Centarska kriza

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Ako se za najpopularniji svetski karavan košarke - NBA, može reći da oskudeva nečim u proteklih sigurno deset sezona onda to jeste dominantan centar.

Autor:
Viktor
Bjelica

Foto: Beta/AP Photo/AJ Mast
Poslednji takav u nizu, koji je imao vodeću ulogu u osvajanju šampionskog prstenja jeste zasigurno popularni Šek.

Kroz bogatu istoriju ovog takmičenja nizala su se još i mnoga druga velika imena na poziciji pet - Vilt Čemberlen, Bil Rasel, Karim-Abdul Džabar, Hakim Oladžuvon, Patrik Juing, Dejvid Robinson...

Ređalo se više imena koja su imala potencijala da ponesu epitet dominatne petice, ali to iz nekih razloga nisu uspeli ili ipak jednostavno nisu taj kapacitet, već se više radilo o eventualnim lošim procenama.

Jedan od njih jeste Darko Miličić, kojeg su Pistonsi kao drugog pika na draftu 2003. godine izabrali i to pre Vejda, Karmela i Boša, što dokazuje kolike su nade polagali u našeg nekadašnjeg reprezentativca. Na kraju se ipak ispostavilo da su ljudi u Detroitu tim potezom napravili jednu od najvećih grešaka u istoriju NBA drafta.

To možda i najviše govori koliki jeste nedostatak vrsnih centara, kao i slučajevi gde je Endru Bogut izabran pre Krisa Pola i Derona Vilijamsa, Greg Oden pre Kevina Durenta, dok je Hašim Tabit imao prednost u odnosu na Hardena i Karija, a vredi i pomenuti podatak da su pre Kleja Tompsona, koji danas "žari i pali" terenima širom američkog kontinenta, izabrana čak trojica centara - Kanter, Valančijunas i Bijombo.

Verovatno ime koje se najviše povezivalo sa epitotm dominatnog centra jeste ime Dvajta Hauarda. Međutim, kao i prethodni pomenuti ni on ne opravdava takva očekivanja i nikako se ne može staviti u isti koš sa imenima sa početka teksta. Hauard je samo godinu dana nakon drafta na kojem je izabran Miličić kao prvi pik završio u redovima Orlanda. Na Floridi jeste pokazivao potencijal za velika dela, pa se tako nakon osam godina desio prelazak u Lejkerse. Da li zbog pritiska pod kojim je gotovo od samog početka igranja u NBA ligi, a još više nakon prelaska u klub koji je upravo pomenuti O'Nil zajedno sa Brajantom vodio do titule, ili pak iz nekih drugih razloga, Dvajt nije uspeo da ispuni ono što se od njega očekivalo i posle samo jedne sezone ponovo promenio sredinu.

U skorije vreme kao prvi pik na draftu je izabran Entoni Dejvis, ali on ipak nije petica. I ako ima visinu za tu poziciju, više igra licem okrenut košem, ne igra na postu, prvi je u kontri i šutira trojke.

Demarkus Kazins jeste neko ko bi mogao da zadovolji kriterijume najboljeg centra u ligi, i ako radi još dosta stvari koje izlaze iz opsega klasičnog igrača na toj poziciji. Vreme će pokazati koliko taj trenutni potencijal može kanalasiti na pravi način.

Ipak, svedoci smo da je Majami u prethodne četiri sezone uspeo da napravi rezultat i bez petice, gde je iz četiri finala dva puta izlazio kao šampion. Sistem gde niko praktično nije imao striktno određenu poziciju i gde su neki igrači pokrivali i po više različizih pozicija, a najviši Boš često imao i ulogu šutera pokazao se kao izuzetno uspešan.

Nisu svi timovi ipak zagovornici toga pa i dalje očajnički tragaju za klasičnim centrom i tako neki igrači dobijaju izuzetno visoke ugovore, po mnogima nezasluženo, samo na osnovu svojih fizičih predispozicija, konkretno visine.

Svakako, ne bi trebalo izostaviti ulogu evropskih centara, koji popunjavaju određene praznine u centarskoj liniji najjače svetske lige, a prevashodno istaći Mark Gasola. Partije koje on pruža na visokom nivou sasvim sigurno nisu ostale nezapažene, pa i ne čude pisanja da će španski reprezentativac na leto vrlo verovatno biti prva meta Grega Popoviča. Sve to govori da ne treba izostaviti mogućnost da bi on mogao poneti epitet kakav je u NBA nekada imao Divac, koji ga je upravo u nedavnom intervjuu posebno pohvalio, ali uz napomenu da danas gotovo više nema centara koji igraju leđima ka košu.

Takođe, na sledećem draftu naći će se momak po imenu Džalil Okafor iz redova Djuka, koji će sa 211 cm visine i sa preko 120 kg, vrlo dobro raspoređenih, predstavljati novu nadu za rađanje dominatnog centra vrhunskog kvaliteta u NBA ligi. Statistika mu za tako nešto žestoko ide u prilog, a to možda i najbolje oslikava podatak da je ove sezone uspeo na jednoj utakmici da zabeleži uz 25 poena i 20 skokova, što zaista jeste impresivno.

Njegov talenat i fizičke predispozicije koje poseduje takođe mogu dovesti do toga da on umesto igrača koji će igrati na postu i odatle terorisati protivničke ekipe na taj način što će gotovo svaku spuštenu loptu na njega pretvarati u sigurne poene, ipak postane više neka "neklasična" petica poput Dejvisa ili konkretnije Kazinsa. Kakvog Okafora ćemo gledati ostaje da vidimo...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari