Takav je Žo Lovernj, zato ga ''Grobari'' i vole...
Autor: Darko Mitrović
sreda 03.09.2014.
00:48
Izvor: Darko Mitrović
Mnogo inostranih košarkaša je prodefilovalo kroz Srbiju u proteklim godinama, decenijama, bilo je među njima vrhunskih igrača, ali čini mi se da nijedan za tako kratko vreme nije u toj meri zavoleo klub i zemlju u koju je došao i koji to potvrđuje i posle
fiba
Povezane vesti
Da, Žofri Lovernj je na odlasku iz Partizana oprostio dugovanja koja su crno-beli imali prema njemu, njegov doskorašnji trener Duško Vujošević ga je zbog toga pohvalio, ali nije suština u tome.
Jednostavno, ovaj francuski košarkaš sve upečatljivije pokazuje da ume da ceni pruženu ruku, da poštuje ono što je neko drugi učinio za njega i posle čega je postao bolji igrač.
Ali, najvažnije od svega je da Lovernj pokazuje da je - sjajan čovek. I bez obzira za koga navijate, ako ste objektivni, ovo je vrlo lako uočljivo.
Početkom prošle godine je stigao u redove Partizana, a tokom onog famoznog finala Kupa Srbije, kada je doputovao u Kragujevac sa ekipom, ali nije igrao, već se još uvek upoznavao sa atmosferom na utakmicama u Srbiji, pitao sam se, posmatrajući ga dok sedi na klupi, šta li mu prolazi kroz glavu dok gleda sve one nemile scene na tribinama i terenu.
Da li se već pokajao, a tek što je došao?
Ne, tako nešto, šta god da se dešavalo na Partizanovim utakmicama, a bilo je dosta burnih događaja, od Žoa Lovernja nije moglo da se čuje. Ispostavilo se da je to bio samo početak njegovog naglog košarkaškog uspona, kako u Partizanu, tako i u svojoj reprezentaciji. Prilagodio se (pre)velikom rivalitetu Partizana i Zvezde, ponekad je i sam imao preterane reakcije u pojedijim incidentima koji su se i dalje događali, ali Lovernj nije neko ko se ističe mržnjom, već maksimalnom borbenošću za boje kluba za koji nastupa.
Uvek je, u svakoj prilici, u proteklih godinu i po dana, isticao i koliko je zavoleo Srbiju, ljude u njoj i čak posle realizovanog transfera u ruski Himki, nagovestio da će po okončanju karijere i živeti u Beogradu.
I nšta se nije promenilo u njegovom odnosu prema Srbiji ni tokom aktuelnog Svetskog prvenstva u Španiji.
Tačno je, u duelu sa Francuskom nam je baš on zadao bolan udarac, postigavši onaj koš za pobedu u poslednjoj sekundi, ali je samo nekoliko minuta posle toga uspeo da nas ponovo oduševi, priznajući da faul koji je na njemu dosuđen, nije postojao.
Takođe, ne krije i svoju veliku želju da njegova Francuska i njegova Srbija osvoje dve najsjajnije medalje na ovom takmičenju, ma koliko to izgledalo nerealno...
A par dana posle tog meča, u razgovoru sa novinarima u Granadi je još jednom govorio o svom Partizanu, ponovio po ko zna koji put da nikada neće tražiti novac koji mu je klub ostao dužan. Jer, kako reče, da nije bilo Partizana, ne bi bilo ni unosnog ugovora u Himkiju, gde će nastaviti karijeru.
Takav je Žo Lovernj, zato ga navijači Partizana i vole...
Jednostavno, ovaj francuski košarkaš sve upečatljivije pokazuje da ume da ceni pruženu ruku, da poštuje ono što je neko drugi učinio za njega i posle čega je postao bolji igrač.
Ali, najvažnije od svega je da Lovernj pokazuje da je - sjajan čovek. I bez obzira za koga navijate, ako ste objektivni, ovo je vrlo lako uočljivo.
Početkom prošle godine je stigao u redove Partizana, a tokom onog famoznog finala Kupa Srbije, kada je doputovao u Kragujevac sa ekipom, ali nije igrao, već se još uvek upoznavao sa atmosferom na utakmicama u Srbiji, pitao sam se, posmatrajući ga dok sedi na klupi, šta li mu prolazi kroz glavu dok gleda sve one nemile scene na tribinama i terenu.
Da li se već pokajao, a tek što je došao?
Ne, tako nešto, šta god da se dešavalo na Partizanovim utakmicama, a bilo je dosta burnih događaja, od Žoa Lovernja nije moglo da se čuje. Ispostavilo se da je to bio samo početak njegovog naglog košarkaškog uspona, kako u Partizanu, tako i u svojoj reprezentaciji. Prilagodio se (pre)velikom rivalitetu Partizana i Zvezde, ponekad je i sam imao preterane reakcije u pojedijim incidentima koji su se i dalje događali, ali Lovernj nije neko ko se ističe mržnjom, već maksimalnom borbenošću za boje kluba za koji nastupa.
Uvek je, u svakoj prilici, u proteklih godinu i po dana, isticao i koliko je zavoleo Srbiju, ljude u njoj i čak posle realizovanog transfera u ruski Himki, nagovestio da će po okončanju karijere i živeti u Beogradu.
I nšta se nije promenilo u njegovom odnosu prema Srbiji ni tokom aktuelnog Svetskog prvenstva u Španiji.
Tačno je, u duelu sa Francuskom nam je baš on zadao bolan udarac, postigavši onaj koš za pobedu u poslednjoj sekundi, ali je samo nekoliko minuta posle toga uspeo da nas ponovo oduševi, priznajući da faul koji je na njemu dosuđen, nije postojao.
Takođe, ne krije i svoju veliku želju da njegova Francuska i njegova Srbija osvoje dve najsjajnije medalje na ovom takmičenju, ma koliko to izgledalo nerealno...
A par dana posle tog meča, u razgovoru sa novinarima u Granadi je još jednom govorio o svom Partizanu, ponovio po ko zna koji put da nikada neće tražiti novac koji mu je klub ostao dužan. Jer, kako reče, da nije bilo Partizana, ne bi bilo ni unosnog ugovora u Himkiju, gde će nastaviti karijeru.
Takav je Žo Lovernj, zato ga navijači Partizana i vole...
0 Komentara