Ernan Valdanito Krespo

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Došao je u Parmu 14.8.1996. godine, kao osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti sa reprezentacijom Argentine. Postigao je šest pogodaka i podelio prvo mesto među strelcima sa Bebetom, ispred još jednog Brazilca - Ronalda, koji se pet puta upisao u listu strelaca. Iako plaćen "samo" 3.25 miliona evra River Plati, Parma je verovala u njega, a on joj se i odužio...

Ernan Valdanito Krespo
Period aklimatizacije trajao je čitavu polusezonu.

Malo je falilo da Ernan ode negde na pozajmicu i tako verovatno postane samo jedan od mnogih talenata koji nisu uspeli.

Samo čudo ga je ostavilo u tada veoma moćnoj Parmi. To je verovatno bila neka igra sudbine, jer je Krespo u drugom delu sezone postizao golove kao na traci, te su "mlekadžije" završile sezonu na drugom mestu sa samo 2 boda manje od Juventusa. Klub je verovao u njega, a on mu se i odužio...

"Zašto sam ljubio samo dva dresa u karijeri?"

"Argentina je moja domovina, a Parma je moja prva ljubav. Prave ljubavi se ne zaboravljaju nikada i neke vernosti se nikada ne prekidaju. Igrao sam za mnoge klubove: Lacio, Milan, Inter, Čelzi, ali nisam tip koji će tako lako poljubiti grb nekog kluba, nakon postignutog gola."


krespo

Retki su danas ovakvi igrači u fudbalu. Pogotovu ljudi.

Svaki navijač Parme i svaki iskreni ljubitelj fudbala ne može ostati ravnodušan na jedan ovako emotivan odgovor čoveka koji je, bez imalo preterivanja, bio jedan od najboljih golgetera koje je ovaj sport imao.

Što se tiče konkretno italijanske lige, o svim njenim legendama napisane su stranice i stranice tekstova. Svako ko prati fudbal zna u koje igrače navijači gledaju kao u neko božanstvo. Igrač koji je celu svoju karijeru proveo u Parmi, podigao sve trofeje koji su osvojeni u zlatno doba pod sponzorstvom italijanskog i evropskog giganta Parmalata, je Antonio Benarivo. Malo ljudi zna da je Antonio bio neka vrsta mentora Fabiju Kanavaru. Cimer dugi niz godina. Čovek koji je jednog od najboljih defanzivaca svih vremena izveo na pravi put. Ono što je Gatuzo bio u Milanu, to bi se moglo reći da je Antonio bio u Parmi. Borac koji je ginuo za svaku loptu, davao maksimum i bio veliki čovek kako na terenu, tako i van njega.

Benarivo je imao tu "nesreću" da igra fudbal u vreme jednog Paola Maldinija, tako da mnogi o njemu i ne znaju previše, sem da mu je bio večita zamena. Uz svo dužno poštovanje prema njemu, najveće simpatije navijača sa Enio Tardinija pobrao je "Valdanito".

Krespo je dobio nadimak po bivšoj legendi Real Madrida, Horhe Valdanu, jer je dosta ličio fizički na njega. Nakon rešetanja protivničkih mreža u žuto-plavom dresu, usledila je selidba u Rim.

"Ali ja hoću da postanem u Parmi ono što je Batistuta u Fiorentini", njegovi vapaji bili su uzaludni.

Tada se već osećala kriza vlasnika Parme i Parmalata - Tancija, koji je polako tonuo u bankrot i prodaja je bila neminovna. Serđo Kranjoti je potrošio 55 miliona evra kako bi Krespa privoleo u svoj klub Lacio, i kako bi konačno došao do titule prvaka. Što se na kraju i desilo. Još jedan dokaz zašto je Ernan veliki čovek i igrač je njegov tekst koji je izašao u novinama "Gazzeta di Parma". Naime, Valdanito je zakupio celu jednu stranu lista, gde se zahvalio mnogobrojnim ljudima koji su bili uz njega tokom 4 godine u klubu, i u dobru i u zlu. "Ćao Parma, zauvek ću te nositi u mom srcu." Naslov koji je rastužio sve ljude u gradu, a ipak ih učinio veoma ponosnim.

Njegov naslednik postao je niko drugi do Savo Milošević. Igrač koji je dovodio protivničke odbrane do ludila u španskoj ligi. Očekivalo se da nastavi tamo gde je Krespo stao. Međutim, Savo se nije toliko dobro snašao. Nosio je težak teret na leđima u dresu Parme i podlegao je pritisku, iako nije bio toliko loš. Ipak, može se reći da je Milošević jedan od većih promašaja u istoriji kluba, gledajući cenu za koju je doveden(25 miliona evra).

Svi znamo kako je tekla Krespova karijera dalje. Dve fantastične sezone u dresu Lacija. Prelazak u Inter, odlazak u Čelzi, pa onda povratak na Apeninsko poluostrvo, gde je nosio dres Milana. Ostaće upamćena dva gola koja je postigao u finalu Lige šampiona protiv Liverpula. Sledeći klub čije je boje nosio je Inter...

Ono što nikada neću zaboraviti dok sam živ je utakmica na stadionu Enio Tardini, 2008. godine, kada je gostovao njegov tadašnji klub. Poslednje kolo Serije A, Parmi treba za opstanak, Interu za titulu. Zlatan Ibrahimović postiže dva gola za trofej i totalnu euforiju među tifozima Intera, te šalje Parmu u drugu ligu nakon skoro dve decenije bez ispadanja. Svi se raduju osim Krespa, koji plače kao malo dete. Plaču svi na stadionu, plače idol navijača Parme u dresu osvajača "Skudeta". Sta ti je život...

Vratila se Parma sledeće sezone u Seriju A na velika vrata. Vratio se i Ernan Krespo 2010. godine, da zavši karijeru u svom klubu.

Nije to bila ona mašina za golove kao ranije, ali se opet redovno upisivao u listu strelaca. Dovoljno je bilo njegovu prisustvo u klubu, kako za igrače, tako i za navijače.

krespo

15.1.2012. godine pred početak utakmice imeđu Parme i Juventusa odata je zahvalnost za sve što je Ernan uradio za Parmu. U vrlo emotivnom i dirljivom trenutku za sve prisutne, idol Parminih navijača samo je rekao:

"Ovo je moj dom. Moje ćerke idu ovde u školu, prolazeći ulicama moga grada. Moja žena će takođe nastaviti da živi u Parmi."

Zvanično, nakon dogovora da zaigra u indijskoj ligi, radi promovisanja fudbala na tim prostorima, te njenog odlaganja, Krespo je u Novembru 2012. odlučio da "okači kopačke o klin". Samo je pitanje dana kada će postati deo fudbalske porodice Parma i na kojoj funkciji...

Hvala ti Valdanito na svemu što si uradio za naš klub i fudbal generalno.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari