Liga šampiona – Uspon i pad 'engleske imperije'

U toj sam kategoriji fudbalskih navijača, Premijer Ligu doživljavam lično, volim sve njene draži. Kolevka fudbala je kroz vekove izgradila sopstveni, prepoznatljiv stil, usavršila veštinu fudbalskog ratovanja u kome je, što bi rekli, čojstvo na prvome mestu.

Ipak, globalistička vremena i fudbalska modernizacija doneli su samo šminkanje mrtvaka, Premijer Liga već godinama nije ono što je bila. Srazmerno sa uplivom novca, kada bi prosečan navijač očekivao i poboljšanje kvaliteta, dobili smo upravo suprotno.

Engleska tone, UEFA rang lista to jasno i precino pokazuje OVDE.

Iako na dobrom drugom mestu iza Španije, Engleska je na osnovu rezultata i učinka u evropskim takmičenjima napravila značajan jaz iza rivala.

Posustajanje i ukupan broj od 79.677 bodova naspram 94.427 koliko su Španiji doneli klubovi iz Primere, preti da Englesku gurne i na treće mesto. Bundesligaški klubovi su sakupili 77.415 bodova na trećem mestu i predstavljaju ozbiljnu pretnju koja se ne sme olako shvatiti.

Prikaz rezultata engleskih klubova u elitnom rangu evropskog takmičenja je indikativan. Počev od 1995. godine, do danas, na grafikonu u prilogu jasno se možete uveriti u uspon i pad engleske fudbalske imperije.

Čelsi je sinoć eliminisan, istina, tu su još i Arsenal i Siti, kojima će biti potrebno čudo protiv Monaka i Barselone. Eliminacija ova dva tima iz ove faze takmičenja značila bi da će Engleska po drugi pot u poslednje tri sezone ostati bez predstavnika među osam najboljih ekipa.

Stvar koja je bila 'običaj' u 16 vezanih sezona, počev od 1997. do 2012. godine, lagano postaje pokazatelj gubitka engleske nadmoći.

Između 2007. i 2011. godine Engleska je bila prisutna sa najmanje tri tima u četvrtfinalima čak 4 od 5 mogućih sezona. Penzija Ser Aleksa Fergusona označila je i nestanak sa mape redovnog učesnika završnice elitnog takmičenja, Liverpula nema od 2010. godine, stvari zaista izgledaju sumorno.

Novac je, dakle, povećao očekivanja gladne mase.

U neskladu sa fudbalskim kvalitetom, razlozi u ovakvom urušavanju fudbalske monarhije mogli bi da se tumače. Izgovori gustog rasporeda i igranja tokom praznika ne piju vodu, upliv sve većeg broja inostranih fudbalera takođe je u neskladu sa logikom.

Šta je onda problem?