Uspeh kao paravan za probleme

  • Autor: Miloš Marković

  • 24. septembar 2014.

  • 09:16

  • Izvor: Viktor Bjelica

  • facebook
  • twitter
  • email

Utisci nakon ogromnog uspeha koji je ostvarila naša košarkaška reprezentacija na minulom svetskom prvenstvu se polako slažu, i sami smo sve više svesni veličine tog uspeha, pogotovo što se sada polako vraćamo u realnost, gde su problemi postojali i pre ovog osvojenog srebra, ali ih sada ne treba ostavljati po strani.

Uspeh kao paravan za probleme
Foto: Beta/APPhoto/Manu Fernandez
Upravo ovo što su u Španiji uradili naši momci predvođeni odličnim stručnim štabom na čelu sa slektorom Sašom Đorđevićem treba da bude  razlog više da se ozbiljnije i konkretnije prione rešavanju onih stvari koje muče našu košarku.

Ti problemi iz godine u godinu rastu, trenutno imamo situaciju da sa košarkaške mape nestaje kragujevački Radnički, iz kojeg su u reprezantaciju ušli trojica igrača i činili deo ovog tima, koji je osvojenom medaljom vratio veru naciji u bolje sutra našeg trofejnog sporta.

Radnički je tako samo jedan u nizu klubova, koji su izbacili po nekoliko vrsnih igrača i beležili dobre rezultate, a nestali sa velike scene.Kroz godine unazad bilo je više takvih primera, a možda najbolji takav, a i najsvežiji jeste Hemofarm, koji je imao veoma zapažene uspehe i na evropskoj sceni.

Glavni izvor problema jeste finansijske prirode, to je boljka koja muči gotovo sve naše klubove i uopšte našu košarku i nešto čemu se odgovorni za to moraju ozbiljnije pozabaviti i iznaći rešenje, kao i način kako više uložiti u sport, koji nas je kao naciju uvek činio ponosnim.To se ne treba ondnositi samo na Partizan i Zvezdu, jer nisu oni jedini činioci srpske košarke.

Međutim, kako postoji nedostatak sredstava za normalno funkcionisanje i opstajanje klubova, tako i ne postoji jasan sistem i organizacija u okviru naših klubova i liga.Tako danas ne znamo koji će tačno biti učesnici Košarkaške lige Srbije, koja je kroz sve ove godine izrasla u jednu razvojnu ligu bez nekog posebnog značaja i gde gotovo svi igrači nastupaju sa otvorenim ugovorima.

Isto tako nakon završetka reguralnog dela sezone, timovi koji ne učestvuju u završnici domaćeg prvenstva do kraja sezone nemaju više obaveza i igrači koji ne odu u druge klubove ostaju vrlo rano bez takmičarskih utakmica, što je takođe veliki problem.Od skoro se iz tih razloga došlo na ideju da ti klubovi do kraja kalendarske sezone odigraju tu neku skraćenu ligu, ali kako tek taj deo nazovimo takmičenja nema nikakav značaj, neki klubovi su odustajali od igranja te lige, naravno ponovo iz finansijskih razloga.

Takođe situacija iz prošle sezone sa pošetka domaće Super Lige kada se nije znalo da li će se igrati po ULEB ili FIBA pravilima, a što je moglo pruzrokovati veće posledice govori dovoljno o tome koliko je loša organizacija na ovom planu.

Ne smemo izostaviti to da smo došli do toga da KSS danas nema ingerencije nad klubovima i ligom koja je zasebna, a iz malopređašnjih pomenutih slučajeva vezanih za domaća takmičenja jasno je koliko to, bar trenutno ima lošeg efekta.

Pitanje da li je bilo bolje stvarati našu ligu ili izabrati jadransku danas je hipotetičko, jer je vreme kada se o tome odlučivalo prošlo, pa je svakako i kasno sada pričati o tome. Tako da je to jedna veoma složena tema.

Ipak što se tiče reprezentativnih selekcija pokazuje se da se dobro radi, jedan od segmenata zašto je to tako je verovatno što su se u rad saveza uključile košarkaške veličine poput Bodiroge,Tomaševića i Tarlaća.Kada pričamo o svim nacionalnim selekcijama tako treba pomenuti da su se pored seniora ovog leta medaljama okitili i mlađi seniori,juniori i kadeti.

Svi ti uspesi ne smeju poslužiti kao paravan iza kojeg će se sakriti pomenuti problemi ako ne želimo da prestanemo Srbiju i dalje zvati zemljom košarke, jer nešto što je vredno treba i negovati da bi to tako ostalo!
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari