Zašto će Staridž vredeti 100 miliona funti?

  • Autor: Đorđe Đokić

  • 01. avgust 2015.

  • 23:12

  • Izvor: Đorđe Đokić

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Počelo je od na prvi pogled dobre ideje, završiće se po svoj prilici u suzama. Problem je što birokratija ne razume igru, pa samim tim ni posledice poteza koje, bar se nadam, u dobroj nameri povlači. Protekcija domaćih mladih igrača je na prvi pogled sjajna ideja, ali kao i sve slične ne daje rezultate.



Sećate se onih genijalnih ideja naših fudbalskih mislilaca koje su bile na snazi pre desetak godina (možda su i sad bar u nekim ligama, nisam siguran). Naime, po pravilu u ligaškim utakmicama je moralo da startuje dva igrača ispod 18 godina. U praksi, to je značilo da bi treneri prve izmene vršili već u 2. minutu, a momak koji je trebao da dobije šansu bi dobio aplauz i po koju suzu u oku.

Engleski fudbalski autoriteti nisu odmakli mnogo dalje od naših, baš kao što ni rezultati njihove reprezentacije nisu mnogo bolji. Čak, ako sudimo po uloženom, jedini uspevaju da drže priključak sa srpskim fudbalom.

Od sezone 2010/2011. Premijer liga je uvela pravilo da u sastavima timova ograničenim na 25 igrača, čak 8 mora biti "home grown", tj "odgojenih" u Engleskoj. To znači da 8 od 25 igrača koji su registrovani da mogu igrati u ligi u periodu do 21. godine moraju da imaju 3 godine staža na Ostrvu (ne moraju biti isključivo Englezi, Škoti ili Velšani). Dobra vest za većinu klubova je da pored 25 igrača registrovanih za takmičenje, bilo koji tim može da na teren izvede bilo kog igrača mlađeg od 21 godine. Verujem da ovo sve nije novost igračima FM-a, ali se često zaboravlja pogotovo kad počne prelazni rok, pa i kad se diskutuje o razlozima problema sa kojima se suočava engleski klupski fudbal danas.

Danijel Staridž Mančester Siti-600-20150801111533

Super zamišljeno. Ideja je da će momci odrasla na Ostrvu (FA se nadao da će to biti većinom domaći igrači) dobiti šansu u svojim klubovima, da će tako napredovati i da će za par godina Engleska imati reprezentaciju kadru da napravi nešto na međunarodnim takmičenjima. Praksa je međutim ponovo pokazala da nije baš u dobrim odnosima sa teorijom.

Pogledajmo primer Čelsija od prošle godine. Pored Terija i Kejhila, Čelsi je imao ozbiljnih problema da sakupi 8 u ekipi od 25. Stigao je Fabregas koji se uklapa u kategoriju, pa je Murinjo praktično imao na raspolaganju 3 "home grown" igrača koji su mogli da doprinesu timu. Po pravilima ukoliko nemate dovoljan broj igrača koje možete da registrujete kao HG, ta mesta ostaju prazna pa je Čelsi prošle godine igrao sa 20 registrovanih igrača u ekipi. Koristili su srećom Zumu kao U21 igrača i to je bilo to. Sezonu su morali da izguraju sa 21 igračem, od toga tri golmana (Čeh, Kurtoa i Švarcer).

Siti je bio u sličnom problemu. Oni su pro forme imali 8 registrovanih HG igrača, ali teško da možete da kažete da su imali puno koristi od igrača poput golmana Rajta, Bojate, Guidetija i Sinklera.

Posledica naravno posle 5 godina primene novog pravila baš i nije bila da su Englezi napravili dosta novih mladih igrača spremnih da zaigraju za njihovu reprezentaciju. Ono što može biti jedna od posledica je da njihovi timovi u poslednje tri sezone znaju samo za jedno polufinale Lige šampiona, a nema ih baš puno ni u četvrtfinalu. Zanimljivo je da su u dve sezone pre toga imali po 3 kluba u polufinalu. Slučajnost? Teško, mada svakako nije jedini razlog za evropska posrtanja.

Naravno, kad ne ide po planu, birokrate smisle rešenje. Da ukinu pravilo i puste igrače da se kvalitetom, a ne dekretom izbore za mesto u timu?  Ne, ideja je da se pravila pooštre. Ako prođe predlog koji već ima podršku većine manjih klubova od naredne godine timovi će svake godine morati da imaju po jednog HG igrača više, sve do 12 igrača 2020. godine. To nije sve. Pod HG igračem će se smatrati samo igrač koji provede 3 godine u Engleskoj u periodu do njegove 18. godine, a ne kao do sad do 21, uz dodatnu novost da će 2 od tih 12 igrača biti "club grown" odnosno registrovani za sam klub u kom igraju u periodu od 3 godine pre njihovog 18. rođendana.

Kad sve ovo uzmete u obzir onda će vam biti jasnije zašto pojedini domaći igrači dostižu neverovatne cene ovog leta. Sterlingovih 50 miliona sad već ima malo više logike iz ugla Sitija koji će morati da se kocka i koji je ovog leta već povukao par poteza u tom smeru. Delovao je nelogično transfer Delfa? Možda, ali ne toliko kad se setite da su ovog leta otišli iz kluba Milner, Lampard, Bojate, Guideti i Sinkler. Čak petorica HG igrača. Stigli su Sterling, Delf i Patrik Roberts, HG igrači, trebaće im još. Čelsi tu još uvek ne radi puno, već se opredeljuje za igranje sezone sa manjim fondom igrača. Da li se Murinjo nada da će neko od klinaca iz mlade ekipe uspeti da se nametne kako je obećao prošlog leta ili misli da će mu dolazak Begovića kao bekap golmana i eventualno Stounsa biti dovoljan ostaje da vidimo. I Liverpul je odradio posao ovog leta vodeći računa o ovim pravilima. Džerard, Borini, Glen Džonson, Lambert i Bredli Džons su otišli, ali su ih zamenili Ings, Klajn i Milner, dok npr Čan i Marković spadaju u U21 igrače.

Od većih klubova Arsenal i Mančester Junajted nemaju problema sa ovim pravilom uglavnom zbog dobrih škola koje imaju i velikog broja domaćih igrača u sastavu.

Ukoliko se međutim prihvate nova pravila biće vrlo zanimljivo videti u kom smeru će ići naredni prelazni rokovi i kako će se kreirati cene igrača poniklih u Engleskoj.

Recimo samo zamislite kolika bi teoretski mogla da bude vrednost Staridža za Mančester Siti kad bi se vratio u formu iz prošle sezone ukoliko "club grown" pravilo počne da važi. Staridž je praktično jedini fudbaler visoke klase ponikao u Sitiju.

Sa druge strane, jasno je i zašto ostalim klubovima odgovara pooštravanje ovih pravila. Cena njihove ne baš tako kvalitetne robe će rasti, kvalitet top klubova padati, a oni će imati priliku da se bore.

Na kraju hoće li i reprezentacije nešto dobiti iz svega ovoga? Za sada ne vidim šta je dobila, a sastav Engleske u poslednjoj utakmici je to i dobro pokazao. Očekivati bilo kakav rezultat sa onakvim timom je definicija optimizma.

Na kraju dolazimo do paradoksa. Liga u kojoj poslednjeplasirani dobija 100 miliona funti na kraju sezone samo od TV prava ne može da napravi konkurentan tim u Ligi šampiona. Kad uzmete u obzir da su sami sebi stavili nove okove pored starih (ranog početka lige u odnosu na Italijane i Špance, više utakmica, bez zimske pauze uz bogati januar, radne dozvole, neujednačeno suđenje sa kontinentalnim), onda je teško očekivati da se to promeni u skorije vreme.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari