Didije Drogba – Legenda, heroj i najbolje potrošenih 24 miliona funti ikada!

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

U svetu moći i bogatstva, želje za suprotstavljanjem utvrđenom poretku, Didije Drogba svojim likom i delom sumira sve što predstavlja Čelsi od kako je na Stamford Bridž stigao gazda Roman.

Zasuti konfetama i zaslepljeni slavljeničkim svetlima, mnogi navijači će se ipak smetnuti sa uma da je Čelsi do istorijskog osvajanja Lige Šampiona potrošio milijardu funti.

Ipak, na primeru Didijea Drogbe bi se moglo napraviti uputstvo o tome kako da na najbolji način potrošite (u ovom konkretnom slučaju) 24 miliona funti.

U poslednje vreme u javnosti viđen kao kombinacija teatralnosti i klasičnog kvalileta, ovaj 34-godišnjak je jedan od poslednjih gorostasa u svetu modernog fudbala, posmatran i poštovan kao jedan od najboljih napadača koji je ikada zakoračio na stadione Premijer Lige.

Fuzija snage tela i uma, Drogba je nevidljiva sila koja je Čelsi u subotu veče dovela do krova Evrope i zadala završni udarac Bajernu pre nego što su Plavci krenuli ka pobedničkom postolju.

“Veliki čovek za velika dela”, bile su reči Gerija Kejhila koji je na pravi način nakon subotnjeg finala sumirao sve ono što Drogba predstavlja u svetu fudbala.

Ono što je bitnije – tako je bilo od prvog trenutka kada je Drogba stigao u Čelsi jer je tamnoputi napadač bio centralna figura svakog, i najmanjeg uspeha koji je londonski tim ostvario u Romanovoj eri.

Kupljen kao fudbaler relativno nepoznat široj fudbalskoj javnosti, a naročito engleskoj, tradicionalno restriktiranoj na isključivo sopstveno dvorište, Didije Drogba je 2004. godine stigao iz Marseja za visokih 24 miliona funti.

Svojom snagom, suvim kvalitetom, osećajem za gol i nepokolebivim stilom igre vrlo brzo je postao zaštitni znak Murinjovog Čelsija koji je na kolena bacao protivnike.

I kad god bi Čelsiju ponestajalo snage, a trenerima londonskog kluba ideja, on je uvek bio tu.

Bilo je tako i sa Robertom Di Mateom koji je po preuzimanju plave klupe u tim vratio, od strane Viljaša-Boaša, zapostavljenog borca. Uspeo je Švajcarac/Italijan da podigne Drogbino samopouzdanje, da ga uveri i motiviše za jedno poslednje 'ura' koje i danas odjekuje u ušima svih navijača (ne samo) Bajern Minhena.

Fernando Tores i dan danas očajava zbog činjenice da “se klub prema njemu ne ponaša na način na koji je obećao i zbog kojeg ga je doveo”. To je zato što je Tores plaćen 50 miliona funti da bi Drogbu na terenu zamenio, a ne da bi ga gledao sa klupe.

I da je u tome na pravi način uspeo, Drogba u ovom trenutku ne bi bio okićen lovorikama. Ne bi imao svoj trenutak u Minhenu. Napustio bi klub još prošlog leta...

Ipak, kako je Čelsi više puta pokušavao i omanjivao u nameri da stvori novi tim, da modifikuje igru, Didije Drogba je sve više dobijao ulogu spasioca.

'Branite se svim silama i loptu šaljite rmpaliji, a on će se već nekako snaći...'

Dok su fudbalski poznavaoci kolutali očima na ovaj 'anti-fudbal', navijači Čelsija su sa neizmernom radošću gledali Čelsi kako grabi sve dalje i dalje u elitnom evropskom takmičenju svesni da njihov voljeni tim na tom putu nosi upravo on – Didije Drogba.

Jedini problem je taj što je taj princip, koji je savršeno funkcionisao u subotu, možda u Minhenu video i svoje poslednje dane.

Abramovič se zaljubio u fudbal 2003. godine kada je gledao kako Mančester Junajted pobeđuje Real Madrid 4:3, imao je ideju da stvori tim koji igra ekspanzivno poput Barselone, zbog čega je i doveo Andre Viljaša-Boaša.

Portugalac je pokušao ekspresnu tranziciju na koju su igrači odgovorili revolucijom. I sada, jedini argument koji ide protiv Roberta Di Matea kao stalnog trenera Čelsija je upravo taj što se vratio prvobitnim idejama, stilu i igračima koje je do prvog finala Lige Šampiona poveo Murinjo, a sa istog, pognute glave, odveo Grant.

Sa svoje, već pomenute, 34 godine, Drogba, na žalost, ne predstavlja budućnost kluba koliko god on svojim odličnim partijama prkosio vremenu.

Nakon više od 300 odigranih utakmica u plavom dresu, trofeja koji je svojim penalom konačno doneo u klub i velike želje da potpiše novi dvogodišnji ugovor, izgleda da se naslućuje kraj balade.

Veliki igrač i još veći čovek čijim venama teče plava krv nije od onih koji će pohrliti za novcem. Uporno je odbijao uporne i nezasite Kineze. Pristao je i na smanjenje plate, ali Čelsi ostaje uporan u svojoj nameri da nijedan igrač preko 30 neće dobiti ugovor duži od godinu dana.

Neminovnost rastanka će, kada se ugase svetla i konfete slegnu po pločniku ostaviti uspomenu na legendu, na igrača koji je opravdao u sebe svaki uloženi peni.

Ostaviće uspomenu na velikog čoveka, humanistu i fudbalera koji će zauvek ostati upisan u anale kluba sa Stamford Bridža.


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari