Potcenjeni Inženjer

  • Autor: Miloš Marković

  • 23. decembar 2015.

  • 11:01

  • Izvor: Filip Jovanović

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Potpuno otpisan i smenjen na početku sezone, Pelegrini je dočekao start Premijer lige potpuno spreman, i neočekivano na trenutke ponovo probudio napadačku mašinu koju je stvorio pre dve sezone.

Potcenjeni Inženjer
Foto: BETA/AP Photo/Jon Super
Siti je u startu prvenstva delovao dosta uverljivo, sa oštricom Silva-De Brujn-Aguero, i rešetao protivničke mreže, međutim posle zastoja i par padova u novembru i decembru, uslovljenih pre svega odsustvom Kompanija i „glavnog arhitekte“ Silve, glasovi o njegovoj smeni su sve jači, naročito posle objave Gvardiole da napušta Bajern na kraju sezone.

Iako čuveni praznični period u Engleskoj čekaju u vrhu tabele i kao prvoplasirani iz grupe Lige Šampiona, prvi put posle mnogo pokušaja, Pelegrini ima male šanse da ostane trener i posle 2016. godine. Čini se da mu je sudbina manje-više već napisana, ali da li je zaslužio ovakav tretman?

Kao fudbaler, ovaj mirni Čileanac je celu karijeru proveo u Universad de Chileu, igrajući kao štoper. Karijeru je završio sa 33 godine, nakon što je u jednom meču 17-godišnji napadač Coleabraide skočio pola metra iznad njega i zakucao loptu glavom u gol. Pelegrini je shvatio da je vreme za penziju. Ono što nije znao je da se golobradi mladić zvao Ivan Zamorano, i da će narednih godina skakati iznad mnogih odbrambenih igrača i rešetati protivničke mreže.

Trenerski posao je dugo kuvao I učio, radeći u Čileu i Ekvadoru, da bi trnovitim putem došao do San Lorenca i Argentine. Posle serije dobrih rezultata, dobio je priliku da vodi veliki River. Te godine, osvojio je Clausuru I promovisao nekoliko mladih perspektivnih igrača – u ono vreme nestvarno talentovanog D’Alesandra, sjajnog Lucha i večitu veliku nadu Fernanda Kavenagija.

pelegrini

Nakon titule u River Plati, ovaj trener sa fakultetskom diplomom inženjera je dobio šansu da pređe u Evropu. Klub u kome je dobio šansu je bio maleni Viljareal, „žuta podmornica“.

U prvoj sezoni, mesto koje vodi u Ligu šampiona, prvi put u klupskoj istoriji. Plej of sa Mojesovim sjajnim Evertonom. Nestvarna bajka sa Forlanom, Rikelmeom, mladim Gonzalom i Kazorlom i pouzdanim parom Sena-Sorin. Izbacivanje velikog Intera predvođenog tada nezaustavljivim Adrianom, polufinale LŠ. I onaj famozni penal. Jedan od retkih koje je Huan Roman Rikelme ikada promašio..Leman je bio bolji i rastužio sve one navijače malih klubova. Svi su čuli za Viljareal. Vrata ovog malenog kluba su se otvorila i omogućila dolazak Piresa, Rosija i još mnogo igrača koji verovatno nikada ne bi kročili na El Madrigal da nije bilo Pelegrinijevih rezultata.

Da sve ovo nije bio „one hit wonder“, Pelegrini je dokazao u sezonama koje su usledile – drugo mesto u ligi 2008, sa Nihatom, iskusnim Jon Dahl Tomassonom, prodornim Kapdevilom i talentovanim Mati Fernandezom. Četvrtfinale LŠ i ponovo Arsenal, ovaj put ubedljiviji. Stabilnost i konstantna pozicija na mestima koje vode u Evropu. Atraktivan fudbal koji je Pelegrinija doveo do najtežeg posla na svetu – trenera Reala.

Cela avantura u Realu, koja se čileanskom stručnjaku najviše zamera, zapravo je imala veoma lošu startnu epizodu, koja će umnogome odrediti neslavan završetak. A posle određenih Perezovih poteza pred kraj tog prelaznog roka u leto 2009, neumitno je bilo da će najgore proći sam Pelegrini. Veliki Florentino se tek vratio u klub, pokupovao sve što je želeo (uz Ronalda koji je već bio dogovoren), kao što to radi i sada, bez konsultacija sa trenerima. Nakon kupovine, odlučio je da neko od igrača hitno mora biti prodat, kako bi se kasa bar malo rasteretila.

pelegrini

Osim ogromnog zadatka, da uklopi tog leta kupljene zvezde poput Benzeme, Kake i Ronalda, Perez je Pelegriniju dodatno otežao posao. Potpuno ignorišući trenerove sugestije, prodao je dva dragulja – Snajdera i Robena. Pelegrini je insistirao da Snajder ostane, ali Perezu je bio potreban bar deo novca koji je uložio u nove „Galaktikose“. Upravo u Snajderu, Pelegrini je video svog arhitektu i organizatora, novog Rikelmea koji je trebao da diktira igru. Pre Viljarela je to bio D`Alesandro u Riveru, Kasnije će u Malagi to biti Isko, a sada je to fantastični Silva. Za njegovu filozofiju koju je tada želeo da prenese na Real, Holanđanin je bio neophodan i to na „desetki“. Međutim, uprava nije imala razumevanja, Snajder je prodat, otišao je u Inter, uzeo dres sa brojem 10, i ispisao istoriju, kao ključni igrač u osvajanju Interove triplete.

Kasnije te godine, vodiće i „lale“ do finala SP, stvoriće dve stopostotne prilike za Robena, ali će usled Kasiljasovih bravura i Robenove dekoncentrisanosti (pa možda i malera koji je skinuo tek 2013e onim golom protiv Dortmunda) ostati kratkih rukava za jedinstveni poker titula. I Roben je bio predmet rasprave – Čileanac je želeo da napravi triling sa Kristijanom i Benzemom i da u potpunosti ispuni napadački fudbal koji je obećao. Ali Roben jednostavno nije bio neophodan, i isuviše je koštao da bi ostao. Za kombinovanu sumu od 45 miliona evra, Real je sredio knjige i ispostaviće se kasnije, napravio ključne greške.

I pored 102 gola i za taj trenutak rekordnih Realovih 96 poena, Barsa je bila prejaka. Ibrahimović, Mesi, Jaja Ture i I Anri su stigli do kote 99. Gvardiolina mašinerija se nije mogla zaustaviti. Manuel je najveći i ključni kiks napravio u kupu, gde je rezervna postava Reala ponižena od malenog Alkokrona 4-0. Već nakon tog meča, Florentino je počeo da ubeđuje Murinja da pređe u Real. I uspeće, ali i veliki Žoze će u prvoj sezoni proći isto kao Pelegrini – praznih šaka.

Pelegrini je nakon Reala brzo našao posao, u malenoj Malagi. Kao I u Viljarealu, nakon prve pune sezone u kojoj je vodio klub, Malaga je završila kao četvrta, i kvalifikovala se prvi put u istoriji za Ligu Šampiona. Iako je zbog FFPa morala prodati nekoliko kvalitetnih igrača (Kazorla i Rondon), mladi Isko je nosio ekipu, uklopljen sa starim znalcima poput Hoakina i Baptiste. Pelegrini je ponovo napravio svoj balans i dogurao do četvrtfinala LŠ, usput bio prvi u grupi ispred Milana, ali je izgubio od Dortmunda u poslednjim sekundama meča. I ovde se igralo brzo i ofanzivno, lepo za oko. Malaga je prirasla za srce neutralnim posmatračim. Upravo ova sezona će ga preporučiti za sledeći veliki posao u Mančester Sitiju koji je u to vreme izgubio strpljenje sa Manćinijem.

pelegrini

Iako dosta dobar i uklopljen tim, Siti nije delovao ni „gladno“ ni dobro tokom 2012-2013e. Dva puta su već ispadali u grupi LŠ i upravo su ta ispadanja koštala najviše uticala da Manćini izgubi posao. Ekipa je i pored jakih imena delovala izgubljeno i posvađano. Iako nije uspeo da ubedi Teveza da ostane, Pelegrini je uz pomoć Begeristajna doveo značajna pojačanja – Negredo, Navas, Fernandinjo i Jovetić su (osim prečesto povređenog Crnogorca) dosta uticali na igru Sitija u sezoni 13-14 i dali svoj doprinos duploj kruni u prvoj sezoni Čileanca na klupi.

Ono što je doneo Sitiju, van trofeja, je jedan moderan, ofanzivan i lep fudbal. Fudbal u kome svaki neutralac može da uživa. Čak 154 gola u prvoj sezoni, apsolutni rekord u poslednje vreme. Gotovo konstantna igra sa dva klasična špica, uz dva ofanzivna vezna (Nasri i Silva), koja je u početku delovala prerizično za Premijer ligu, je donela ogroman broj golova i šansi pred protivničkim golom. Džeko je delovao preporođeno i bio pravi džoker kada je zatrebalo. Pre povrede Negredo je terorisao odbrane i odlično se slagao sa Aguerom. Magični Argentinac je uvek bio glavna pokretačka snaga, dok su Nasri, Silva i Navas plesali po terenu na sredini. Pelegrini je promenio arhitekturu tima i napravio pravu mašinu koja je igrala uvek za gol više. Ne treba smesti s uma činjenicu da je zbog mnogo povreda samo 17 mečeva igrao sa najboljom četvorkom zajedno – Aguero, Ture, Silva, Kompani, međutim zahvaljujući dugoj klupi i pravoj igri u ključnim utakmicama pred kraj seozne (a da budemo iskreni, zahvaljujući i Džerardovom klizanju), uspeo je da donese Sitiju titulu. Nekoliko mudrih poteza – poput prebacivanja Harta na klupu na mesec dana, nakon čega se Englez osvestio i vratio u pravu formu – su doneli razliku. Upravo Silva je nakon osvojene titule izjavio da je Pelegrini doneo radost i slobodu u svlačionicu i dozvolio većini igrača da pokažu ono najbolje.

Napadačka filozofija će ga i koštati jer su Barselona i Čelsi brutalno kaznili preofanzivan pristup. Murinjo ne bi sebi dozvolio Silvu (kao što nije ni Matu), jer su to igrači kojima magija u nozi i osećaj u napadu onemogućavaju da se stalno vrate nazad i previše pomognu odbrani. Azar je pored sve svoje genijalnosti dosta disciplinovan, i zato je preuzeo dirigentsku palicu od Mate. S druge strane, Pelegrini je svesno dozvolio Silvi maksimalnu slobodu, znajući da će zbog toga biti određenih viškova po stranama i par golova više u njegovoj mreži, ali će zauzvrat dobiti mnogo ključnih pasova za napadače. I pored nekoliko bolnih šamara i dosta nepotrebno primljenih golova, ostao je veran svojoj agresivnoj napadačkoj filozofiji.

Njegove konferencije za štampu su postale neverovatno dosadne za posmatranje i slušanje, bez prozivki na račun drugih menadžera, bez misaonih igara, sa prostim pričama o svom timu i golovima, uz konstantna izbegavanja škakljivih pitanja. „Style of play is as important as titles“ – sada već legendarna rečenica koja zvoni u ušima Sitijevih navijača kojom je Pelegrini odgovorio na pitanje novinara da li voli pobede od 1:0.

Sledeća sezona je prošla veoma loše po ceo klub. Barselona je u prolazu izbacila Siti, a u ligi nikako nije uspeo da se posle Nove godine nadomesti nedostatak Turea koji je odsustvovao mesec i po dana na KAN. Iako egal sa Čelsijem na polusezoni, drugi deo sezone je bio katastrofalan. Bez trofeja i sa nesnađenim pojačanjima – Mangalom i Fernandom. Kraj sezone i početak prelaznog roka su obeležile glasine o Pelegrinijevom kraju – i Gvardiolinom početku u Sitiju. Njegova smena je već bila viđena, međutim do nje ipak nije došlo, navodno zbog Gvardioline želje da ispoštuje ugovor sa Bajernom do kraja, koji ističe 2016e. Inženjer je zadržan, da li da čuva mesto Špancu, ili nekom drugom, tek, vlasnici su mu ponudili novi ugovor, koji traje do 2017e, ali sa klauzulom da se odmah prekida nakon kraja naredne sezone, ukoliko se na Etihad ne vrati titula. Pitanje je da li će i to zaustaviti Arape u želji da dovedu Gvardiolu, ali Pelegriniju nisu davane velike šanse ni za šta tokom leta.

Britain Soccer Champions League

Sve je mirisalo na katastrofu – predsezona mršava, predugi pregovori sa Liverpulom oko Sterlinga, dug odmor za Aguera posle Copa America. Bukmejkeri su nakon poraza od Štutgarta smanjili kvotu na Siti i proglasili ga tek trećim favoritom za osvajanje PL. Razvlačenje sa prejakom cenom za De Brujnea nije pomoglo, već je samo učvrstilo veru u to da će Siti biti razočaranje sezone..

Sada, teško je reći da Siti igra punim potencijalom. Ali par bodova od vrha i prvo mesto u grupi LŠ uz polufinale Liga kupa – sasvim zadovoljavajući rezultat. Neko će reći - dosta mučenja i pobeda u poslednjim minutima. Ali zar nije to ono što je krasilo upravo komšije iz drugog dela Mančestera? Duh i vera u pobedu do poslednjeg minuta. To je ono što je Ferguson usadio svakome koje ikada obukao crveni dres „đavola“. Moraće da prođe mnogo godina da Sitijevi igrači dobiju taj mentalitet, ali Pelegrini je dobro utabao stazu. Pitanje je samo hoće li on nastaviti, ili će neko to preuzeti i pokušati da nadogradi, kao što je i on nadogradio mršav, ali ipak doprinos nejasnog Manćinija. Grešaka je bilo – Navas suviše igra obzirom na svoju formu, Demikelis obzirom na godine, dok je praktično kompletna uprava dobro „omašila“ prilikom kupovine Mangale (što je prećutno i priznato kupovinom odličnog Otamendija).

No, pravi sud se daje u maju, mada je Pelegriniju verovatno već presuđeno, iako, obzirom na dužinu klupe, i dalje slovi za jednog od prvih favorita (imajući u vidu Arsenalove probleme sa povredama i konzistentnošću). Ako Aguero i Kompani budu zdravi, biće potrebno dosta Ozilove magije da odvede Vengera do prve titule u poslednjih 12 godina (očekujući titulu od fantastičnih Mahreza i Vardija je malo previše). Možda, ako Pelegrini podigne ekipu za praznike i na kraju uspe da postane šampion, će to biti i adekvatan oproštaj od klupe, koji bi u njegov CV upisao dve titule u tri sezone sa Sitijem. Za LŠ je čini se, još uvek rano.

Ukoliko zaista i odluče da se rastanu sa Čileancem na kraju godine, uprava Sitija će možda imati veliki problem da opravda tu odluku navijačima..Neutralni posmatrači će, i pored jasnog animoziteta prema instant bogatim klubovima koji previše kupuju i previše plaćaju, moći da, dok je Pelegrini tu, uživaju u napadačkoj igri, bez autobusa i kompromisa.

A onda – čekamo ko će sledeći angažovati Inženjera i od svog tima napraviti užitak za gledanje.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari