Spavaš u parku, a mogao si da budeš najbolji na svetu...

  • Autor: Aleksandar Obrenović

  • 07. mart 2015.

  • 11:01

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Najbolji sprinter Siera Leonea, dvadesetogodišnji Džimi Toronka, prosto je nestao nakon igara Komonvelta, sada vodi veoma težak život u Londonu.

Spavaš u parku, a mogao si da budeš najbolji na svetu...
Momak za koga se očekivalo da dostigne svoj vrhunac u narednim godinama, 20-ogodišnji atletičar iz Siera Leonea, Džimi Toronka, sada živi veoma teškim životom u Londonu.

Sprinter na 100 metara je najbolji u svojoj zemlji, nakon završetka Igara Komonvelta potpuno je nestao sa mape.

"Bio sam veoma uzbuđen pre Igara u Škotskoj, bila je to moja velika prilika.", rekao je Džimi.

Ipak, nekoliko slučajeva ebole je potvrđeno u tim trenucima, bolest se širila njegovom zemljom okružujući Fritaun, glavni grad ove države. Već je bilo oko 3500 ljudi koji su podlegli ovoj bolesti.

"Tokom igara sam dobio veoma ružnu vest. Moj ujak je preminuo, a ja sam plakao do iznemoglosti. Ipak, pokušao sam da takva situacija ne utiče na mene i moje rezultate.", rekao je on.

Ipak, on nije uspeo da donese medalju svojoj zemlji. Trčao je u štafeti 4x100 i samostalno na 100 metara kada je trčao 10,58.

Danas, Džimi Toronka živi na ulici u Londonu.

Predsednik Atletskog saveza Siera Leonea, Abdul Karim Sesaj, rekao je da je Toronka imao potencijal da bude jedan od najbržih ljudi na svetu.

"Ne samo da je briljantan sprinter, već i sluša šta mu se govori, on je i više nego disciplinovan. Verujem da uz prave uslove on može da bude jedan od najboljih na svetu.", rekao je tada Sesaj.

Toronka je objasnio šta mu se dogodilo.

"Želeo sam da odem u London nakon Igara u Škotskoj, hteo sam da tamo treniram neko vreme. Ipak, moja torba sa pasošem i ostalim dokumentima je bila ukradena u Glazgovu. Plašio sam se da odem do policije jer bi me uhapsili."

dzimi toronka

Srećom po njega, imao je poznanika u Lesteru kod koga je ostao.

Ipak, samo nekoliko dana nakon toga, došle su još ružnije vesti iz Siera Leonea. Majka mu je preminula od ebole, a on je to saznao preko TV-a gledajući afričku televiziju. Nekoliko dana kasnije, saznao je da je njegova cela porodica uključujući tri sestre podlegla eboli.

Naravno, njegov poznanik ga je nakon nekoliko meseci zamolio da ode pošto je želeo privatnost sa svojom ženom, a Džimi se uputio u London gde je spavao po parkovima na klupama i gde je molio prolaznike za funtu.

"Dešavalo se da nemam šta da jedem. Kupao sam se u javnim toaletima i spavao sam u parku. Budio sam se oko 4 ujutru, imao sam propusnicu za autobus gde sam spavao. Poznavao sam jednog čoveka koji mi je dozvoljavao ponekad da spavam kod njega u kući, ali morao sam da čekam i po nekoliko sati ispred kuće, smrzavao sam se.

Pomišljao sam da se ubijem koliko je bilo hladno, nije kao u Leoneu. Želja mi je da postanem jedan od najboljih atletičara sveta, ali ne vidim kako ću to učiniti sada. Možda ću ovde naći nekog sponzora koji će prepoznati moj potencijal."


Rekao je i da ne može da se vrati u Siera Leone jer tamo više nema nikog...

"Cela moja porodica je preminula, nemam više nikog tamo, ne bih nikako uspeo. Ebola je uništila sve, niko tamo ne razmišlja o atletici u ovom trenutku.

Ipak, ni ovde ne mogu da preživim ako nastavim da živim ovako, ne znam šta ću da radim."
, rekao je on.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari