Gde su, šta rade - Poslednja generacija koja je igrala EURO

  • Autor: Mihajlo Vidojević

  • 29. april 2016.

  • 19:37

  • Izvor: Mihajlo Vidojević

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

U momentu kada veći deo Evrope hvata euforija zbog skorog početka kontinentalnog šampionata u Francuskoj, nama Srbima, po nekoj ustaljenoj praksi, ostaje da se sećamo srećnijih vremena kada je reprezentacija barem uspevala da se domogne završnih turnira na međunarodnim takmičenjima.

Gde su, šta rade - Poslednja generacija koja je igrala EURO
Predstojeće Evropsko prvenstvo u fudbalu na neki način nosi epitet jubilarnog pošto će završni turnir u Francuskoj biti petnaesti po redu, ali je u isto vreme jedinstven zbog promene formata i broja selekcija koje će uzeti učešće na kontinentalnoj smotri.

Reprezentacija Srbije je od osamostaljenja države igrala tri kvalifikaciona ciklusa za odlazak na Evropska prvenstva ali joj, baš kao ni selekciji Srbije i Crne Gore, nije pošlo za rukom da se domogne završnog turnira.

Poslednje učešće na Evropskim prvenstvima reprezentacija Jugoslavije obezbedila je 9. oktobra 1999. godine nakon čuvenog maksimirskog remija sa Hrvatima, a zahvaljujući golu Gorana Stavrevskog u 90. minutu duela Makedonije i Republike Irske "Plavi" su kao prvi iz grupe 8 overli plasman na šampionat Evrope.

Reprezentativnu selekciju koja je pre više od deceniju i po izborila poslednje učešće na jedno Evropsko prvenstvo predvodio je legendarni Vujadin Boškov koji nas je napustio pre dve godine i preselio se na neko bolje mesto gde vreme ne igra bitnu ulogu i odakle će jednog dana dočekati da Srbija zaigra na kontinentalnom šampionatu.

Mesec i po dana pre početka 15. Evropskog prvenstva u fudbalu pravimo osvrt na članove selekcije koji su pre 16 godina igrali na šampionatu "Starog kontinenta" i bili eliminisani u četvrtfinalu od strane Holandije.

Selektor Vujadin Boškov poveo je 22 fudbalera na Evropsko prvenstvo koje je od 10. juna do 2. jula 2000. godine održano u Belgiji i Holandiji.

Golmani: Ivica Kralj (PSV Ajndhoven), Željko Cicović (Las Palmas), Aleksandar Kocić (Crvena zvezda);

Odbrana: Ivan Dudić (Benfika), Slobodan Komljenović (Kajzerslautern), Miroslav Đukić (Valensija), Siniša Mihajlović (Lacio), Niša Saveljić (Bordo), Goran Bunjevčević (Crvena zvezda), Goran Đorović (Selta), Mladen Krstajić (Verder);  

Vezni red: Slaviša Jokanović (Deportivo), Vladimir Jugović (Inter), Albert Nađ (Ovijedo), Dejan Stanković (Lacio), Jovan Stanković (Majorka), Ljubinko Drulović (Porto), Dragan Stojković (Nagoja Grampus), Dejan Govedarica (RKC Valvijk), Nenad Grozdić (Vitese);

Napad: Predrag Mijatović (Fiorentina), Savo Milošević (Saragosa), Darko Kovačević (Juventus), Mateja Kežman (Partizan).

Preliminarni reprezentativni spisak brojao je 24 imena, a radilo se o fudbalerima koje je Vujadin Boškov poveo na azijsku turneju - pripreme za Evropsko prvenstvo.

Navedeni spisak pretrpeo je tri promene pred polazak u Belgiju pošto su Mladen Krstajić i Nenad Grozdić 'precrtani', dok je Aleksandar Kocić pet dana pred duel sa Slovenijom pao u kupatilu i slomio prst na desnom stopalu pa je Milorad Korać zauzeo mesto trećeg golmana.

GOLMANI

22. Ivica Kralj - Legendarni golman Partizana imao je 27 godina u momentu kada ga je Vujadin Boškov uvrstio na spisak reprezentativaca koji su predstavljali Jugoslaviju na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji.

Ne može se reći da je Ivica Kralj tada bio u formi pošto ga je povreda odvojila od terena, a po povratku u takmičarski ritam grejao je klupu u PSV-u, ali to nije smetalo Boškovu da ga uvrsti u nacionalni tim i da ga u Belgiji i Holandiji koristi kao prvu opciju na golu.

Ostaće upamćeno da je na četiri utakmice na EP primio čak 13 golova što je u tom momentu bio negativni rekord kontinentalnih prvenstava.

Danas, Ivica Kralj (43) obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora fudbalskog kluba Mačva koji se kroz Srpsku ligu Zapad bori za povratak u Prvu ligu Srbije.

12. Željko Cicović - Nekadašnji čuvar mreže Rada i Las Palmasa nije dobio priliku da nastupi na Evropskom prvenstvu ali je bio deo ekipe koje se i danas sećamo kao poslednje koja se domogla kontinentalnog šampionata.

Rezervni čuvar mreže tadašnje reprezentacije Jugoslavije ostao je u Las Palmasu nakon završetka igračke karijere i kao trener golmana radi u klubu koji se u tekućoj sezoni takmiči u španskoj Primeri.

1. Milorad Korać - Požežanin koji je karijeru započeo u užičkoj Slobodi dospeo je u reprezentaciju nakon peha koji se dogodio Aleksandru Kociću nekoliko dana uoči prvog meča na Evropskom prvenstvu.

Tadašnji golman Obilića bio je najstariji od trojice koje je Vujadin Boškov poveo u Belgiju i Holandiju ali, baš kao ni Cicović, nije dobio priliku da stane među stative.

Nakon trogodišnjeg igranja u turskim klubovima preselio se u beogradski Hajduk, a karijeru je završio u Hazaru iz Azerbejdžana.

Trenersku karijeru Milorad Korać je gradio u grčkom drugoligašu Panseraikosu.

Jugoslavija 2000

ODBRANA

2. Ivan Dudić - Jedan je od članova Boškovljeve Jugoslavije koji je stasavao u Crvenoj zvezdi ali je u minulim godinama njegovo ime pominjano u kontekstu nedokazanih malverzacija vezanih za transfere pojedinih fudbalera najtrofejnijeg srpskog kluba.

Penzionisao se pre šest godina nakon dve sezone u mađarskom Ujpeštu, a poslednji nastup u dresu sa državnim grbom upisao je 25. aprila 2001. godine u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji i Japanu.

13. Slobodan Komljenović - Srpskog sina iz Frankfurta pamtimo po golovima koje je 1998. godine postigao u duelima sa Sjedinjenim Američkim Državama i Holandijom u okviru Svetskog prvenstva u Francuskoj, ali i po trećem golu u onom ludom meču sa Špancima na Evropskom prvenstvu o kojem pišemo.

Rođen je, živi i radi u Nemačkoj ali je za Jugoslaviju odigrao preko dvadeset utakmica, a oženjen je ćerkom fudbalskog trenera Dragoslava Stepanovića koji mu je pomogao da ispeče zanat.

Svojim korenima se vratio 2010. godine kada je na kratko preuzeo funkciju direktora u ekipi Laktaša koja je te sezone eliminisana u niži rang takmičenja.

5. Miroslav Đukić - Spada među legende jugoslovenskog fudbala sa 48 nastupa za nacionalni tim u periodu nakon raspada Socijalističke federativne republike Jugoslavije.

Bogata internacionalna karijera i sjajna izdanja u dresovima Deportiva i Valensije učinili su ga nezamenljivim delom nacionalnog tima, a povreda ga je sprečila da 1998. godine bude član Santračevog tima koji se domogao osmine finala Mundijala.

Posmatrajući generaciju koja nas je predstavljala na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji, Miroslav Đukić spada među pojedince koji su po završetku igračke karijere sa uspehom nastavili da rade kao treneri.

Nekadašnji štoper Mačve i Rada trenutno je bez angažmana ali je od 2006. godine vodio mladu i seniorsku reprezentaciju Srbije, Partizan, Muskron, Erkules, Valjadolid, Valensiju i Kordobu.

Najveći uspeh kao trener ostvario je 2007. godine kada je "Orliće" odveo do titule viceprvaka Evrope, a FS Srbije se ogrešio o njega pošto je zvanje selektora "A" reprezentacije nosio u prvoj polovini 2008. godine a da pritom nije vodio nacionalni tim ni na jednoj takmičarskoj utakmici.

11. Siniša Mihajlović - Kada bismo pisali o svemu što se sa Mihom i njegovom igračkom i trenerskom karijerom dešavalo nakon Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji bilo bi otvoreno jedno potpuno novo poglavlje.

Pisao je fudbalsku istoriju kao igrač, a trenersku karijeru počeo je kao asistent Roberta Manićinija u Interu 2007. godine, ali se posle godinu dana osamostalio.

Svoje trenersko ime Siniša Mihajlović je počeo da gradi na klupi Bolonje, a vodio je još Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju i Milan. Reprezentaciju Srbije vodio je u kvalifikacijama za Mundijal u Brzil koje su neslavno završene po "Orlove".

Mihajlovićev mandat na mestu selektora "Orlova" obeležen je ekscentričnim potezima kakvima je Siniša bio sklon tokom svoje igračke karijere. Čini se ipak da je Siniša Mihajlović bio jedini selektor koji je posle Radomira Antića uspeo da dovede nacionalni tim u kakav takav red.

14. Niša Saveljić - Još jedan od bivših fudbalera Partizana koji su našli svoje mesto u nacionalnom timu koji je Jugoslaviju predstavljao na Evropskom prvenstvu pre šesnaest godina.

Podgoričanin je igrao za mladu reprezentaciju Jugoslavije, a za "A" selekciju je upisao 32 nastupa.

Karijeru je želeo da završi u Partizanu ali je "treći mandat" u Humskoj bio obeležen sukobom sa Dankom Lazovićem posle čega je usledio raskid ugovora i "kačenje kopački o klin".

U prethodnom periodu prezime Saveljić ponovo je dospelo u žižu javnosti ali ne zbog Niše, već zbog njegovog rođaka Estebana Arijela Saveljića, člana Rasinga iz Aveljanede koji kao pozajmljen igrač nastupa za Ameriju.

Niša Saveljić je odigrao bitnu ulogu u momentu kada je FS Crne Gore ubeđivao Estebana Saveljića da uzme pasoš zemlje svojih predaka i da zaigra za "A" selekciju naših južnih komšija što se na kraju i dogodilo.

15. Goran Bunjevčević - Jedan od onih koji su imali čast da deo fudbalske karijere provede u Premijer ligi odlučio je da se po "penzionisanju" baci na administrativne poslove u okviru fudbalskog kluba Crvena zvezda.

Svega sedam mesei proveo je Goran Bunjevčević na poziciji sportskog direktora FK Crvena zvezda tokom 2008. godine, a nedugo po napuštanju "Marakane" preuzeo je predsedničku ulogu u FK Zemun.

Bivši reprezentativac Jugoslavije trenutno je angažovan u Izvršnom odboru Fudbalskog saveza Beograda i glavni je kandidat za preuzimanje funkcije direktora "A" reprezentacije Srbije koju je do pre nekoliko dana obavljao Savo Milošević.

3. Goran Đorović - Spada među reprezentativce koji su odigrali bitnu ulogu u uspesima nacionalnog tima na putu ka Mundijalu u Francuskoj i na samom turniru gde je odigrao svaki minut sve četiri utakmice Mundijala.

Karijeru je završio 2004. godine posle epizode u Elćeu kao pozajmljen igrač Deportiva iz La Korunje, a krajem 2012. godine mediji su ga promovisali u novog trenera Crvene zvezde što se na kraju nije dogodilo.

Nakon što je uz njegovo ime ostao epitet "kandidat za klupu" Crvene zvezde Goran Đorović je priznao da mu je životna želja da postane trener kluba za koji je sredinom devedesetih odigrao 100 utakmica.



VEZNI RED

4. Slaviša Jokanović - Već sada može da kaže da je kao trener nadmašio svoju igračku karijeru koja je takođe bila zavidna. Titule sa Vojvodinom, Partizanom, Deportivom, igranje u Čelsiju, dovoljno govore o tome kakav je Jokanović bio igrač, a šta tek reći za trenersku karijeru?

Uprava fudbalskog kluba Partizan ukazala mu je poverenje nakon što je Miroslav Đukić odbio novi ugovor u Humskoj, a ispostavilo se da je to bio pravi potez pošto je kao kormilar crno-belih doneo Partizanu dve "duple krune"!

Nakon trogodišnje pauze i vaganja opcija odlazi na Tajland gde kao trener predvodi ekipu Muantonga do titule, a posle kraćih i manje uspešnih epizoda u Levskom i Erkulesu biva angažovan od strane Votforda kojem je doneo plasman u Premijer ligu.

Očekivalo se da Srbin ostane u Votfordu i predvodi ekipu u Premijer ligi ali je Jokanović neočekivano odabrao klupu Makabija iz Tel Aviva koji je proveo kroz kvalifikacije za Ligu šampiona i uveo šampiona Izraela u grupnu fazu elitnog takmičenja.

Pre četiri meseca, u decembru 2015. godine, Slaviša Jokanović dobija ponudu Fulama i odlučuje da se vrati na Ostrvo gde ekipu sa "Krejven Kotidža" uspeva da spasi ispadanja.

Posle svega navedenog, mora se priznati da Jokan pravi neočekivane ali odlične poteze pa nema sumnje da bi u budućnosti mogao da nas prijatno iznenadi nekim novim uspehom, možda angažmanom u klubu iz Premijer lige.

7. Vladimir Jugović - Svakako jedan od najvećih asova koje je Jugoslavija imala o čemu govore uspesi postignuti tokom igračke karijere. O tome nećemo trošiti previše redova, dovoljno je reći da je "Zvezdino dete sa druge planete" nosilac dve titule prvaka Evrope.

Nakon što je završio uspešnu igračku karijeru Vladimir Jugović je ostao usko vezan za fudbal, posebno na transfer tržištu iako je u više navrata javnosti objasnio da nema menadžersku licencu.

Dva puta se Vladimir Jugović vraćao u Zvezdu, jednom kao član Upravnog odbora u vreme kada je predsedničku funkciju obavljao Dragan Stojković, a potom je na kratko nosio zvanje potpredsednika kada je na čelu kluba bio Dan Tana.

Oba puta je Jugović napustio voljeni klub uz konstataciju da su mu bile "vezane ruke" pa tako ne treba očekivati da ova istinska legenda ponovo ulazi u priču sa poslovima vezanim za neku od rukovodećih funkcija u najtrofejnijem srpskom klubu.

21. Albert Nađ - Reprezenativnu karijeru počeo je u vreme kada se država zvala SR Jugoslavija, a završio je učešćem na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj kada je Srbija i Crna Gora doživela debakl u grupi "C".

Oproštaj Alberta Nađa od profesionalnog bavljenja fudbalom ostaće upamćen po tome što je braneći boje Čukaričkog u duelu sa Partizanom ispod dresa "Brđana" nosio crno-beli dres što je pokazao "Grobarima" u momentu kada su počeli da mu skandiraju sa tribina.

Prethodnih godina Albert Nađ je obavljao administrativne poslove u FK Partizan a nosio je zvanje sportskog direktora u vreme kada su crno-beli rasprodali neke od najtalentovanijih igrača za "male pare", što je kod dela navijača izazvalo podozrenje prema čoveku koji je odigrao više od 200 mečeva za crno-bele.

6. Dejan Stanković - Nosi epitet igrača koji je odigrao najviše utakmica (103) u dresu sa državnim grbom, a imao je tu čast da nastupa na tri Svetska prvenstva i to kao član reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije.

Baš kao u slučaju Vladimira Jugovića, iluzorno je govoriti o uspesima Dejana Stankovića iz igračkih dana pošto ima dovoljno materijala da se prokomentariše ono što je Deki uradio po završetku karijere.

Bivši vezista Crvene zvezde, Lacija i Intera okušao se kao pomoćni trener u Udinezeu i Interu nakon što je u Srbiji odustao od trke za mesto predsednika Fudbalskog saveza.

Pre nešto manje od godinu dana, nakon što je Roberto Manćini ponovo seo na klupu Intera, Dejan Stanković je preuzeo funkciju menadžera prvog tima na kojoj se nalazi i danas.

19. Jovan Stanković - Na bivšeg vezistu Crvene zvezde su mnogi zaboravili pošto je po završetku karijere prošao golgotu pokušavajući da se domogne "profi" trenerske licence.

Nakon što je "okačio kopačke o klin" Jovan Stanković se oprobao u ulozi menadžera ali je brzo shvatio da nije za taj posao, pa se "prešaltovao" na trenerski poziv.

Prve korake u trenerskim vodama Stanković je napravio u portugalskom Beira Maru gde je šest meseci obavljao ulogu pomoćnika, a onda je nešto manje od godinu dana proveo u španski Baleares.

Trenersku B i A licencu stekao je u školi FS Srbije ali je "profi" licencu dobio u Španiji. Posle dobijanja licence radio je kao trener u mlađim kategorijama Crvene zvezde i gorko se pokajao zbog toga, a onda je preuzeo ulogu prvog trenera beogradskog Sinđelića koji je predvodio u Prvoj ligi Srbije.

17. Ljubinko Drulović - Igračku karijeru omalenog veziste iz Nove Varoši obeležile su godine boravka gde je stekao status legende zahvaljujući svemu što je uradio braneći boje Žil Visentea, Porta i Benfike.

Dosadašnju trenersku karijeru Ljubinka Drulovića obeležila je titula prvaka Evrope koju je kao selektor osvojio sa omladinskom selekcijom Srbije 2013. godine u Litvaniji.

Fudbalski savez Srbije ga je 2014. godine imenovao kao vršioca dužnosti selektora "A" reprezentacije, a kako je procenjeno da nije dovoljno dobar za "Orlove" preselio se na klupu Makedonije gde je doživeo fijasko u završnici kvalifikacija za EURO 2016.

Tokom jesenjeg dela tekuće sezone dobio je ponudu da vodi Partizan i bio je na pragu da odvede crno-bele do eliminacione faze Lige Evrope, a kada je klub iz Humske doživeo krah u duelu sa Augsburgom napustio je klupu Partizana i od tada je bez angažmana.

10. Dragan Stojković - Kada se uzme u obzir sve što je Piksi uradio tokom igračke karijere, jasno je da sve ono što se događalo po "penzionisanju" ne može da zaseni njegove uspehe na terenu.

Nišlija se nakon "kačenja kopački o klin" oprobao u ulogama administrativca i trenera a trenutno obavlja funkciju šefa stručnog štaba u kineskom Gvangžuu.

Nedugo nakon što se povukao sa terena Dragan Stojković Piksi je nasledio Miljana Miljanića na čelu FS Jugoslavije, a ovdašnjim ljubiteljima fudbala dobro je poznato šta se sve dešavalo u vreme kada je prihvatio da preuzme funkciju predsednika FK Crvena zvezda.

Predsednički mandat Dragana Stojkovića u Crvenoj zvezdi pamti se po tome što je angažovao prvog trenera stranca u klupskoj istoriji, ali i po tome što je svojim vezama privukao zvučne sponzore na "Marakanu".

Dve godine nakon što je u Zvezdi nasledio Dragana Džajića Piksi napušta "Marakanu", nakon čega su krenule priče da je klub zadužio nesavesnim poslovanjem.

Trenersku karijeru gradio je u japanskoj Nagoji gde je ostvario zapažene rezultate pa je zbog svog doprinosa fudbalu u "zemlji izlazećeg sunca" 2015. godine nagrađen odrednom četvrte klase od strane japanskog vladara Akita.

U prethodnom priodu Piksi je dovođen u vezu sa preuzimanjem reprezentacije Srbije ali je u avgustu 2015. godine odlučio da sedne na klupu Gvangžua koji trenutno vodi u kineskoj Superligi.

16. Dejan Govedarica - Zrenjaninac je imao tu čast da se po završetku karijere oproba u ulozi selektora mlađih reprezentativnih kategorija, a danas obavlja ulogu asistenta Dragana Stojkovića Piksija u Gvangžuu.

Ulogu pomoćnika obavljao je u mladoj reprezentaciji Srbije 2007. godine kada su "Orlići" predvođeni Miroslavom Đukićem stigli do finala Evropskog prvenstva i zauzeli drugo mesto na turniru održanom u Holandiji.

Samostalno je obavljao uloge selektora u omladinskoj i kadetskoj reprezentaciji Srbije, a najveći uspeh bio mu je plasman U19 selekcije na Evropsko prvenstvo u Rumuniji i plasman u polufinale kontinentalne smotre, dok kadete nije uspeo da odvede na EURO u Bugarskoj pa je krajem 2015. godine napustio reprezentaciju.



NAPAD

8. Predrag Mijatović - Tri puta proglašavan za najboljeg fudbalera Jugoslavije, najzaslužniji za sedmu titulu prvaka Evrope koju je Real Madrid osvojio 1998. godine, Peđu u Srbiji ipak pamte po onom promašenom penalu u osmini finala Svetskog prvenstva u Francuskoj protiv Holandije.

Priznajte, prva asocijacija na Mijatovića nisu svi oni uspesi koje je kao igrač beležio braneći boje Partizana, Valensije, Reala i Fiorentine već ta nesrećna prečka u Tuluzu za koju kažu da se i danas trese.

Više od deset godina nakon što je Realu doneo titulu prvaka Evrope dobio je zasluženu nagradu od Ramona Kalderona koji ga je posle imenovanja na predsedničku funkciju postavio za sportskog direktora Kraljevkog kluba.

Ulogu prvog operativca Real Madrida obavljao je u periodu od 2006. do 2009. godine, a u minulom periodu dovođen je u vezu sa preuzimanjem uloge sportskog direktora Palerma što se nije dogodilo.

9. Savo Milošević - Doskorašnjeg direktora "A" reprezentacije Srbije pamtimo kao najboljeg strelaca Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji pošto je sa pet golova na četiri utakmice dobio "zlatnu kopačku".

Bivši napadač reprezentacije Jugoslavije bio je opozicija u FK Partizan i izgubio predsedničke izbore, a nije mu pošlo za rukom ni da sa čela FS Srbije "skine" Tomislava Karadžića.

Više od tri godine obavljao je različite funkcije u Fudbalskom savezu Srbije, a nakon odluke Radovana Ćurčića da napusti kormilo "A" reprezentacije i Savo Milošević se povukao sa mesta direktora nacionalnog tima ali je zadržao funkciju potpredsednika.

Usled aktuelne situacije u FK Partizan ponovo je doveden u vezu sa preuzimanjem predsedničke funkcije ali je, za sada, sve ostalo na medijskim spekulacijama.

18. Darko Kovačević - Još jedan u nizu članova generacije koja nas je poslednji put predstavljala na Evropskom prvenstvu koji je nakon igračke karijere nastavio rad u fudbalskoj administraciji.

Stasiti napadač rođen u Kovinu karijeru je završio u Olimpijakosu i upravo je u tom grčkom klubu radio kao sportski direktor i skaut.

Pored pomenutih funkcija Darko Kovačević se oprobao u ulozi fudbalskog komentatora i reportera što mu je takođe išlo od ruke.

20. Mateja Kežman - Najmlađi član reprezentacije koja je Jugoslaviju predstavljala na kontinentalnoj smotri u Belgiji i Holandiji sagoreo je u želji kada mu je Vujadin Boškov ukazao priliku da igra, pa je posle minut u igri zaradio direktan crveni karton u meču sa Norveškom.

Bivši napadač Partizana imao je bogatu igračku karijeru ali se po povlačenju nije dao u trenerske vode niti je pokazao interesovanje za obavljanje neke administrativne funkcije u domaćim ili stranim klubovima.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari