Najneobičniji stadioni – part two

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Kao što sam i najavio na kraju prošlog teksta o najneobičnijim evropskim stadionima, sledi drugi deo o njihovim parnjacima po neobičnosti, ali na drugim kontinentima. U ovom delu obići ćemo još jedan kontinent gde fudbal predstavlja religiju - Južnu Ameriku, Afriku sa malo upliva sovjetske arhitekture i Aziju, kao kolevku novotarija.

Najneobičniji stadioni – part two
The Float@Marina Bay, Singapur

Azija kao predvodnik novotarija i diktator novih tehnologija donosi nešto sasvim novo. Za sojenice (kuće na vodi) smo čuli još u školi, ali za terene na vodi (još) ne. Gradnja ovog stadiona je počela 2006. godine, a otvoren je 2007. Kompletno je napravljen od čelika, a platforma na kojoj se nalazi teren je dužine 120 metara, a širine 83 metra. Platforma može da izdrži opterećenje od 1,070 tona što je ekvivalentno broju od ̴10,000 ljudi, dok tribina ima kapacitet od 30,000 sedećih mesta. Prvi fudbalski meč odigran na stadionu je bio između amaterskih ekipa Tuan Gemuk Athletic-a i VNNTU FC. Bio je glavno borilište tokom Letnjih Olimpijskih igara mladih 2010. godine. Stadion je takođe deo ulične trke F1 koja se održava u Singapuru, kao deo krivina 17 i 18, a koristi se i za razne proslave.

EkoCocodrilos Sports Park, Karakas, Venecuela

Cocodrilos Sports Park predstavlja jedini stadion u Venecueli u privatnom vlasništvu. Vlasnik je Guillermo Valentiner vlasnik Caracas FC. Caracas FC je ujedno i glavni korisnik stadiona, iako je sam stadion multifunkcionalan objekat. Omeđen sa jedne strane planinama, a sa druge nacionalnim autoputem, otvoren je 20. jula 2005. godine. Podloga je veštačka trava, a trenutno prima 3,500 gledalaca. Planirano je proširenje na 6,000, a nameće se logično pitanje. Gde misle da se prošire?

Eko 2Estádio Janguito Malucelli, Kuritiba, Brazil

Mislili ste da samo današnji automobili smanjuju zagađenje? Sa ovakvim stadionima čak i fudbal ide stazama ekologije. Otvoren je 7. jula 2007. godine. Prima 6,000 gledalaca, svuda je upotrebljeno reciklirano drvo, a sedišta su postavljena na padinu. Sve bez upotrebe betona. Čak je i struja obezbeđena uz pomoć solarnih panela. Stadion poznatiji kao Eko stadion domaćin je lokalnom klubu SC Corinthians Paranaense osnovanom 1994. godine (ne mešati sa starijim bratom iz Sao Paula).

HernandoEstadio Hernando Siles, La Paz, Bolivija

Doolazimo i do čuvenog Stadiona u Boliviji. Jedan od najviših terena na svetu, stadion koga je i sama FIFA svojevremeno zabranjivala, pa napravila izuzetak samo u ovom slučaju, stadiona sa koga su Argentinci pre tri godine ispraćeni sa 6 golova u mreži. Nalazi se na 3,637 metara nadmorske visine, u La Pazu glavnom gradu Bolivije. Prima 42,000 gledalaca, , a ime je dobio po 31-om predsedniku Bolivije Hernando Siles Reyesu. Prvu utakmicu na stadionu su odigrali The Strongest i Univestitatio 1931. godine kada je i zvanično otvoren. The Strongest su pobedili 4:1. Stadion osim bolivijske reprezentacije koriste The Strongest, Club Bolivar i do skora La Paz F.C. koji se u međuvremenu preselio u predgrađe El Alto.

SouthMmabatho Stadium, Mafikeng, Južna Afrika

Multifunkcionalni stadion, delo sovjetske arhitekture nalazi se u Mafikengu, glavnom gradu Severozapadne pokrajine Južnoafričke Republike, skoro na samoj granici sa Bocvanom. Izgrađen je 1981. godine i prima 60,000 gledalaca, a uglavnom se koristi za fudbalske mečeve. Zanimljivo je da je sam grad po popisu iz 2001. godine imao 49,300 stanovnika, dakle manje od kapaciteta stadiona. Danas je grad petostruko veći, ima oko 250,000 stanovnika, od toga otprilike 80,000 ljudi živi u centralnom gradskom jezgru.

TajvanKaohsiung National Stadium, Kaohsiung, Tajvan

Ako ste mislili da samo brazilski stadion koristi solarne panele – prevarili ste se. Stadion na Tajvanu oblikovan da podseća na zmaja, ima čitav ’oklop’ od solarnih panela. To zadovoljava ne samo potrebe stadiona, već i potrebe komšiluka, jer kada se stadion ne koristi može zadovoljiti 80% potreba susedstva za energijom. Krov od 14,155 m² generiše 1,4 GWh godišnje. Dizajn potpisuje japanski dizajner Toyo Ito, pa onda i energetska efikasnost ne bi trebala da nas čudi. Otvoren je 2009. godine kao glavno borilište Svetskih igara održanih iste godine (igre sportova koji nisu zastupljeni na Olimpijskim ugrama) i ima kapacitet između 40,000 i 55,000 gledalaca. Uglavnom se koristi za ragbi i atletiku, a biće i korišćen za neke mečeve fudbalske reprezentacije Tajvana.

Ovim zaključujem naše putovanje oko sveta iz dva dela, stadionima koji su sve samo ne obični, a vama želim dovoljno vremena i finansija da ih sve jednog dana obiđete.

                                                                                   Johnny B.




  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari