Živ bio Pipo Mio

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Nedelja,13.maj leta 2012-og… Dan kad su poslednji apostoli one nekad magične igre, otišli u legendu. Dan kada je San Siro plakao!

Nekad magična, jer je nekad magija bila osnovno viteško oružje kojim su se služili apostoli i njihovi šegrti  kad su polazili u boj.  Mogao bih se i sad prisetiti svih onih čudesnih driglinga, štikli, varki, brazilskih vradžbina,  argentinskih kletvi, napolitanskih prevara… Magija ima svojstvo da nestane ako se ne pojavi neko nov, mlad, spreman da je izucava, da je koristi u dobre svrhe, da uveseljava milione sirom sveta koji se bude i odlaze na spavanje sa onom igrom koja ju je iuspostavila kao legitimnu, Neko ko je dostojan nje.   Počela je i da nestaje sa onim nadobudnim trenerom koji nema dovoljno poštovanja za tu magičnu igru, istu onu koja ga je iznedrila, stvorila i koja će ga na kraju i uništiti. Jer to je pitanje opstanka!A ona je veća od svega.

Vratiću se na Apostole ove čarobne igre tačnije na jednog od njih. Njegov život, karijera, magija kojom je plenio, razoružavao protivničke golmane, donosio neviđenu euforiju kod svojih navijača, izazivao ogroman gnev, čak i mržnju kod protivničkih, su ga nominovali da on bude glavni junak ove priče. Jedan jedini. Pipo Inzagi.  Pojavio se sredinom 90-ih,  bio je tih,  na mala vrata je ušao u svet velikana, italija je  tada bila prirodni habitat za najveće svetske mađioničare i okultiste. Njegova rodna Piaćenca, zatim Parma pa aAtalanta su bile njegova ulaznica na najveću pozornicu. Atalanta posebno. Bio je capocannoniere sa 24 golova i istorijom iza sebe da je dao gol svakom timu u ligi te sezone. Već tada je bilo jasno da je italija dobila svog Merlina, čarobnjaka nad čarobnjacima.

Prvi je tu magiju prepoznao veliki Juventus. Upario je Juve možda i 2 najveća mađionicara sa Apenina u svojoj istoriji. Alesandro del Piero i Filipo Pipo Inzagi su rešetali protivničke mreže i bili simboli onog Juventusa koji je mojim ortacima   i meni bio sinonim za totalni fudbal na italijanski način. Putevi su ih kasnije razdvojili, dan silaska sa najvece pozornice za mađioničare ih je ponovo spojio. Nedelja, 13. maj, leta 2012-og. Pipo je na iznenađenje svih, iz velikog Juvea prešao u još veći Milan i time ušao u predvorje besmrtnih čuvara magije. Sve ono što je kasnije uradio u dresu poznatijeg i uspesnijeg kluba iz grada mode, samo je potvrdilo da je reč o velikom igraču neverovatne moći. Ona se takođe ogleda i u drskom nerazumevanju magijskih moći Pipa Inzagija, kod onih ljudi koji su stalno imali zamerke na njegovo spavanje u ofsajdu,  odsustvu fine koordinacije pri ubacivanju lopte u mrežu, na šeprtljasto vođenje lopte koje izgleda kao da ce narednog trenutka pasti na nos. A desi se suprotno. Pipo ga da. Pipo ga zapravo uvek da.

Tu činjenicu više niko ne može da ospori, čak ni najveći pipomrsci, ma šta mu pripisivali, ma kako ga opanjkavali, pipo ga uvek da. Čak i onda kad istorija zabeleži drugačije, magija ovog skromnog momka je bila na sceni. Jedne aprilske noći 2003. godine, Milan je bio izgubljen. isticali su poslednji moment utakmice protiv slavnog Ajaksa koji je imao najjaču ekipu u poslednjih 15-ak godina, sa goropadnim ibrahimovićem, Van Der Vartom, Snajderom, Kivuom, Litmanenom,  …2-2, 90-ti minut, Ajaks na pragu polufinala, čeka se poslednji zvižduk. . Pipo Inzagi još jednom vadi čarobni štapić, nešto mrmlja, igra neki čudan ritual i lopta je u mreži…3-2. milan je u polufinalu, ludnica, ekstraza…

Velikim misticima se pripisuju zasluge ili nezasluge čak i onda kada ne rade ništa. Da je tako, svedoči i možda najveće finale lige šampiona u svojoj istoriji koje se održalo u istanbulu 2005, toliko magije na jednom mestu fudbal ne pamti, ovoga puta, Milan je posle velikog preokreta poražen od najvećeg ostrvskog kluba, Liverpula, Te noći na terenu nije bilo Inzagija, Pravi ezoterici znaju o čemu se zapravo radilo!Anćeloti je je odlučio da da prednost Ševčenku i Krespu. Kod potonjeg se nije prevario, Argentinac mu je poverenje uzvratio sa 2 prelepa gola…ali sa Ševčenkom svakako jeste…pored promašene šanse utakmice, promašio je odlučujuci penal i time omogućio antologijsko slavlje velikog broja engleskih navijaca. . .

Ono što se 2 godine kasnije dogodilo, ravno je najlepšim fudbalskim bajkama. finale lige šampiona, sudar istih timova iz predhodne priče, ovog puta anćeloti nema nikakvih dilema, Inzagi predvodi napad rosonera u jos jednom nezaboravnom finalu, Osetio je Piaćentino da je vreme da upotrebi sve svoje magijske moći , te noći  postiže 2 gola i vodi svoj tim do sedme titule šampiona starog kontinenta…u međuvremenu, 2006 godine, Pipo je bio akter istorijske Lipijeve družine koja je italiji donela 4. titulu prvaka sveta. iako ne u glavnoj ulozi, i ne u najboljoj formi, pipo overava i najveću svetsku smotru fudbala golom protiv Češke u grupnoj fazi takmičenja…

Tokom blistave karijere, borio se sa velikim teretom koji je donosio savremeni fudbal, špic igrači su postajali sve brži, snažniji, viši rastom. . sve ono što pipo nije imao, on je imao nepogrešiv njuh za gol, osećaj za prostor kakav se retko viđa, prosto je izluđivalo sve ljubitelje te čarobne igre, voleli pipa ili ne, kako je moguće da lopta uvek dođe do njega, najčešće samog ispred gola, kako je nonsalantno ubacuje u mrežu i kreće da se ludački raduje kao da mu je to prvi gol ikad…
između ostalih fudbalskih podviga šarmantnog italijana, meni je jedan ostao u posebnom sećanju, Bio sam posmatrač njegove magije na utakmici protiv moje Crvene Zvezde,  kojom je omađijao kao mnogo puta ranije, tada pomoćnog sudiju ispod istočne tribine mitske beogradske Marakane, postigavši gol iz čistog ofsajda i praktično odveo svoj Milan u ligu šampiona, koga je svojim golovima predvodio i u Atini do 7. titule prvaka Evrope!!

Mnogo je nekih neverovatnih rekorda vezano za Pipa, nećemo o njima, oni su istorija, zapisana tamo gde stoje imena velikana planetarne fuce, najvećih magova naše igre. Kada neko poseduje magiju, ona kao da nosi i neko prokletstvo, pomenuo sam vec,  ni stotine golova koje je postizao i koje je decački iskreno slavio,  nisu bili dovoljni da zauzme mesto koje mu pripada, bilo reprezentaciji,  bilo ekipi čiji dres nosi. Često i kod onih trenera koji su se kleli u njega. Nekako je uvek morao da trpi osporavanja, da se iznova bori za mesto u timu, da se uvek nađe neko ko ima neki kvalitet više u odnosu na njega…A on je iznova i iznova davao golove…

Nedelja, 13. maj, leta 2012-og, u svojoj 38-oj godini,  Inzagi je sišao sa najveće fudbalske scene, neće više davati golove u ligi šampiona, evropskim i svetskim prvenstvima, Panini ga više neće slikati…Ali jedno znam…sta god radio, gde god bio i pikao fucu, davaće golove, radovaće se kao malo dete i zauvek biti u mom srcu kao jedan od najvećih magova igre zbog koje i sam postojim…ŽIV BiO PiPO MiO!!!
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari