Podrška za Balotelija – Kakav god da jeste, kao Pepe nije!

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Lako je u današnje vreme pohrliti u optužbe i napade na Marija Balotelija. Start nad Skotom Parkerom se treba osuditi, ali kada je u pitanju ovaj Italijan, takve osude prevazilaze svaku granicu normalnog i pozivaju na linč.

Da li je Mario zaista fudbaler, a pre svega čovek, koji nema nikakvu kontrolu nad svojim sebičnim nagonima?

Smejali smo se kada je lupao skupocene automobile, kada je ulazio u ženske zatvore, igrao “živi pikado” i ispoljavao svoje piromanske aspiracije.

Sa druge strane, nekako ga nismo pohvaljivali kada je skočio u odbranu dečaka koga su drugari zlostavljali u školi ili kada je beskućniku dao nekoliko hiljada funti. A, svakako nismo ni pomislili da mu kažemo “bravo” kada je donirao novac školi u Južnom Sudanu.

Mario je jedan od onih čije će ime ostati zapamćeno samo po lošim stvarima koje je uradio. Neko će reći, i negativni publicitet je bolji od nikakvog, ali da li je to ono što je Mario želeo kada je počinjao sa pikanjem fuce?

Definitivno nije.

Baloteli je imao tu (ne)sreću da je rođen sa fudbalskim kvalitetima koji se graniče sa magičnim i koji su prerano primećeni od strane krvožednih lovaca na talente.

Ne želeći da davim o njegovom teškom životu, bolešljivom detinjstvu i problemima sa biološkim roditeljima, reći ću samo da je, kao i svakom detetu, i Mariju bio glavni cilj beg iz ilegale i siromaštva.

Verujem da se sve što on radi van terena, ali i na njemu, može opisati kao disfunkcionalni odbrambeni mehanizam.

Roberto Manćini je donekle uspeo da iskontroliše nezgodni temperament tamnoputog Italijana koji je programiran na samouništenje u slučaju opasnosti, ali ta crvena lampica u glavi napadača Sitija se jednostavno prečesto pali.

Nego...da se vratim njegovom startu nad Parkerom...

Jasno da istaknem svoje mišljenje – čvrsto verujem da Baloteli nije namerno zgazio Parkera!

Zašto?

a) Parker mu je bio iza leđa, uošte nije ni video gde je glava fudbalera Totenhema.

b) Izgubio je oslonac na levoj nozi i instinktivno je reagovao.

c) Čim je shvatio da je udario Parkera povukao je nogu.

d) Odmah se iskreno izvinio fudbaleru Sparsa, mada je to zanemarljivo posle svega.

e) Kakav god bio, nije on Pepe!

Zapanjujuće mi zvuči činjenica da je defanzivac Real Madrida za svoje više nego očigledno gaženje dobio samo bednu opomenu od saveza, dok se Baloteli odmah označio kao “napasnik”.

Uporediti Pepea i Balotelija je nemoguće, onaj Portugalac je zver!

Kakav god on bio van terena, a mnogi kažu da je miran i povučen dečko, on na zelenu boju travnatih terena izgleda reaguje kao bik na crveno. 

Start nad Mesijem je bio zlonameran, i kao i mnogi pre ovog, nasilan i krvnički napad sa jasnom željom da se napakosti mnogo boljem protivniku i u potpunoj fudbalskoj nemoći dođe do kakve-takve satisfakcije.

Nemojmo se zavaravati da je Mario Baloteli takav.

Možemo ga mi i mrzeti i voleti, ali on je jednostavno jedna neshvaćena, napaćena duša izgubljena u pritisku prevelikih očekivanja, zaslepljena jarkim bojama blistavog fudbalskog sveta...


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari