Sportske specijal (I deo): Neispričane priče "Misterove petorke"

  • Autor: Milovan Longinov

  • 21. novembar 2020.

  • 15:50

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

"Zašto toliko pamtiš te datume, kao da ti život znače?", pitali su me jednom, i ni tada, kao ni danas, nemam adekvatan odgovor. Od manije da kada neki bitan datum želim da upamtim, počinje i ova priča...

Sportske specijal (I deo): Neispričane priče
Obožavam da pratim i pamtim dugoročni raspored utakmica. Posebno La Lige. Posebno Barselone. Kada je izašao u septembru raspored moje omiljene lige, iskočilo je - 22.11. Atletiko Madrid - Barselona (kasnije je termin pomeren na dan unazad, 21.11, tj danas pošto oba tima igraju Ligu šampiona od nedelje).

Kao grom je prostrujalo kroz mene, znao sam da taj datum pamtim i znao sam i zbog koga. U godini kada smo ostali bez našeg najvećeg fudbalskog imena, na njegov rođendan, igraće njegova dva kluba - Atletiko Madrid i Barselona!

Kao neko ko je imao tu čast da se sa Radomirom Antićem gotovo pa redovno čuje pred utakmice njegovih klubova, želeo sam da nastavim tu tradiciju. Ne znam kako vi gledate na te tako neobjašnjive stvari, ali ja želim da verujem da nije slučajno što se baš ove godine potrefilo da na njegov rođendan igraju Atletiko i Barsa. I koji je bolji način da tu tradiciju, na neki način nastavi, nego razgovor sa njegovim sledbenicima, fudbalskim radnicima, kojima je Radomir direktno uticao na karijere? Uostalom, usudiću se da kažem da je na sličan način uticao i na novinarsku karijeru, autora ove priče, no, to će najbolje možda predstaviti tekst iz aprila kada smo ostali bez Mistera...

Za početak dana, jedna priča koja će vam iz prve ruke, na poseban način pokazati kakva je lafčina bio Mister. Autor...

Posted by Sportske.net on Monday, 6 April 2020


Život piše romane, a o tome kako su se sudbine i karijere mojih sagovornika isprepletale zahvaljujući Radomiru Antiću, zaista bi mogla da se napiše knjiga. Ovo je samo jedan deo, u kom su glavni akteri i ako se slažete da ih nazovemo "Misterova petorka" - Veljko Paunović, Slaviša Jokanović, Robert Prosinečki, Milinko Pantić i Aleksandar Rogić.

Papira je malo čak i na internetu da se ispričaju sve njihove nestvarne avanture sa velikim Radomirom Antićem, malo je reći da bi mogao da se snimi i film sa svima njima... no evo ga ukratko tizer uz napomenu da je ovo PRVI DEO priče, da nastavak sledi sutra, u nedelju, kada bi i naš Radomir Antić proslavljao 72. rođendan...

Scenario ukratko ide ovako:

Antić je Robija Prosinečkog doveo u Real Madrid, i kasnije u Ovijedo i tamo ga preporodio. Istog leta, Prosinečki se vraća u Madrid sa pozajmice, Antić preuzima Atletiko i želi ga opet u svom timu, ali Robi bira da ode u Krojfovu Barselonu.

Umesto toga, Antić dovede Milinka Pantića iz Panioniosa sa "bagatelu" od 750.000 dolara i osvoji duplu krunu!

Jokana je doveo u Ovijedo, kasnije ga je želeo i u Atletiku, a tek danas, u ovoj priči u čast Mistera, otkrio je da ga je Antić zvao i da mu se pridruži na klupi Barselone!

Što se Veljka Paunovića tiče, njega je kao tinejdžera doveo u Atletiko, odredio mu karijeru u Španiji, verovatno svi znate u kakvom je odnosu bio sa njegovim ocem Blagojem...

I za kraj, najmlađi akter ove priče, 12-15 godina mlađi od svih njih, Aleksandar Rogić koji bi definitivno bio Antićev pomoćnik u Španiji da je kojim slučajem tih 15 godina stariji...


baner

No, da krenemo sada redom, uživajte u njihovim neverovatnim pričama, a za početak koliko su umeli da budu kobni po Barselonu.

Ako niste znali, Slaviša Jokanović je Barseloni dao het-trik, 1. marta 1997. godine u dresu Tenerifea, nakon njega, Kataloncima su het-trik postigla samo još petorica igrača, ali nijedan vezni igrač, svi su bili napadači - Salva, Katanja i Dijego Forlan u La Ligi, te Faustino Asprilja i Andrij Ševčenko u Ligi šampiona...

"Barsa mi je bila stalni klijent, od svojih 30 golova, četiri sam dao Barsi, a nikada nisam dao Real Madridu. Sećam se dobro te utakmice... preko puta su bili Ronaldo i Figo, trener je bio Bobi Robson, Murinjo je bio pomoćni trener, dobili smo ih 4:0, dao sam tri gola, a Ronaldo nijedan", počinje priču Jokanović.

Jokanović je bio koban po Barsu i u onoj "lesterovskoj" sezoni, kada je sa Deportivom iz La Korunje osvojio titulu.

"I te sezone sam pobedio Barsu, bilo je 2:1, dok smo Real Madrid na primer dobili 5:1. Sa La Korunjom je bilo mnogo lakše, bio sam u mnogo boljoj ekipi nego na Tenerifama. Taj tim La Korunje je bio bolji i od Barselone i Real Madrida".

Još više uspeha protiv Barselone imao je Milinko Pantić, koji je od svih klubova protiv kojih je igrao u karijeri, najviše golova dao je upravo Kataloncima. Ipak, još zanimljivije je to kako mu je vrata Atletika otvorio Robert Prosinečki.

"Ma to je sudbina, nema šta drugo. Robert Prosinečki je bio igrač Real Madrida, trebalo je da ode u Atletiko opet kod Antića i on odluči da ode u Barselonu kod Johana Krojfa i želim da ga pozdravim ovom prilikom. Robi je sjajan tip, veliki čovek i igrač. Eto, tako se namestilo, ja sam otišao u Atletiko umesto njega, uzeo duplu krunu, i to tako što pobedimo njega i Barsu u finalu Kupa kralja 1:0, a ja dam gol glavom", kaže Pantić i nastavlja:

"Igrao sam protiv mnogo timova, ali protiv Barse sam uvek bio najbolji i ne znam kako to da objasnim. Na 10 utakmica, dao sam im sedam golova. Na toj utakmici u Saragosi, pobegao sam jednom, glavom pogodio, to mi je jedan od pet golova glavom u karijeri. To je sudbina..."

Radomir Antic Milinko Pantic


Svoju stranu tog leta 1995. godine otkriva i Robert Prosinečki.Verovali ili ne, on je u Barselonu stigao posle najbolje sezone u Španiji, na pozajmici u Ovijedu, gde ga je preporodio upravo Radomir Antić!

"To  je život, nekad praviš greške, nekad prave odluke. Želeo me je Johan Krojf, želela me je jedna Barselona. Bila je privilegija da odem u Barselonu, jer je malo onih igrača koji su igrali za oba kluba.  I onda umesto mene, u Atletiko dođe Panta, on odigra najbolju sezonu u karijeri, igrali smo to finale Kupa kralja, on je dao gol. Panta je postao legenda Atletika, a ja sam u Barseloni proveo nešto više od godinu dana. To je sudbina, kada bismo uvek znali šta nas čeka u životu, nikada ne bismo pravili greške. Srećan sam bio i zbog Pantića i zbog Antića, zaslužili su da postanu takve legende u Španiji", rekao je Prosinečki.

Radomir Antic Robert Prosinecki

"Ja sam bio u Barsi u poslednjoj Krojfovoj sezoni, i sa njim sam imao sjajan odnos. Johan je jedan od najvažnijih ljudi u istoriji fudbala i Barselone. Bio je specifičan tip, osvojio je mnogo trofeja, a koliko je voleo Barsu, najbolje pokazuje što posle nje više nije nikog želeo da trenira. On je stvorio tu čuvenu tika-taku, koji su posle nadogradili Gvardiola, Luis Enrike..."

Malo ko zna, ali nakon te istorijske sezone sa Atletikom, Johan Krojf je želeo i Pantića u Barseloni, a transfer mu je verovali ili ne propao zbog klauzule za koju nije ni znao!

"Ma... ko je u to vreme znao šta su klauzule?! Istina je... ja sam potpisao ugovor sa Atletikom za smešnu cenu, ali je postojala klauzula za moj potencijalni transfer u najveće klubove u Španiji. Uvek sam voleo i poštovao Barsu, a ko i ne, u to vreme, pod Krojfovom palicom su postali nešto neviđeno do tada. Ta njihova tika-taka, ta dodavanja, taj presing, ta ideja... ali, moja sudbina je bio Atletiko. Postao sam legenda tog kluba i presrećan sam zbog toga".

Pantic Gvardiola

Pantić se nikada nije kajao zbog toga, naprotiv, postao je živa legenda Atletika, što dokazuju i dve neverovatne priče. Prva je o tome koliko ga je voleo Hesus Hil, prvi čovek Atletika.

"Hesus Hil je bio neverovatan tip. Mnogo me je voleo, a i ja njega. I on je nažalost rano otišao. Radomir je bio taj koji ga je nekako ubedio da me dovede i ja sam ga kupio nečim, valjda tom mojom otvorenošću i skromnošću. Nakon te duple krune i mog gola Barseloni naredio je da mi se naprave ne jedna, već četiri biste! I verovao ili ne, iako sam u početku odbijao, morao sam da odem kod tog Santjaga, najboljeg skulptor u Španiji, da mi uzme kalup, meru, šta li već. Bio je poseban tip i zaista smo se međusobno poštovali. Evo jedne priče koja to dokazuje, kada je umro 2004. godine, armija navijača, igrača, svi smo došli na Visente Kalderon da izjavimo saučešće i njegova supruga kada me je videla, počela da plače i da me grli i kaže "Milinko, ti nikada nećeš saznati koliko je tebe Hesus voleo". Drago mi je što je Atletiko bio i ostao moj jedini klub u Španiji.

Druga priča je o jednoj baki, koja je živela stotinak kilometara od Madrida, ali i dan danas, od te 1996. godine, donosi cveće i stavlja ga pored desne korner zastavice u čast Milinka Pantića.

"Navijači Atletika su moj korner slavili kao da je penal. To je bila strašna euforija kada mi imamo korner. Dali smo preko 60% golova te sezone posle prekida, zato me je Antić i hteo.. valjda što mi je Bog dao tu "nogurdu"... i sada, ta baka je sedela iza kornera i u moju čast, za mene, donosila na svaku utakmicu cveće na isto mesto. Evo i danas ako gledate, videćete da stoji tamo na svakoj utakmici. To je Atletiko Madrid".

baner

Najmlađi član ove omiljene "Misterove petorke" jeste Aleksandar Rogić. Po fudbalskoj karijeri nije bio ni blizu ostalih, ali je Antić u njemu, još kao 27-godišnjak namirisao "ono nešto". Kud ćete veći dokaz od toga da je bio u Antićevom stručnom štabu od početka kvalifikacija za SP, od 2008. godine, i da je bio deo ekipe na Mundijalu u Južnoj Africi kada je imao samo 29. godina?!

Radomir Antić i Aleksandar Rogić

Iz svog ugla, Rogić otkriva kako je izgledalo kada Radomir ide na utakmicu između Atletika i Barselone.

"Da biste tako nešto razumeli, treba da odete u Madrid da vidite koliko je veliki bio Radomir Antić. Sećam se da je bila 2009. godina, išli smo na utakmicu Atletiko - Barsa,. I sada, on je uvek voleo da ode sat vremena ranije, da gleda zagrevanje, da se pripremi za gledanje utakmice, to je za njega bilo nešto najvažnije. On je već na zagrevanju mogao da predvidi neki važan deo utakmice, kada vidi sastave, raspoloženje igrača. Čak i kada nije bio trener, nego u ulozi posmatrača sa tribine, on je voleo da dođe sat vremena ranije da se skoncetriše na razvoj događaja da bi ga kasnije analizirao.

Međutim, tog puta, kada sam ja bio njegov gost, zakasnili smo i na početak meča, jer nam je trebalo sat vremena da pređemo distancu od 200 metara od parkinga do ulaza. Ja nisam mogao da verujem koliko ga navijači vole i poštuju - autogrami, fotografisanje, sa svakim je želeo da se pozdravi, imao je i vremena i osmeh za svakog, bio je neverovatan. To je najveći dokaz koliko je on značajna ličnost u španskom fudbalu bio, naročito za Atletiko Madrid. Pazite, a koliko je prošlo vremena od te 1996, koliko je on u očima jedna figura, koja nikada neće izbledeti. Sa njim je krenula nova era Atletiko Madrida.
Posebnu vezu imao je sa Atletikom, najveći deo života proveo je u Madridu, postao je najuspešniji trener u istoriji, doneo im je duplu krunu samo godinu dana pošto je Atletiko jedva opstao. To je nešto što navijači Atletika nikada neće moći da zaborave.", ističe Aleksandar Rogić.

Aleksandar Rogić

Duboki trag Radomir je ostavio i u Barseloni, ali to je za Antića bilo jedno potpuno drugo iskustvo, otkrio je Aleksandar.

"Po njegovim pričama, rad u Barseloni je potpuno drugačije iskustvo. Tih šest meseci bili su najteži u njegovoj karijeri. Klub je bio u problemima, a kada klub nije organizovan, kada nije posloženo sve kako treba, pritisak se prenosi na sve i tu treneri najčešće ispaštaju. Ekipa je bila u zoni ispadanja, ali on je bio čovek preokreta, indirektno je uticao na postavljanje nove Barselone. Već si ispričao tu priču kako je promenio pozicije Ćaviju i Pujolu, gurnuo Valdesa u vatru, Inijestu... U oba kluba je imao uticaj na buduće uspehe, ali svakako je glavni utisak to koliko je on bio popularan u Španiji, u najfudbalskijoj zemlji Evrope. Ne možeš da budeš toliko priznat i uvažen, da te toliko cene i vole, a da nisi zaslužio ponašanjem, rezultatima i svojim znanjem".


baner

DIJEGO SIMEONE

Hteli to da priznamo ili ne, Simeone je jedan poseban tip i ovo je jednostavno bila jedinstvena prilika da mu se posveti nekoliko priča. Recimo to ovako - Antić je preporodio Dijega, sa njim je u šampionskoj sezoni 1995/96 postigao čak 12 golova, a većinu mu je asistirao - Milinko Pantić iz kornera!

"Dijego je bio moj prvi cimer, odlično se poznavali, čak smo živeli i u istoj ulici. Kasnije smo se udaljili, to je normalno, to nosi život. Ali, dok smo igrali zajedno, Simeone ja najviše golova u jednoj sezoni, toj 1995/96 dao čak 12 golova, zato što je bio lud. Taj je na moj korner išao na loptu kao da mu život zavisi od toga, a kada je udari, kao da je opalio maljem, a ne glavom", otkrio je Pantić, koji veruje da je došao trenutak da Simeone i Atletiko opet napadnu titulu.

"I da nisu Barsa i Real u problemu, Atletiko je svakako dovoljno jak da se umeša u borbu za titulu. Simeone je pojačao ekipu, ima po dvojicu igrača na svakoj poziciji, ima sve što mu je potrebno. Kada je Atletiko doveo Suareza, poslao sam odmah poruku predsedniku da mu čestitam. Kakav transfer! Pa ljudi, Luis Suarez je takav igrač da ti garantuje 20 golova u sezoni, ali ne samo to, svaki igrač je pored njega bolji. Žoao Feliks može da eksplodira još više.

Simeone Zidan

I Rogić i Jokanović smatraju da Simeone zaslužuje da mu se takođe na neki način digne bista za sve što je uradio sa Atletikom. Uostalom, jedinu titulu posle Misterove osvojio je upravo on 2014. godine. 

"Bio popularan ili ne, možemo da pričamo o estetici i filozofiji igre, ali je jedna činjenica nepobitna - Dijego Simeone je trenutno možda i najdugotrajniji trener. On godinama traje, skoro je 10 godina u Atletiku, a sve vreme je u vrhu. Pre Simeonea, niko nije mogao da se umeša među vodeći dvojac. Pre Atletika to je uspeo moj Deportivo, posle Valensija. Istina, osvojio je smao jednu titulu, ali je stalno u vrhu, osvojio je dve Lige Evrope i izgubio dva finala Lige šampiona. Sledećem treneru neće biti lako da zameni Simeonea, čiji su rezultati za respekt, pogotovo što su se promenila vremena i Atletiko je sada klub koji može i da proda, ali i da kupi igrača od 120 miliona evra. Atletiko je danas sve to zahvaljujući Simeoneu", rekao je Jokanović.

baner


Aleksandar Rogić smatra da je Simeoneova najveća vrlina to što je uspeo da evoluira kao trener, ne odstupajući od svoje filozofije.

"Simeone je uspeo da bude drugačiji, da bude svoj, da bude prepoznatljiv i to njegovo gledanje igre je autentično. Vrlo jasno se vidi njegova filozofija, vrlo jasni kriterijumi, način liderstva, on je transparentan. Klubu je prijala promena karaktera ekipe njegovim dolaskom. Napravio je fantastičan uspeh, ali Atletiko je čak i sa njim pokazao da je klub u kom su očekivanja veća nego realnost. Uvek je euforija proporcionalno veliko razočarenju.

Ali, Simeone dokazuje jednu stvar - konstatno evoluira kao trener. Simeoneov Atletiko pre 10 godina i onaj pre dve, tri, nije isti način igre. Problem Atletika je bio da ima 50, 60 utakmica, gde moraš da dominiraš posedom i pozicionim napadom, ne može samo tranzicija i prekidi, igraš protiv manjih timova koji rizikuju mnogo na svjoj polovini. Atletiko u situaciji da mora da dominira, tu se  Atletiko ranije mnogo mučio. Nisu mu bile problematične velike utamkmice ni u Evropi, gde ima prostora. Problem su bile male utakmice, koje su oni pobeđivali 1:0, gubili mnogo bodova baš zbog toga.

Platili su mnogo novca na bekovskim pozicijama, vrlo ofanzivni, stoje visoko, Žoao Feliks dokaz da je Simeone napredovao. Poželjan zbog igre između linija, prvog dodira. Nikada nije dovodio špic igrača koji neće imati odbrambene zadatke. Odbranu usavršio do maksimuma, kako se pomeraju, presing zamke, odatle radili brzu tranziciju. Ekiap seletirana da bude mnogo moćna. Sve te delove unapređuju kroz pozicionu igru, Simeone više rizikuje nego pre. Veliki broj bodova se prosuo na tim malim utakmicama, a sada je Atletiko drugačiji. Dominatnij
i", naglašava Rogić.

Robert Prosinečki smatra da je pravi trenutak da Simeone osvoji novu titulu u Španiji.

"Koronavirus je poremetila ceo svet, mnogi klubovi su u problemu, a naročito Barselona. Prolaze kroz najteži period poslednjih godina, sve to sa Mesijem, pa sa promašenim pojačanjima... Siguran sam da Atletiko ima šanse da osvoji titulu, Simeone je stvoren za velika dela, ali ima taj problem što su dva najveća kluba na svetu njegovi stalni protivnici u prvenstvu", ističe Prosinečki.


BARSINA TRANZICIJA - KUMAN KAO ANTIĆ 2003.

Radomir Antic

Barselona je obeležila 2020.  i gotovo da nijedan klub nije uspeo sve to što su Katalonci u jednoj kalendarskoj godini. Ronald Kuman je treći trener, malo je falilo da ostanu bez Lea Mesija, izgubili su od Bajern Minhena 8:2, dok prvi put u ovom veku nisu pobedili Real u jednoj kalendarskoj godini.

Zanimljivo, u identičnoj situaciji kao Ronald Kuman, bio je i Radomir Antić te 2003. godine, došao je u pravi raspad sistema, kada se ekipa borila za opstanak, neposredno pre izbora i velike revolucije koja se spremala.

Aleksandar Rogić smatra da je glavni problem Barselone što je izgubila identitet.

"Očigledno je da je Barselona u ogromnom problemu, izgubili su ideju, ono što je uvek bilo najveća vrednost Barselone. To je toliko veliki klub i to ne može da se uruši, ali ulaze u fazu kada  su neophodne promene, tranzicija. Da ponovo nađu ideju oko koje će se okupiti svi kao jedan. Toliko izlazi nekog prljavog veša, čudne odluke transfer politike, transferi bez logike, na način igre, čovek mora da se zapita o čemu se ovde radi? Svaka improvizacija, da li je treća liga, ili najjača, ona se plaća. Ako nemate plan, strukturu i ideju, logistiku, moraćete da platite cenu. Odakle ideja za takvim potezima? Oni su posledica loše politike koju je klub vodio. Posledica da su zažmurili pred činjenicom da Ćaviju, Inijesti, Daniju Alvešu, Pikeu nisu pripremili zamene, šta posle one Barselone? Nisu vukli adekvatne poteze. Atmosfera je loša. Uvek je sve drugo bitnije nego sama utakmica. U fudbalu kada se stalno priča o nečemu drugom, a najmanje o igri i utakmici, e to su najveći problemi. Slične probleme ima i Real Madrid. Baš zato Atletiko ima šansu da osvoji titulu", smatra Rogić.

Pujol, Ćavi, Inijesta


U poređenju sa Antićem, Kuman je takođe u delikatnoj situaciji, ali bi mogao da primeni upravo neke Radomirove lekcije iz 2003. godine.

"Šta može Ronald Kuman kao trener da uradi? Da pomiri klanove koji su očigledni, da pokuša da oživi neke igrače zapostavljene igrače, da im pronađe ulogu i motiviše. Može da utiče da tim ima mnogo veći balans nego što ga ima trenutno. I Radomir je često govorio da najboljih 11 igrača u jednom klubu, nije najbolji tim na terenu. To je lako reći, ali je teško organizovati, prepoznati, i realizovati u delo. U svakoj velikoj grupi imaš grupu južnoamerikanaca, pa onda grupu lokalaca, pa onda zapadnoevropljanja, onda mlađi stariji, sudare kultura. Nije slučajno što su Mesi i Suarez bili tako bliski na terenu i van njega i jako je teško da Argentinac i Francuz provode mnogo vremena. Ta atmosfera i međuljudska komunikacija napravi dobar tim. I to fali Barseloni.

Upravo je na tim postulatima i Antić gradio uspehe u Atletiku i Barsi. Ujedinio je klanove, pronašao im zajedničku nit. Okupio ih oko iste ideje i svima pronašao jasan zadatak i ulogu. Tako je sagradio amtosferu, stvorio pobednički mentalitet, što je temelj svih uspeha. Bez atmosfere, bez međuljudskih odnosa, nema uspeha. Trener ne može sve, ali mora da zna šta može i kako to može. Antić je to uvek znao, iako mu je bio sužen spektar delovanj
a.

Ipak, Rogić jednom pričom otkriva koliko je Barselona velika...

"Barselona je igrala finale Lige šampiona 2009. u Rimu, tada smo Antić i je već sarađivali. Barsa je organizovala čarter avion za sve bivše trenere, svi su dobili pozivnicu, ulaznicu za meč i avionsku kartu. Barsa je ogroman klub. Siguran sam da će prevazići sve ovo i da će biti opet u samom vrhu".

Cavi i Inijesta

Idealan je trenutak da od Slaviše Jokanovića čujemo kakav je na delu Ćavi Ernandes, sa kojim bije velike bitke u Kataru.

"Ćaviju je ovo druga sezona u Kataru, Pep Gvardiola je pre Barse vodio samo Barselonu B. Te priče o iskustvu, dosta je relativna stvar. Posao je kompleksna stvar u svakom klubu, a naročito u Barseloni i naročito u ovom momentu. Barseloni predstoji perid tranzicije, a nije tu samo Leo Mesi glavno pitanje, da li će ostati ili ne, to nije toliko možda važno. Bitnije je pitanje, da li će Barsa imati rešenje kada Mesi svakako ode u penziju? koji je dugoročni plan? Ćavi kao trener ne može da bude presudan faktor,jeste da je popularan kod svih kandidatata, ali nema čaroban štapić. Potrebno je mnogo dosta stvari da se poklopi. Ako ćemo da povučemo paralelu sa Gvardiolom, on je na početku ima mnogo kvalitetnih igrača u najboljim godinama, zamislite samo Pujol, Ćavi, Inijesta, Dani Alveš u najboljim godinama, kojima su se pridodali mladi Mesi, Pike, Buskets, to zvuči zastrašujuće. Sa te tačke, Ćavija čeka daleko teži posao. Usput su tu bili i jedan Ibrahimović, Samjuel Eto, koji nisu u prvom redu kada pričamo o Barsi, a kakvi su igrači bili... Barsi kao instituciji je dosta komplikovana situacija i potrebno je da svi gledaju u istom pravom smeru. Da li Ćavi može? Siguran sam da može, a da li može sam, siguran sam da ne može", konkretan je Jokanović.


MESI + GRIZMAN ILI FELIKS + SUAREZ

Mesi Suarez

Neizbežna tema pred večerašnji meč, iako nažalost neće igrati Luis Suarez, jeste ko je bolje prošao Barsa sa Grizmanom od 120 miliona evra, pored Mesija, ili Atletiko sa Suarezom za nula evra, pored Feliksa.

"Žoao Feliks je budućnost fudbala i trajaće mnogo duže od sve trojice. Grizmanu je više odgovarao Atletikov sistem, nego što mu leži ovaj Barsin. Takođe, Mesi i Suarez su na zalasku karijera, tako da ako gledamo dugoročno, Atletiko je u većoj prednosti sa Feliksom, jer oko njega može da gradi tim i on je buduća zvezda"
, ističe Slaviša Jokanović.


Milinko Pantić je otkrio glavni problem sa Mesijem i Grizmanom.

"Pa ne može se reći da su Mesi i Grizman tandem kao Suarez i Feliks, jer nisu igrači koji se dopunjuju. Nekako obojica traže loptu na istom mestu, ne igraju u prostor. Smešno je reći i porediti bilo koga sa Mesijem, takav igrač se neće roditi još 100 godina, ali zbog pozicioniranja i učešća u igri, nisu par kao Suarez i Feliks."

baner

Aleksandar Rogić smatra da je Feliks budući kandidat za Zlatnu loptu, te da Barsin trenutak da igra protiv njega i Atletika nije najbolji. 

"Barsa je pod strašnim pritiskom, jedino pozitivno je što su dobili Juventus, jedina dobra utakmica. Da li se tu napravio neki pomak, na koji način klub funkcioniše, da li se vide neki naznake, to niko ne zna. Ambijent u kome dočekuje Barsa utakmicu nije dobar. S druge strane, Atletiku je opet potrebno vreme, Suarez je specifičan, na granici da li može do kraja da uđe u sistem Dijega Simeonea, i biće zanimljivo videti na koji način će se jedan drugom adaptirati. Žoao Feliks odlično počeo odlično. Izrasta u ključnog igrača atletika, u usponu, talentovani igrač, kada uđe u seriju, nebo je granica."

Robert Prosinečki ističe da se Barsa dugo šlepala na Mesijevim leđima, i da će zbog toga uskoro biti u velikom problemu.

"Sve loše što se događalo prethodnih godina, pokrivao je Mesi. Takav se više ne rađa. Sa Grizmanom nikada neće imati odnos i saradnju kao sa Luisom Suarezom i očigledno je da Barselona nije donela dobru odluku. Atletiko sada ima strašan tandem i šteta je što Suarez neće igrati protiv svojih donedavnih saigrača", zaključio je Prosinečki.

*Napomena - u drugom delu specijala, u nedelju, pridružiće se i Veljko Paunović, koji u subotu igra jednu od najvažnijih utakmica ove jeseni protiv Bornmuta.
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari