Olimpijski krugovi pakla

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Najvažniji događaj u svetu sporta ili jednostavno davljenje u pregršti informacija? Naš bloger Nikola Radosavljević nam predstavlja svoj dojam Olimpijskih igara.

Olimpijski krugovi pakla
Ko sve danas igra? Stonoteniseri? Dubl? Nemamo dubl? Karakašević u singlu na Peršona? Koliko taj ima, sto godina? Repasaž u veslanju? Šta je to repasaž? Otpali džudisti? Ček, ako onaj Iranac što je izbacio ovog našeg uđe u četvrtfinale, onda može da osvoji bronzu. Malo li je. Je l' danas rukomet? Koja budala smesti rukomet i vaterpolo u isto vreme? Ovi prenose odbojku na pesku? Jesu oni normalni, kakva odbojka na pesku, a igraju Ameri u košarci? A posle? Da vidimo, 18:30, konjički sport, zatim u... KONJIČKI SPORT? Kakav bre konjički sport?

Pa ovo kao kad kupiš neki šlj najjeftiniji paket kablovske, pa imaš osam mađarskih kanala, jesu ti što ovo uređuju na... Evo, piše da će biti gimnastika posle... Kad ćemo mi imati nekog gimnastičara? Hrvati su imali onog jednog što je osvojio bronzu prošli put... Ili srebro... E da, srebro... Valjda je taj posle uzeo slovenačko državljanstvo. Ček, ne, taj je bijatlonac, sve mi se pomešalo. Ima i plivanje. Kad pliva Čavić? Otpao!?!? A, to nije ono njegovo, njegov je delfin, da, da, da, idi, preseče me...

Pa dobro, i šta onda ima da se gleda? ... Bolje neki film ipak, a?

Uvek tako. Otkad pamtim, a pamtim već solidan broj Olimpijskih igara (koje ću u ovom tekstu, isključivo da bih nervirao cepidlake, nepravilno nazivati Olimpijadama), uvek je problem bio isti. Davljenje u pregršti informacija. Loša satnica. Ne pogledaš otprilike ništa od onoga što te zanima i kad god imaš slobodnog vremena i pustiš televiziju, na njoj je prokleta ženska odbojka na pesku. Da se razumemo, nemam ništa protiv odbojke na pesku, ali imam protiv tvrdnje da je u pitanju atraktivan sport. U pitanju je stravična dosada od sporta, koja pokušava da nadomesti svoju neinteresantnost oskudnom obučenošću preplanulih igračica.

Na veliku žalost zagovornika odbojke na pesku, rekao bih da je internet prepun takvih i mnogo eksplicitnijih slika i snimaka i zaista je malo ljudi koji moraju da se prave da ih interesuje dotična gnjavaža ne bi li ugledali pristojnu žensku zadnjicu. No, dosta digresije, vratimo se temi, a tema je Olimpijada.

Olimpijada je najveća svetska smotra sportista i, po maltene svim parametrima, najveća manifestacija koja se zbiva na planeti. Količina novca koja se troši na njenu organizaciju je nezamisliva i bila je, na primer, dovoljna da Grčku potera u bankrot u kome se danas nalazi. Ali u svemu tome, u milijardama dolara koje se troše na infrastrukturu, TV prava, marketing, turističku promociju i hiljadu drugih stvari, sport ostaje u zapećku.

Prevelik je broj sportova, preglomazna je cela ta gungula, nemoguće je ispratiti ono što vas zanima, ali zato nailazite na milion stvari koje vas nikako ne mogu zanimati i, sve zajedno, praćenje Olimpijade deluje kao neprekidno udaranje glavom o zid u ritmu neke melodije Lajbaha (za mlađe Ramštajna). Zato Olimpijada, suštinski, nije uživanje. Olimpijada je sportski pandan vrtenju kanala u trenucima dosade. Ima svega, sve pratite, gledate osam filmova odjednom i na kraju vam ništa nije jasno i nije vam ni do čega.

Zapravo, još preciznije bi bilo poređenje sa nekom kompjuterskom igrom. Stalno gubite živote (to jest vaši predstavnici bivaju nemilosrdno eliminisani svaki dan i stalno slušate neke tužne priče o ljudima koji su posvetili život jednoj trci, jednoj utakmici, jednom skoku, jednom pucnju, da bi tad nešto krenulo grozno naopako), ali vi nemate vremena da se naročito uživite u njihov bol, jer imate nov život i novog idola i na kraju će vam idol biti onaj ko osvoji medalju, kao da ste u medalje pucali sačmarom, pa su, od sto sačmi, jedna ili dve pogodile cilj. I svi zadovoljni. To jest, niko zadovoljan.

Šta je zapravo Olimpijada?

Šesnaest dana sumanutog kovitlaca sporta u kome zapravo zaista nema pobednika. Čak i najveći se utope u tu nepreglednu masu. Ako se zovete Jusein Bolt ili Majkl Felps, možete se smatrati herojem, ali čak i oni su ipak sićušni u poređenju sa svim što Olimpijada jeste i što je prati. Nemoguće je biti heroj Olimpijade, Olimpijada je dovoljna sama sebi i može bez svakoga.

Smisao Olimpijade iz ugla savremenog sporta je upitan, pošto, na primer, vrhunski teniseri između dve Olimpijade odigraju 70-80 turnira, od kojih je bar polovina ranga sličnog Olimpijadi, u većini kolektivnih sportova svetska prvenstva predstavljaju merodavnija takmičenja, pošto okupljaju kvalitetnije ekipe (princip državne i kontinentalne ravnopravnosti podstiče kvalifikovanje mediokriteta) i na kraju jedino takmičenje koje se zaista vodi na krv i nož jeste ono između Kine i SAD oko toga ko će imati više zlatnih medalja. Svi ostali zobaju mrvice.

Da se ne lažemo, gledaću Olimpijadu i nerviraću se. Ali to nerviranje neće biti ni približno onome što osećam tokom evropskih i svetskih prvenstava u ekipnim sportovima, ili prilikom Đokovićevih finala Grend slemova (klupski sport ovde ne bih pominjao). Poenta je u fokusiranosti na jednu stvar i ideja da pobeda donosi radost, a poraz tugu. Lepota sporta i jeste u tome što ne postoji odstupnica, nema plana B.

A na Olimpijadi postoji tolika gomila radosti, hrpa razočarenja, neočekivanih uspeha, nenadanih pehova i na kraju se sve to izmeša u nešto čemu je teško dati ime. Ako, kao olimpijski tim Srbije, budemo odlični, bićemo trideset i neki po broju medalja. Ako ništa ne bude išlo kako treba, bićemo osamdeseti. Divac će onda reći da li je u pitanju uspeh ili neuspeh, političari će se slikati kraj medalja, zaklanjajući njihove nosioce, i cirkus će na kraju otići. A u nama neće ostati neki naročit osećaj. Tačnije, govorim u svoje ime, ali uveren sam da je tako kod većine, kad se završi, bićemo samo ošamućeni i zasićeni sportom i osećaćemo se ispražnjeno.

Nisam siguran šta bi se moglo učiniti da bude drugačije. Ima u Olimpijadi nešto zastrašujuće, što izmiče svakoj definiciji. Jedino što zasigurno znam jeste da mi ne pada na pamet da gledam odbojku na pesku.

Neka igre počnu.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari