April u Barseloni - Pokisli Kamp nou, pokisli Mesi i gospodin Marko Dmitrović

  • Autor: Milovan Longinov

  • 20. april 2018.

  • 23:14

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Kakva atmosfera je na Kamp nou posle eliminacije iz Lige šampiona, zbog čega je Espanjol toliko na margini, i zašto je Marko Dmitrović jedan teški gospodin - Saznali smo u Barseloni!

April u Barseloni - Pokisli Kamp nou, pokisli Mesi i gospodin Marko Dmitrović
Foto: Sportske/Milovan Longinov
Kada sam krajem januara čekirao avionsku kartu za 13. april i kupio ulaznice za Barsa  - Valensija dan kasnije, nakon što sam video da će polufinalisti Lige šampiona biti poznati tri dana pre toga, pomislio sam kako bih mogao da prisustvujem možda najlepšoj utakmici ovog proleća na Kamp nou.

U to sam verovao sve do revanša na Olimpiku, nakon kog se ispostavilo da će to ipak biti najtužnija nedelja na Kamp nou, iako je dupla kruna iza ćoška.

Stigli smo sa novosadskih +22, što je u prevodu - leto, na katalonskih 12 i pravu jesenju kišu. Najgore raspoloženje i najgori mogući trenutak za derbi protiv Valensije.

Na putu ka stadionu, videli smo samo reku turista, oko Sagrada familije, prodavce kišobrana i kabanica, svi u Barsinim bojama, ali ne zato što je danas neka značajna tekma, već zato što je to dobra fora za goste iz svih delova sveta.

Na stadion smo ušli oko pola sata pre početka utakmice, Kamp nou je bio nikad prazniji. Tmuran, tužan, pokisao, kao i igrači koji su nevoljno istrčali na teren od 16.15.

Prijatelj Dani, inače rođeni Katalonac ovo je najbolje objasnio - "Za Katalonce je kiša najbolji izgovor da ne idu nigde i da ne miču iz kuće, jer ovde to svi razumeju i niko se ne ljuti".

Kamp nou

Tako je i bilo. Katalonci su ostali u svojim kućama, ostali su došli, a ostali nisu Katalonci, već kao i mi - turisti koji su nedeljama ranije čekirali svoje karte u nadi da će prisustvovati derbiju posle plasmana u polufinale Lige šampiona.

Sa tribina smo mogli da čujemo "Roma nas i dalje boli", "sezona će biti upamćena po Olimpiku, a ne po duploj kruni i rekordu bez poraza".

Mesi je na teren istrčao zato što mora, Suarez nije bio ništa bolji, željan igre je najviše Kutinjo, što je i logično, jer je tek stigao, a u Ligi šampiona nema pravo nastupa. Alba je standardan, sa motorom u zadnjici šparta gore dole, nebitno ko je na drugoj strani. Buskets i Pike su kapiteni ove ekipe uz Mesija, to su pokazali svojim karakterom, a odmah uz njih i Ter-Štegen, iznenadili biste se koliko vole ovog čoveka na Kamp nou.

Utakmica nije bila spektakularna, Katalonci jesu pobedili, ali to nije tim dostojan onog koga veličamo kada pričamo o BARSI. Onoj koja je osvojila Ligu šampiona, bila najbolja u Evropi, i koju smo iz Pepove ere poredili još sa Sakijevim Milanom.

Osete to i navijači, kad kažem navijači, ovaj put mislim na turiste koji su mahom sporadično bodrili tim prošle subote.

Posle utakmice, Kamp nou se ispraznio verovatno u rekordnom vremenu, metroi su bili puni, ali je retko ko pričao o tekmi. Reč "Roma" i dalje je bila najčešća koja se čula u vazduhu.

Roma

U narednim danima, nije se pričalo mnogo o utakmici, čak ni o fudbalu, osim što su oni najzagriženiji verno bodrili tim kraj malih ekrana, protiv Selte u Vigu, a ono što najbolje opisuje taj meč jeste konstatacija jednog navijača "Pogledaj, u startnoj postavi našeg rezervnog tima nema nijednog iz La Masije, a nekad su bila sedmorica od prvog minuta!"

