Koga je briga za taj "mali" sport?

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Sestre Moldovan su danas uspele da obezbede plasman u finale olimpijske trke na 500 metara, ali to je samo običan „mali“ sport, koga briga za to, zar ne?

Koga je briga za taj

Koje je merilo uspeha?

Da li su to odličja na evropskim, svetskim, olimpijskim prvenstvima? Ili je možda, naročito za zemlju kakva je naša, uspeh uopšte i stići do nekog od pomenutih takmičenja?

Pre nego što uopšte i damo odgovor na to pitanje, trebalo bi da malo pogledamo oko sebe, pogledamo odakle su krenule sestre Moldovan, pa sa njima Kolašinac, Bekrić i ostali.

I naravno, pre nego što krenemo sa standardnim partiotskim ispadima, tako karakterističnim za naš narod, pre nego što osudimo nekoga na osnovu vere, imena i prezimena, zapitajmo se da li imamo prava da uopšte sudimo o njima.

Imamo li prava da sudimo o sportistima koji svoje dane provode u kanalima prepunim žabokrečine spremajući se za olimpijadu, sportistima koji se umesto u opremljenim svlačionicama presvlače u oronulim zgradama i stvari ostavljaju na drvenim klupama?

Ako saslušamo priču sestara čija slika u zapuštenoj svlačionici danas kruži internetom, ali vidimo da su do Londona stigle iz zapuštenog kanala u Borči, njegovih mutnih voda i zastrašujućeg rastinja, da li ćemo misliti drugačije?

moldovan

Osobina srpskog roda je da sudi i zaključuje bez opravdanja, da tek kada neko ispliva iz žabokrečine kao što su uradile sestre Moldovan zaključi o tome da je plasman u bedno finale kajaka nikakav uspeh i da sa podsmehom gleda na njihov poduhvat.

Naći će se i oni koji će naravno staviti upit na njihovo ime, poreklo, no o tome ne sada...

Mogle su davno da odustanu, ali nisu. A, zbog čega sve to?

Da bi u Londonu sa ponosom istakle trobojku bez obzira na to da li im se ime završava na ić ili ne, bez obzira da li su pravoslavci ili ne, da bi istakli ponos i osvetlali obraz Srbije kao što su to plasmanom u finale i učinile, kao što je šestim mestom uradio Kolašinac, srebrnom i bronzanom Maksimović i Zlatić, učešćem u polufinalu Bekrić i svi ostali srpski olimpijci koji su uopšte izašli na londonska borilišta.

Pre nego što saspemo paljbu na njihove (ne)uspehe, zapitajmo se da li smo uradili sve kako bismo im obezbedili odgovarajuće uslove i podršku da bi uopšte nosili boje naše zastave u Londonu?

Zapitajmo se imamo li prava da tražimo i zahtevamo, a da ništa nismo dali zauzvrat?


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari