Tradicija plus 5 razloga zbog kojih Čelsi neće odbraniti evropsku titulu

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Ako se po jutru dan poznaje, Čelsijev pohod ka odbrani evropske krune će se neslavno završiti iz nekoliko krajnje jednostavnih razloga.

„Plavci“ nisu započeli takmičenje u Ligi Šampiona onako kako su želeli i kako nalaže titula evropskog šampiona, a pre svega i veliki novac uložen u redizajniranje i obnavljanje igračkog kadra.

Remi protiv šampiona Italije logično je postavio jedno pitanje – Može li Čelsi da odbrani titulu?

Razmišljajući na tu temu, predlažem nekoliko razloga (krajnje subjektivnih naravno) zbog kojih smatram da se to neće dogoditi.

Kao prvi i osnovni razlog tu je tradicija koja nikako ne ide na ruku engleskom timu.

Takmičenje koje pod ovim imenom i formatom postoji od 1992. godine, do sada nije imalo istog šampiona dva godine za redom. Koliko god se trudio da svojim novcem obnovi vremešnu ekipu i ulije svežu krv i elan u tim, Roman Abramovič, ako je gledati kroz istoriju, nema čemu da se nada kada novi evropski pohod u pitanju.

Drugi razlog je Didije Drogba.

Tačnije, u pitanju je nedostatak sjajnog napadača iz Obale Slonovače. Razbijač kakvog će Čelsi teško ponovo naći pokazao se kao ključna figura u prošlogodišnjem pohodu, što se naravno videlo i u samom finalu protiv Bajern Minhena. Nema potrebe potsećati se da je svojim pogotkom prvo doneo izjednačenje i spas „Plavcima“, a potom i trofej pogotkom sa bele tačke.

Treći razog je Fernando Tores.

Drogbin izostanak se naočiglednije vidi kroz prisustvo Fernanda Toresa. Koliko god on želeo da na pravi način zameni sjajnog Didijea, jednostavno mu ne polazi za rukom. Jednom se i tu mora podvući crta i reći da Fernando Tores od odlaska iz Liverpula nije isti igrač. Njegov viemesečni golgeterski post se ne može izbrisati sa nekoliko golova koje je postigao na startu nove sezone, niti će oni popraviti utisak.

Gledajući ga sinoć mogli smo još jednom videti da je Toresu nestalo snage, prodornosti, a najviše samopouzdanja koje ga je krasilo dok je razbijao u Liverpulu.

Četvrti razlog je Roberto Di Mateo.

Uzeo je harizmatični Švajcarac/Italijan vruć krompir u ruke, uspeo da dovede Čelsi na krov Evrope, ali skupo odelo umesto trenerke koju je do tada nosio od njega neće načiniti stručnjaka, barem ne onogo kakav je potreban Čelsiju. Zašto je to tako najbolje se vidi u drugom poluvremenu sinoćne utakmice.

U trenutku kada su dozvolili sebi da prime izjednačujući pogodak, fudbaleri Čelsija su se neobjašnjivo povukli kao da su zaboravili da se utakmica igra na „Stamford Bridžu“. Bojažljiva, povučena igra i parkiran autobus kojim su prošle godine stigli do vrha Evrope, ovog puta ih neće dovesti nikuda.

Peti razlog je Eden Azar.

Ali i ostali novi fudbaleri i letošnja pojačanja Čelsija. Na meču protiv Juventusa smo od novih lica videli jedino njega i Oskara, koji je imao evropski debi iz snova. Osamdeset i kusur potrošenih miliona funti na Marina, Mozesa, Aspilikuetu i ovu pomenutu dvojicu je moglo i pametnije uložiti.

Govoreći konkretno o Belijancu Azaru, mora se pomenuti da je on svakako čovek koji mnogo toga može dati Čelsiju. Videlo se to i na otvaranju nove sezone i kroz sedam direktnih asistencija za gol do sada.

Ipak, njegov lepšravi stil igre, tehnika i talenat, kriju veliki nedostatak ovog fudbalera u defanzivi, ono za šta uga ne toliko davno kritikovali i članovi stručnog štaba reprezentacije Belgije. Protiv Juventusa je ovaj problem bio itekako vidljiv jer je Azar nedovoljno učestvovao i pomagao Ešliju Kolu u defanzivi, što je levi bok prvaka Evrope prečesto ostavljalo isuviše izloženim.

I na kraju, poslednji razlog je Džon Obi Mikel.

Kroz njegovu grešku koja je direktno dovela do izjednačujućeg pogotka može se analizirati i učinak ostalih igrača starosedeoca, onih fudbalera koji su poslednjih godina činili okosnicu tima, veterana kojima lagano (ali sigurno) ističe rok trajanja.

Nije 25-godišnji Obi jedan od njih, ali jeste Teri koji je kod pomenute greške i sam loše reagovao neuspešnom ofsajd zamkom, jeste i Frenk Lampard koji takođe svoj deo posla više ne obavlja kako treba. Uz dužno poštovanje, ali njihovo vreme prolazi.

A, možda sam samo, razočaran skromnim izdanjem šampiona, požurio i pogrešio u svojoj proceni...?


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari