Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas!

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

"Krivi smo mi" naslov je jedne od najpoučnijih pesama koje je Đorđe Balašević ikada otpevao. Jeste tako. Krivi smo, što živimo u nekom svom svetu, svetu zabluda i nadanja kako bar nešto ljudskosti i dalje postoji u "ljudima" koji više ne prezaju od bilo čega kako bi došli do svojih ciljeva. Gazeći po leševima, gazeći po nemoćnima, po onima koji nisu svesni gde žive i u kakvom svetu pokušavaju da opstanu.

Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas!
Uvek smo bili narod koji prkosi svima. Ponosan do daske, verujući u neko poštenje onih koji obraza nemaju. Sami protiv svih...

Ima jedan klub u Italiji. Igra Seriju A, popularni Kalćo (ne ­ Kalčo). Možda ste čuli za njega. U sredu je i definitivno izgubio najveću bitku u istoriji svog postojanja, takođe, verujući da je pravda dostižna. Verujući da si sam krojač svoj sudbine i da se mukotrpni, dugogodišnji trud i rad na kraju uvek isplati. Kao da je, kako klub, tako i grad poreklom sa ovih prostora. U njima teče neka balkanska krv, ubeđen sam u to.

Parma Fc je ove sezone izborila učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope potpuno zasluženo. Tamo gde je "zeleni tepih" jedino merilo kvaliteta. Tamo gde se vidi ko je bolji, jači, pa i srećniji. Jer, sreća prati hrabre, tako je bilo i uvek će biti.

Italijanska liga je priča za sebe ­ prosto, ne verujem da će se ikada nešto promeniti. Sistem je u potpunosti razrađen tako da se od početka sezone zna "ko kosi a ko vodu nosi".

Nakon prvih osam kola, te sviranih neverovatnih pet jedanaesteraca protiv Parme, stvari su bile više nego jasne. To je ona klasična italijanska priča gde određene timove saseku u korenu, i dok se "otrezne" i uhvate poslednji voz već bude gotovo kasno.

I tada sam znao da ovaj tim vredi mnogo više i da će, bez obzira na sve, biti ozbiljan protivnik svim većim ekipama u ligi. Čak i ispred nekih od njih. Kad neki klub pratiš 17 godina znaš kako diše, a ne...

Nakon one famozne serije od 17 utakmica bez poraza, pet vezanih trijumfa na strani, što nije uspelo ni onim ekipama tadašnjih "mlekadžija" koje su pod patronatom Kalista Tancija i Parmalata imale nekoliko desetina miliona eura veće budžete, usledio je logičan pad forme. No, pred početak poslednjeg kola, Parma se nekako vratila iz mrtvih i kiks Torina u Firenzi, uz pobedu "krstaša" protiv Livorna, donosio bi im učešće u evropskim takmičenjima sledeće sezone.

Od "Kalćopolija" sam čekao taj trenutak. Da li ste vi svesni koliko je to godina? Da li ste vi svesni koliko je to izgubljenih živaca? Koliko moraš da imaš vere i nade da ne odustaneš čak i kad je klub pod stečajem, u drugoj ligi?

Svako ko je bar video snimak utakmice Fiorentina - ­ Torino zna da je tada trebalo pohapsiti sve učesnike takve kriminalne fudbalske predstave sa sve onim penalom u 95. minutu, kada je igrač Fiorentine bez ikakve potrebe uklizao u svom kaznenom prostoru, a što je najtragičnije od svega, nije ni bilo kontakta između Ronkalje sa jedne i Barete sa druge strane. Onaj osmeh štopera Fiorentine je sve rekao.

Još uvek mi nije jasno kako je Alesio Ćerći promašio taj poklon, mislio sam da sanjam.

Što se na kraju i desilo. Ostali su samo pusti sni, jer je juče Visoki sud u Italiji proglasio Parminu žalbu nevažećom, te je Fudbalski savez Italije odneo "pobedu" u ovom procesu. Sledeće sezone Italiju će u kvalifikacijama za Ligu Evrope predstavljati Torino, a ne Parma, i to zbog neisplaćenog poreza od nekih 300 hiljada evra.

Ta Liga Evrope i nije baš neko vrhunsko takmičenje. Dođe i prođe, može se opet izboriti, bitno je šta stoji iza svega toga, kada je u pitanju jedna ovako skromna ekipa:

Vlasnik gubi određenu svotu novca, igrači, reprezentativci, koji su ostvarili ovaj istorijski uspeh će verovatno otići u neke druge klubove. Potencijalna pojačanja kao što su Cigarini, Kvaljarela, Đovinko, Kjaer, verovatno neće hteti da dođu u Parmu jer im se ne igranjem u Evropi automatski umanjuje želja za prelaskom u jedan tako skroman tim, što je potpuno realno i tačno. Tu su i sponzori koji bi imali mnogo veći interes da je licenca dobijena. Odlazak onih ljudi koji su mic po mic, stepenik po stepenik, vratili ovaj klub iz mrtvih.

"Otkad vodim Parmu, evo već sedam godina, rok za plaćanje poreza na plate igrača koji igraju na pozajmicama u drugim klubovima uvek je bio 30. jun. Svaki put smo tako postupali i nikad nije bilo problema. Svi ti igrači su isplaćeni do 31. marta, da bi nas zvali 30. aprila i rekli kako postoje neke nepravilnosti koje moramo ispraviti u narednih sedam do osam sati pre nego što počne vikend, to jest da nije plaćen porez na te plate?! Imali su mesec dana da nas obaveste o tome, ako smo pogrešili, oni su se javili par sati pred vikend da obezbedimo gomilu dokumenata. Kako? Samo budale mogu misliti da sam hteo ispasti lukav i uštedeti tih 300 hiljada evra, a uložio sam oko 13 miliona, plus bih od Lige Evrope zaradio još osam. Visoki sud je rekao da je kazna prevelika, ali da je ne mogu poništiti. Neko stoji iza ovoga, postali smo previše stabilna ekipa i smetamo. Napuštam fudbal i prodajem klub. Od 1. jula više neće biti moj. Naši navijači i pored svega ovoga nisu pravili nikakve probleme, podneli su to ljudski, dostojanstveno, kao i uvek. Ovo nije naš svet, mi živimo u nekom drugom", zaključio je Tomazo Girardi, predsednik Parme na oproštajnoj konferenciji danas posle podne.

Ligu Evrope će, po odluci Fudbalskog saveza Italije igrati Torino. Isti onaj Torino čiji su predstavnici došli na suđenje, umesto da sede svojim kućama i čekaju rasplet. Ne, oni su kao hijene došli da se rugaju tuđoj nesreći i da aplaudiraju odluci po kojoj je Parma izbačena iz Evrope. Jadno da jadnije ne može biti. Nego, kolo sreće se okreće...

Taj osećaj nemoći se ne može opisati rečima. Jednostavno, postoje neke "više sile" koje kroje sudbinu onih koji nemaju tu moć da se odupru jačima od sebe. Onih koji veruju u sport, fudbal, poštenje, viteško nadmetanje, i pravdu. Sami. Bespomoćni. Ostavljeni na milost i nemilost raznoraznim mafijaškim organizacijama, korumpiranim skotovima koji vedre i oblače širom Italije decenijama, i to se neće uskoro promeniti.

Kao što reče Masimo Gobi danas: "Ne postoji sud koji će nam oduzeti 18. maj 2014. godine. Tu neverovatno noć i emocije koje sam doživeo te večeri. Pamtiću to ceo svoj život!"

"Krivi smo mi", jer živimo u nekom svom svetu, kako reče "Bucko" Girardi.

Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Ne propustite

Komentari