Tu se završava priča o daleko većem klubu iz Barselone, u najtužnijem aprilu, od svih tužnih zvanih još i "Juventus 3:0", "Atletiko 2:0", "Čelsi "2:2", sa kojim se takođe završavala evropska priča.

Boravak u Barseloni ipak nam je ulepšao naš čovek, i možemo to sada i da kažemo - veliki Marko Dmitrović.

Tokom prethodnih nedelja, kao što ste mogli da čitate i na našem portalu, bili smo u redovnom kontaktu sa našim reprezentativnim golmanom.

Bio je najbolji protiv Barse, bio je najbolji protiv Reala, ali tada su ga hvalili svi. Mi smo, neskromno priznajemo, to počeli dosta ranije. I ne zato što je naš, već zato što su brojke pokazale da je među otkrovenjima sezone u La Ligi.

Dmitrovic

Dmitrović je od letos, kada je stigao u Eibar, postao jedan od najbolje ocenjenih golmana La Lige i najzaslužniji što je ekipa u jednom momentu bila šesta na tabeli, i što  su najbolje plasirani baskijski klub, ispred velikana, kao što su Atletik Bilbao i Real Sosijedad, i, ipak veći - Alaves.

Kada sam mu saopštio da ću iste nedelje boraviti u Barseloni, i da bih voleo sa svojom lepšom polovinom da ga bodrim na Kornelji, kao iz topa je stigao odgovor  "Nema problema, čekaju vas karte".

Eibar

Na blagajni smo se samo pojavili i rekli ime i prezime i dobili kovertu sa grbom Eibara - "Para Milovan Longinov de Marko Dmitrovic". Mesta u prvom redu, do terena, odakle smo mogli čak i da vidimo da Esteban Granero jedini ne brija noge, pošto verovatno ne ide više ni na masaže koliko redovno igra.

Granero

Eibar je slavio posle pet mečeva bez pobede u nizu, Marko je skinuo tri zicera, uhvatio nekoliko rizičnih lopti, istrčavao u "osinjak" posle kornera i zasluženo bio igrač utakmice. Utisak i prisutnih navijača kojima smo rekli da smo njegovi poznanici i zemljaci bio je samo pozitivan - "tako izgleda moderan golman".

Nakon utakmice smo se videli na nekoliko minuta, upoznali se i uživo, kaže da "ponuda ima, ali da mu je lepo u Baskiji i da više misli o Rusiji".  

Pozdravili smo se pošto je u redu stajalo još nekoliko navijača koji su želeli da se pozdrave i fotografišu sa njim.

Dmitrovic

Za kraj, moramo da dodamo i to da je Đerar Pike ipak bio pomalo u pravu, kada je u svom stilu nedavno pecnuo Espanjol izjavom - "Gradski derbi? Meč sa Espanjolom nije gradski derbi, njihov stadion se nalazi u Hospitaletu".

Iako svakako nije u pitanju tako mali klub u Španiji, on deluje da takav jeste u Barseloni. Stadion nije ni u predgrađu Barse, već u gradu Hospitaletu, do kog treba da se vozate oko pola sata.

Navijača je bilo šaka jada, onih što su navijali, podsećali su na navijače FK Novi Sad sa Detelinare, lokalni klub, iz kraja, za koji navijaju oni koji ne vole Vojvodinu, a vole svoj grad.

Pevali su najviše "Kike je bivši" (očajna sezona Kikea Sančeza Floresa i 16. mesto na tabeli), molili Đerara Morena da ostane, jer ako im on ode, Espanjol ako ponovi ovakvu sezonu, borba za opstanak im ne gine...

A što se same Barselone tiče, ona je prelepa, čak i u ovom "Roma aprilu", čiji miris odiše ulicama i nedelju dana kasnije posle Olimpika...

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari