Dejvid Bekam – Oni koji gledaju teren znaju zašto

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Ova priča o dečaku koji je odrastao u Engleskoj u nadi da će postati jedan od najboljih frizera na svetu, a trenirao fudbal zato što dečaci u Engleskoj to rade, počela je čovekom koji se oprostio samo nekoliko dana pre njega samog.

Iskreno ne verujem da se sve ovo desilo tako slučajno.

Igrač najboljeg centaršuta na svetu, možda i u istoriji ovog sporta. Igrač koji je u stanju da nijednom ne propusti da primeti podignutu ruku saigrača na drugoj strani terena i da mu prodje kroz glavu „Da li bi taj pas prošao“. A taj pas... pa svako ko je gledao fudbal verujem da će pamtiti. Zapravo, ako ste mu gledali kosu, ili izraz lica za koji ste verovali da želi da bude nešto veće od fudbala, mogli ste da propustite mnogo toga dobrog na terenu.

A pritom ste i grešili.

Želeo je da proba mnoge stvari sem fudbala, što je sasvim prirodno, a ljudi su samo nekad na to obraćali više pažnje nego što bi trebalo („Život je nekad komplikovan jer samo želiš da odeš u park sa decom kao i svi drugi, ali moram da poštujem to što sam imam priliku da imam ovakvu karijeru i da radim sa ljudima i sportistima sa kakvima sam radio.“ Bekam), ali ako dobro pogledate, nijedna od tih želja ne može da se uporedi sa željom da pobedi kada istrči na teren.

Kada krene da se sabere i oduzme, on je bio fudbaler.

Jako dobar fudbaler. Jedan od onih koje je veliko uživanje gledati na terenu. Ne zato što uvek može da postigne gol, ili da ga namesti. Ima mnogo igrača koji mogu da daju gol i da asistiraju. Nego zato što kada je odlazio iz Mančestera otišao je nakon sezone u kojoj je postao šampion sa klubom, kada je odlazio iz Reala u Ameriku otišao je nakon sezone u kojoj je Real bio šampion, kada je napustio Los Andjeles napustio ga je sa titulom, i došao je u Pariz i oprostio se sa titulom. Zato što šampioni zaslužuju veliko poštovanje, a on je veliki šampion. Da bi na terenu bio ono što je bio trenirao je jako, strasno je voleo igru, i uvek je bio spreman da pruži sve što ima kada istrči na teren. To je ono čega treba da se setite kada gledate dvadeset i dva igrača koji žele da pobede.

Ne znam koliki je ko od nas stručnjak i poznavalac fudbala, ali znam da je meni Zinedin Zidan najveći igrač koga sam gledao. A znam da je taj Zizu pred svoju poslednju utakmicu na Santijago Bernabeu sačekao da ostane poslednji sa Bekamom u svlačionici pred izlazak na teren, da je prišao Dejvidu i rekao mu: „Hvala ti, bila mi je čast i zadovoljstvo da igram sa tobom ove tri godine“.

Čovek koji je po nekima razmišljao o svemu osim o fudbalu ovo vidi kao najveći trenutak svog života i karijere, a kaže da je dolazak na trening gde zna da će trenirati za Zidanom bio kao san.

To je ono što treba svakom ljubitelju ove igre da prodje kroz glavu kada čuje – Dejvid Bekam.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari