Stranci koje će pravi ''Grobari'' pamtiti, a retko kada se pomenu...

  • Autor: Darko Mitrović

  • 12. jul 2014.

  • 17:29

  • Izvor: Ivan Vučetin

  • facebook
  • twitter
  • email

Kroz KK Partizan je godinama unazad prošao veliki broj stranih košarkaša. Neki se danas spominju mnogo češće od drugih, ali među onima sa tribine svaki od njih ima mesto u srcu, zbog ovoga ili onoga.

Stranci koje će pravi ''Grobari'' pamtiti, a retko kada se pomenu...
Ovo nije tekst u kome ću nabrajati strance, ali želim da pomenem nekolicinu čija se imena retko kad pomenu. Neće biti nekog posebnog reda ni po vremenu ni po značaju, samo po kratko sećanje, na preskok.

MARVIN O'KONOR - Ovo je jedan od momaka koji se nije izborio za pravu šansu ali smo ga voleli. Igrao je beka u generaciji sa mnogo češće pominjanim Frederikom Hausom. Pričali smo za njega da je naš Rip Hamilton. Besprekoran za dva poena, odlično trči u traziciji, odlično igra bez lopte, jako brz... Sve vreme se pričalo tako, mada je on malo šta doneo... Ekipa je od njega dobila NBA izgled u vidu "ribljih kostiju" na glavi i rituala. rezultatski je svakako za zaborav, ali bio je jedan od prvih.

FREDERIK HAUS - On bi ovde možda trebalo i da bude izostavljen, pošto ga se ljudi neretko sete, ali ću pisati jer on ima posebno mesto u srcima. On je bio borac. Brzo je izrastao u lidera ali je do poslednjeg dana igrao kao momak od 18 godina koji treba da se izbori za minutažu i kome je svaki sekund na parketu jedini. On je ipak ostao legenda. Najveći miljenik medju pomenutima. On je definitivno čovek za koga bih voleo da jednon dodje na Paritzanovu evroligašku utakmicu i čuje kako mu puna dvorana skandira ime.

VLADO ILIJEVSKI - Neki će mi zameriti što o bratu Makedoncu pišem kao o strancu, ali se retko seti da je on bio momak koji je svojom levicom uveseljavao navijače Partizana. Doduše vrhunac svojih igara je ipak doživeo znatno kasnije u većim evropskim.klubovima, ali oni sa tribine će ga po raskoši talenta ipak pamtiti kao deo istorije tima koji prate.

MILTON PALASIO - Plejmejkera je prošlo na pretek. Naročito kad se uzme u obzir da nijedan nije ostao više od sezone, to i nije čudno. Ovaj momak je bio jedan od njih. Tih godina je Partizan imao samo dva vrsna kreatora igre, i on je jedan od njih. Došao je sa velikim očekivanjima, i zaista pošteno odradio rolu. Na kraju je ljudima bilo žao što odlazi.

VONTIGO KAMINGS - Velika NBA zvezda, oteli smo ga najvećim NBA klubovima... Istina je da nije bio zvezda, ali je istina i da je igrao u NBA. Stalno je bio na klackalici izmedju pozicija drugog i trećeg pleja u ekipi, ali određeni broj NBA minuta je ipak značajno iskustvo pred Partizan. Mi na tribini smo se plašili samo dve stvari, jedna je da ne voli, karakteristično NBA igračima, loptu više od mame i sestre, a druga je da nije došao da se zeza nego ozbiljno da igra. I nije došao da se zeza, a bogami nije bio ni sebičan. Bio je pravi dirigent ekipe.

kamings

DŽERALD BRAUN - Ovaj čovek nas je verovatno najviše nervirao svojom običnom igrom, ali to je tip igrača koji radi veliki broj malih stvari za ekipu. Kasnije smo to shvatili pa smo i njega zavoleli. Njegov doprinos timu svakako nije bio mali.

SEMIH ERDEN - Turski centar je došao tiho. Mlad talentovan, NBA potencijal kažu. Nama to nikad nije pokazao. Odigrao je solidnu rolu, ništa više od toga, mada smo ga voleli jer je bio mlad i bili smo uvereni da će pokazati potencijal. Kasnije je postao igrač iznad proseka, čak se domogao i NBA, jedno vreme bio čak i starter.

BLEJK STEP - Ovo je čovek koga sam sačuvao za kraj. Ne znam puno grobara koji mogu da ga se sete a da im se ne pojavi osmeh na licu. On je bio sve ono što nismo očekivali od amerikanca na pleju. U glavi je bio dvojka, a i konstitucijom je to bio. Vrstan šuter, iz estetski lepog skok šuta, školskog. Mogao je da ubaci preko 20 na svakoj utakmici i nekako je dobio neobično mnogo slobode da izbacuje taj šut za Partizan, naročito za stranca, što se kasnije nije desilo do Bertansa.

Posle svih ovih ljudi se pojavila generacija o kojoj se još priča Bo, Roberts, Veseli, pa onda još noviji, ali njih ćemo se rado sećati, samo da prođu godine.
  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari