Luis Suarez – Neprilagođeni genije

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Pleonazam u startu. Genijalni umovi su po definiciji neprilagođeni, neshvaćeni od strane širokih narodnih masa koje svojim urođenim instinktom na nerazumevanje reaguju porugom.

Albert Ajnštajn, Vilijam Šekspir, Nikola Tesla, Edgar Alan Po.

Genijalci, umovi ispred svog vremena, neshvaćene inividue čiji su učinak savremenici nipodaštavali i sahranjivali ne dozvoljavajući mu šansu da se dokaže.

Ne, ne poredim Luisa Suareza sa njima, već tvrdim da se slučaj Urugvajca izgubljenog na ostrvu može sagledati kroz prizmu neshvaćenog i neprilagođenog fudbalera čiji fudbalski genij stoji u senci osude, osude koja često prevazilazi granice razuma.

Svaki genije u sebi nosi crtu ludaka. Tako i gore pomenute ličnosti, tako i Luis Suarez, genije u telu ludaka, ili pak obratno.

Kako drugačije opisati čoveka koji se baca ispred Dejvida Mojesa prilikom proslave gola kako bi poslao poruku da nije folirant.
 

 Čoveka koji se za dobrobit svog tima ne libi da loptu udari rukom, čak i sa gol linije.

 
Čovek koji zbog pogrešno protumačenog prevoda i značenja reči 'negro', šta god da uradi na terenu, ostaje rasista.

Karakterne crte doktora Džekila i mistera Hajda od Suareza prave legendu u očima navijača i svojih kolega, ujedno i dežurnog krivca u očima javnosti.

Ovoga puta, staću u njegovu odbranu.

Moram. Ne zato što (ne) navijam za Liverpul, već zbog toga što ispod površine zaista vidim ono o čemu sa velikim hvalospevima priča pa i sam legendarni kapiten Liverpula, Stiven Džerard.

Kao čovek koji je bezbroj puta iskazivao vernost „Redsima“, klubu zbog kog je spreman da proguta i neigranje u Evropi, Suarez tu podršku i zaslužuje. U najmanju ruku zbog toga. Ponajviše, zbog toga što fudbal igra iz pravih razloga.

Novac je, uverili smo se već na bezbroj primera, obezvredio fudbal kao igru koja predstavlja sublimat pravih žiotnih vrednosti. Ipak, to nije slučaj kada je Urugvajac u pitanju.

Nije slučaj, jer Suarez novac ne doživljava kao luksuz, već kao sredstvo.

Kao sredstvo koje nije imao kada je kao dečak morao da odustane od turnira zbog toga što nije imao novca za kopačke.

Odnos prema novcu u njemu je urezan teškim životom u domovini, nije promenjen ni danas, kada kao bogati otac i muž svojoj porodici može da priušti život kakav je samo sanjao.

No, najveća vrednost ovog čoveka zbog koje zaslužuje podršku je njegov suvi fudbalski kvalitet, upornost, požrtvovanje, borbenost koja neretko prelazi granice.

Vrednost koja se još jednom videla i na poslednjem meču protiv Totenhema, kada je Urugvajac postigao svoj 22 ligaški, a 29 ovosezonski gol.

Vrednost koja se ne odlikuje samo golovima, već i činjenicom da je ovaj čovek spreman da jurca za loptom, vrši presing na protivničkog fudbalera i u poslednjim sekundama meča, da se za svaku izgubljenu loptu bori kao da mu život zavisi od nje.

Vrednost koja i pored etikete mora da bude dovoljna da ovaj čovek ozbiljno bude razmatran za fudbalera godine u Premijer Ligi...

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari