Potisni balkanski mentalitet - stisni mušemu Lige šampiona

  • Autor: Miloš Marković

  • 30. jul 2015.

  • 09:11

  • Izvor: Marko Radović

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Partizan je sinoć u okviru 3. kola kvalifikacija za Ligu šampiona odigrao 1:1 u Bukureštu protiv Steaue, i tako, pred revanš u Beogradu, dokazao svojim navijačima da je ulazak u najkvalitetnije evropsko klupsko takmičenje sasvim realna opcija za pulene Zorana Milinkovića.

Potisni balkanski mentalitet - stisni mušemu Lige šampiona
Na samom početku meča mogli ste primetiti tri stvari:

- Holandski sudija Kevin Blum u prvih 15-ak minuta propustio je da svira nepravilan aut igračima Steaue bar tri do četiri puta. Učinilo mi se da će on biti glavni "junak" meča, ali na sreću Partizana to se nije desilo.

- Veliku želju i borbu za svaku loptu kapitena crno-belih Stefana Babovića. Na kraju se sve svelo na to, kao i u slučaju Ivana Šaponjića.

- Prodor Oumarua kada je bez ikakve logike gurnuo loptu Božinovu koji je bio između dva odbrambena igrača Steaue umesto da uposli Živkovića na drugoj stativi ili da vrati loptu na "kreč", gde je strpljivo čekao Babović. Jako loša odluka, inače sasvim solidnog bivšeg igrača Vojvodine.

Što se tiče Abubakara Oumarua, nesporno je da će on u ovoj ekipi voditi glavnu reč uz Andriju Živkovića i Valerija Božinova. Bar bi tako trebalo da bude. Pogotovu u revanšu. Očigledno je da još nije ušao u pravu formu, fali mu ta eksplozivnost koja ga je ranije krasila. Kad pogledate, on je i sinoć imao nekoliko odličnih prodora gde je bežao Alsenatu kako je hteo. Inače ovaj Haićanin je veoma brz igrač. Gde će mu biti kraj kad bude potpuno spreman.

Na stranu to što Nedeljko Kovinjalo, kao stalno zaposleni komentator, profesionalac na RTS1, ne zna gde trenutno nastupa Sulejman Muntari (Al Itihad) njegov mlađi brat Muniru uopšte nije loš igrač.

Kad smo već kod Steaue, ova ekipa se u revanšu nikako ne sme potceniti. Osvojili su sva tri trofeja prošle sezone u Rumuniji. Čak četiri puta od poslednjih 10 sezona su igrali grupnu fazu Lige šampiona. Ove sezone su doživele turbulencije, promenili su trenera, 10-ak igrača. Predsednik Bakali bukvalno ucenjuje igrače da će njihove plate isključivo zavisiti od toga hoće li klub proći Partizan, za početak. Nemojte da vas zavaravaju te priče, a ni rumunska "bockanja" kako je Partizan za lestvicu ispod Steaue. To su samo radnje iza kulisa. Stvarnost je drugačija. Iskreno se nadam da Stančiu neće biti spreman za revanš u Beogradu. Ako se to desi, Partizan će imati mnogo većih problema nego što ih je imao sinoć. Bivši igrač Vasluija drži fudbal u malom prstu i to sigurno neće biti ista utakmica sa njim na terenu.

partizan-600-20150730090901

Bez obzira na sve to, apsolutno sam ubeđen da je Partizan jača, organizovanija i bolja ekipa od Steaue. Bar trenutno. U svakom smislu te reči. Tačno se zna ko šta radi. Dovedeni su igrači koji su falili timu. Grupa ovih momaka deluje homogeno, igraju kao jedan, oseća se da je atmsofera odlična.

Živko Živković je spasio Partizan bar tri puta u toku meča. Video sam u pojedinim komentarima i analizama da ga neki ljudi krive za gol Varele, jer se okliznuo. To je besmisleno. Da li ste vi videli let lopte i let samog Varele? Čovek je sam ko duh skočio na nekih četiri do pet metara od gola, napravio trzaj glavom prema lopti koja mu je doletela sa desnog ramena. U fudbalskom rečniku - to je takva vrsta šuta da ni Bufon na nogama ne bi stigao da reaguje sa tako male udaljenosti.

Balažic i Jevtović su bili pored kapitena Steaue pre izvođenja slobodnog udarca i pustili su ga da se neometano "pokloni" za izjednačujući pogodak domaćina.

A svemu tome  je prethodio katastrofalan potez Ninkovića. I ovo nije prvi put da mu se to dešava. Totalna dekoncentracija, nezainteresovanost. Napraviti bespotreban faul u situaciji van kaznenog prostora kada se, korpulentniji i svežiji, lako mogao izboriti za loptu sa spoljnim igračem Steaue, je jedan veliki znak pitanja, kako za njega, tako i za stručni štab Partizana. Šanse da iz takvog glupog faula padne gol su jednake šansama da jedanaesterac promaši igrač nad kojim je prekršaj napravljen. Tako je uvek bivalo i biće u fudbalu.

Bukvalno je Partizan ovaj meč rutinski trebalo da privede kraju.

Poslednja linija odbrane crno-belih sasvim solidna. Vulićević odličan, Petrović iznenađujuće dobar, za naše uslove, maestralnog centaršuta. Brazilac Fabrisio smiren, staložen, neodoljivo podseća na Bugarina Ivanova. Balažic je imao par loših procena, ali, sem krivice oko primljenog gola, koju deli sa ostalim saigračima, sasvim solidna partija za Slovenca.

Da se ne lažemo, najveći protivnik crno-belih u revanšu biće taj čuveni balkanski mentalitet.

Nije gotovo. Ima još dosta da se igra. Ako Milinković bude postavio taktiku - bitno je da ne primimo gol, primiće bar dva. Pun stadion, ogromna podrška "grobara", može dati vetar u leđa igračima Partizana, ali i određenu vrstu presije. Jer je igrati u Bukureštu, pred praznim tribinama, bez pritiska, mnogo lakše. Pogotovu jer je to bio prvi meč. Ovde se pritisak povećava. Svaki kiks, propuštena šansa, dovode do toga da ispadate. Ulog je ogroman.

Nema branjenja, čuvanja rezultata. Naravno da igrači Partizana ne treba od prvog minuta da jurišaju ka golu Steaue. Igrajte fudbal. Moderan. Ako ste gledali Zvezdu protiv Kazakstanaca, videli ste tu transformaciju iz odbrane u napad. Četiri igrača Zvezde su u napadu, naspram devet fudbalera Kairata. Sledeća scena, kontranapad, petorica "Kazakstanaca" su već pred golom Rajkovića, a Zvezdinih igrača je i dalje četiri, ali u odbrani. Partizan je sinoć pokazao da ume da odigra do noge. Na prvu. Da razmeni nekoliko pasova na malom prostoru, i stvori priliku za kontru, ali ništa to ne vredi bez fizičke pripremljenosti i snage. Neko mora da povuče, fudbal se danas svodi na "fiziku". Bez toga ne možete igrati na visokom nivou protiv ekipa kao što su Steaua, neka od potencijalnih ekipa u slučaju da Partizan prođe u 4. kolo, da ne pričamo o samom kremu evropskog fudbala. To igrači sa našeg podneblja nikako da shvate.

Velika je šteta što Brašanac nije postigao gol na fenomenalnu asistenciju sinoć odličnog Živkovića. Delim vaše mišljenje da je veoma loše reagovao, ali, spustite se na zemlju. Odigrao je fudbalski. Na prvu. Još je mlad, ne možete očekivati da u stilu Tijeri Anrija, primi loptu, i u padu, vrhom kopačke, pošalje loptu u suprotan ugao. Ovo je neki drugi fudbal. Sigurno da je tu uticao i psiho-fizički momenat. Igrao se 90. minut, igračima ponestaje snaga, samim tim koncentracija opada. Možda je tako i bolje, jer bi 97 odsto fudbalske javnosti u Srbiji reklo - Partizan je prošao dalje i pre revanša.

Pre početka ovih kvalifikacija dobio sam informaciju iz kluba da čelni ljudi Partizana po svaku cenu žele da se na stadionu u Humskoj ove jeseni viori mušema Lige šampiona. Ali se o tome, malo priča, a više radi. Tako bi uvek trebalo da bude. Otuda i podstrek od 40.000 evra svakom igraču ukoliko do toga dođe. Takođe, Partizanu je, bez obzira na sve, potreban jedan kvalitetan, iskusan vezni igrač. Ne znam šta se događa sa Slobodanom Medojevićem iz Ajntrahta. Koliko sam obavešten, postojao je kontakt između uprave i samog igrača. Da li se čeka eventualni prolazak Partizana makar u Ligu Evrope, ne znam, ali ne vidim zbog čega bi bivši igrač Vojvodine došao iz Bundeslige da igra "samo" domaću Superligu. U svakom slučaju, takav tip igrača bi bio idealan za neke više domete kluba. Sigurno je da će se, eventualnim uspehom i plasmanom u Ligu šampiona, pojaviti milion menadžerskih agencija, koje će nuditi klubu svoje klijente. Ali bez obzira na sve  to, i da li će u revanšu početi Babović ili Saša Ilić (ako mene pitate, Ilić je rođen za takve mečeve) miriše na Partizanovu jesen u Evropi.

Korak po korak. Stepenik po stepenik. Ništa još nije gotovo.

Samo takvim pristupom dolazi se do ostvarenja snova i ciljeva.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari