, spomenik Aleksandru Sergejeviču Puškinu, reka Kubanj, spomenici palim borcima, gimnazije, stare zgrade koje arhitektonski gledano nisu izgubile svoj sjaj, filharmonija, crkva Aleksandra Nevskog, prelepi hoteli u kojima smo bili smešteni i mi...



Ne, nismo zaboravili stadion Krasnodara na kojem je Zvezda igrala svoj meč.

On je šlag na tortu, razlog zašto Krasnodar treba da bude upisan velikim slovima na mapu sportskog turizma.

"Bio sam deset puta na stadionu, uvek se iznova i iznova oduševim", rekao nam je jedan od Srba koji žive i rade u Krasnodaru i koji je došao da gleda utakmicu zbog Crvene zvezde. Stadion Krasnodara je privatni, vlasništvo je Sergeja Galitskog, milijardera iz Rusije koji je vlasnik i FK Krasnodara, neće se na njemu igrati Svetsko prvenstvo jer ne zadovoljava jedan uslov zbog "malog" broja sedećih mesta - 34000.

Fotografije ne mogu tek tako da dočaraju kako zapravo izgleda stadion na koji smo ušli, a da nismo kročili nogom oko samog stadiona. Doveženi smo ispod stadiona gde se nalazi taj glavni prilaz za igrače, rukovodstvo i novinare, sprovedeni smo odmah do same lože, a ne postoji čovek od nas 13 novinara koji nije bio fasciniran.

"Ovo je spejs-šatl, ne stadion. Kad polećemo na mesec?", neko je od njih progovorio u onoj gužvi.

I stvarno jeste tako, zdanje koje morate da vidite. Sve je fenomenalno, počev od okruženja, holova, pres-centra, same unutrašnjosti i unikatnog semafora koji je spojen čitavom dužinom tribina i koji proizvodi specijalne efekte kojima smo fascinirani.

Par fenomenalnih fotografija stadiona možete pogledati OVDE, radi se o fotografijama uslikanim oko i unutar stadiona pre naše utakmice.

Utakmica je bila veoma zanimljiva, o njoj i o ostalim zanimljivostima ste mogli da čitate na našem portalu preko ovog linka. Naš vicešampion ima sasvim solidan rezultat, ali mora da pobedi u revanš meču u četvrtak u Beogradu pred punom "Marakanom", što se nadamo da će se i desiti.

Navijači Krasnodara su bili veoma mirni tokom utakmice, više su se čuli navijači Crvene zvezde i Spartaka kojih je zajedno bilo između 200-300 i koji su pevali čitavim tokom meča. Moramo napomenuti i činjenicu da navijači Krasnodara i ne postoje u velikom broju, da čitav grad navija za Kuban koji se trenutno takmiči u drugom rangu i da je gore pomenuti Galitski "kupovao" navijače da stadion ne bi na svakom meču bio prazan.

Prava je šteta što je stadion samo jednom bio ispunjen, i to protiv Šalkea u okviru Lige Evrope. Na utakmici protiv Crvene zvezde bilo je oko 24000 navijača.

Naš put se nastavio ponovo preko Istanbula, tačnije Kadikoja u kojem smo proveli jutro uz burek i kafu koji su možda i jedini vredni pomena, a onda nazad u Beograd. Zanimljive situacije sa turskim državljanima u avionu, u razgovoru sa njima smo saznali da idu na "Beer fest" u Beograd, da je jedan od njih navijač Galatasaraja, drugi Fenerbahčea.

"Fu** Besiktas!", ponovio je navijač Galatasaraja, možda malo i u šali nakon par piva, ali nakon što je to učinio 4-5 puta, oglasio se još jedan turski državljanin koji je sedeo baš pored mene, koji je čitao knjigu i koji je sve više cupkao nogom kako se više nervirao.

Razgovor između njih dvojice nije bio baš u prijatnom tonu i trajao je oko minut, ali se kasnije sve dobro završilo i oni su stigli u Beograd bez posledica. Baš kao i nas trinaestoro.

Zvezdina, ali i naša odiseja u Krasnodaru je završena, sledi utakmica u Beogradu pred punim tribinama, a poruka navijača Crvene zvezde pred tu, možda i istorijsku utakmicu, može se naći i u prvih sedam pasusa našeg teksta.