Večita priča - Selektor!

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Vest da dosadašnji selektor naše fudbalske reprezentacie nakon revijalne utakmice sa selekcijom novinara više nije na dosadašnjoj funkciji, dočekana je kao očekivana, a po mnogima i radosna. A da li se ona u stvari i treba primiti na takav način, mislim da izaziva osmehe na našim licima, ili smo ipak svi zajedno preterali?!

U kom smislu mislim preterali, pa u tom smislu da smo svi zajedno plasman u Brazil na najveću smotru fudbala postavili pod tačkom moranja. Tu mislim i na samog selektora koji je svojom izjavom po preuzimanju kormila nacionalnog tima izjavio da će on u slučaju da se ne kvalifikujemo na SP podneti neopozivu ostavku. Tom svojom izjavom stavio je, bićemo iskreni još uvek mlad reprezentativni tim, pod još većim pritiskom. Mada možda je i to njegova važnija istinska veća greška u selektorskom mandatu. Dalje smo mi svi kolektivno više grešili nego Siniša Mihajlović. Kada kažem mi, mislim na nas kao narod, navijače, zatim tu mislim pogotovo i na novinare, sportsku javnost, fudbalske analitičare i stručnjake. Niko nije pružao pravu i adekvatnu podršku selektoru i igračima, već su oni stavljani u sve težu situaciju, zbog konstatnog kritikovanja, osporavanja i nepoverenja i pre samog konačnog rezultata.

Siniša Mihajlović u funkciji selektora na trenerskom planu jeste pravio greške, u koje svi ubrajaju nekoliko poteza više pri stvaranju konstrukcije tima i kombinatorici, ali opet možda je to više minus za FSS što ranije nisu doneli odluku o novom selektoru i ostavili mu veći prostor da traži novi tim.Ipak popularni Miha je zasigurno izgradio autoritet i poštovanje među igračima i uspostavio zdrav kolektiv gde se pravila jasno znaju i moraju poštovati bez ikakvih povlastica za bilo koga. Dogovor sa Matićem, odnosno rešavanje nesporazuma sa njim jeste stvar koja se uistinu trebala ranije rešiti i pored već spomenute greške oko priče o momentalnoj ostavci u slučaju propuštanja leta za zemlju kafe i Sambe jeste druga veća greška kormilara našeg nacionalnog tima.

Međutim, niko nije bezgrešan, i ipak kada se sve sabere i oduzme deluje da je dosadašnji vođa čete naših fudbalera više pozitivnog učinio nego negativnog. Smena generacije nije trebala biti možda odmah ovako gruba od jednom, ali je bila neizbežna, jer se ranije nakon SP u Južnoj Africi nije krenulo sa postepenim podmlađivanjem reprezentacije. Mihu je taj problem sačekao tako da to podmlađivanje nije bila lična njegova volja, već nešto što je bilo neophodno i sasvim razumljivo. A opet mnogi su to kritikovali, a da to nije učinjeno i da su u timu bili Žigić koji luta od prvog do rezervnog tima Birmingema, Pantelić bez kluba ili Krasić bez minuta, uz svo poštovanje i pohvale za njihov dosadašnji doprinos, opet bi pljuštale kritike sa svih strana kako je vreme za neke mlađe. Jer, kako doajen našeg sportskog novinarstva Milojko Pantić u jednoj reklami kaže: "Svi smo mi selektori"!

I upravo to i jeste naša velika greška što mi svi sve znamo i bolje se razumemo od svakoga. A kada realno pogledamo naša grupa nije bila nimalo laka, u kojoj su uvek tvrdi Škoti, Vels koji u svom timu ima jednog od najviše plaćenih fudbalera u istoriji ove igre ikada, i pride još nekoliko kvalitetnih pojedinaca gde se zasigurno izdvaja Aron Remzi, i naravno dobro poznati Makedonci, koji zasigurno nisu u rangu Letonije, Litvanije, Lihtenštajna... a da ne pričamo o Andori, San Marinu i Farskim Ostrvima. I naravno ono najbitnije Belgija i Hrvatska, ako objektivno sagledamo sigurno ekipe koje se na konačnom plasamnu očekuju isrped našeg tima. Belgija koja ima izuzetno jak tim, sa igračima koji igraju bitne uloge u najjačim evropskim ligama i timovima i ono još važvije već nekoliko godina zajedeno jesu na okupu u dresovima sa grbom svoje zemlje. Sa druge strane selekcija Hrvatske isto tako uigrana, dosta iskusna, bez premca se treba staviti kao favorit u odnosu na nas. Činjenica je da su se kasnije lošije partije upravo popularnih "Vatrenih" mogle iskorsiti i doći do baraža stoji, ali to je fudbal oni su to na iskustvo i dozu sreće koja je uvek potrebna umeli na kraju da realizuju prolaskom kroz baraž do Brazila, kao konačnog odredišta.

Takođe činjenica je da je i sam Mihajlović uviđao neke svoje propuste i da ih je iz utakmice u utakmicu ispravljao i na taj način zajedno sa timom rastao. Jer to je tako kada je slektor mlad zajedno sa svojim timom, koji je pride još nedevojlno uigran. I upravo tako je i bilo, naša reprezentacije je bivala iz utakmice u utakmicu sve bolja, svi zajedno kao kolektiv su napredovali. I kada napravimo osvrt vidimo da je samo ta utakmica sa Hrvatskom u Beogradu u kojoj smo po pruženoj igri mogli sasvim zasluženo da izađemo kao pobednici, mogla biti odlučujuća i ona koja bi nas odvela u baraž. Ali opet to je fudbal, ta igra čudnovata, pa je tako kao i na kraju krajeva za sve ostalo uvek potrebna i sreća, ne to nije alibi, ali jeste jedna realna okolnost. Međutim i onda dolazimo do te priče šta bi bilo kad bi bilo da smo se našli u baražu, niko ne garantuje da bismo dobili za rivala Islanđane, možda bi to bili Portugalci, pa da li bi se i onda pravila presija da se mora na SP, koja je pravljena pred sam početak kvalifikacija, ko zna možda verovatno i bi.

Tako da jasan je zaljučak da smo svi zajedno preterali sa stvaranjem jedne takve atmosfere nerealnih očekivanja, da mi sa relativno novim timom pokorimo Belgiju i Hrvatsku i tim ponašanjem kao da smo mi neka fudbalska veleisla, a nismo niti smo ikada bili. Naravno da nije bilo nemoguće naći se na spsiku putnika za taj čuveni i za se fudbalske nacije željni Brazil, ali ipak to i nije bilo toliko realno, a možda bi i imali veće šanse da nismo ušli tako ambiciozno i prepotentno u ovaj ciklus kvalifikacija. Bilo kako bilo, ne ostaje nam ništa drugo nego da sada pričamo, bez obzira imali ga mi trenutno ili ne, o našoj večitoj temi-selektoru. Nadam se da će ko god to bude bio imati veću podršku i više sluha od celokupne fudbalske nacije i javnosti. Loše je samo što nemamo kontinuitet i što ni novom selektoru neće biti lako dok se bolje upozna sa svim kvalitetima raspoloživih igrača, izgradi autoritet, međusobno poštovanje i razumevanje i svoju kocnepciju tima i igre, jer je za sve to opet potreban jedan period, ipak lakše nego što je to bio slučaj sada, jer mu njegov prethodnik ostavlja uigraniji, pa i iskusniji tim. Ostankom sadašnjeg selektora koji najbolje poznaje ovu ekipu i igrače sa tim ne bi bilo problema, i možda bi se pored plasmana na iduće veliko takmičenje, koje je sada bez obzira na grupu mnogo realnije, zbog stečenog iskustva i uigranosti, ali i prohodnosti do njega na kraju ostvario i dobar rezultat na samom EP.

No dobro, nadam se da bez obzira na sve nećemo imati za čim preterano da žalimo, i da nećemo morati da spominjemo stihove pesme našeg čuvenog kantautora Đoleta Balaševića - "Krivi smo mi"!
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Ne propustite

Komentari