Osmeh koji je pokorio Pariz

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Pre 18 godina Borusija Dortmund je harala Evropom, Tajson je Holifildu odgrizao deo uva, Džordan je poslednji put postao šampion NBA lige, Đorđević je dao trojku Hrvatima i vodio reprezentaciju do nove titule prvaka Evrope... Tog proleća svetu se predstavio jedan novi, drugačiji momak.

Osmeh koji je pokorio Pariz
Pre 18 godina Borusija Dortmund je harala Evropom, Tajson je Holifildu odgrizao deo uva, Džordan je poslednji put postao šampion NBA lige, Đorđević je dao trojku Hrvatima i vodio reprezentaciju do nove titule prvaka Evrope... Tog proleća svetu se predstavio jedan novi, drugačiji momak.

U Francusku je stigao sa ukupno osam zabeleženih pobeda u profesionalnoj kategoriji, a tamo ih je vezao još sedam. Nikada nije prošao 1/4 finale nekog turnira pre toga. Te godine žensku titulu je osvojila Iva Majoli, a muški turnir je obeležio Guga. Igrao je pametno, odmereno, uvek sa osmehom na licu, veseo i dobroćudan. Kolege su ga brzo zavolele, a Pariska publika bodrila ga je kao nijednog šampiona do tada.

Kuerten

Gustavo Kuerten - Guga rođen je 1976. godine u Florianopolisu na jugu Brazla. Njegova porodica bila je nemačkog porekla, a njegov otac bio je amaterski teniser. Kada je Guga imao samo 8 godina na turniru mlađih kategorija, srčani udar odneo mu je oca nakon žučne rasprave sa sudijom. Prilikom rođenja mlađeg brata, zbog komplikacija na porođaju i nedostatka kiseonika dete je doživelo nepopravljivo oštećenje mozga, i ceo život je patio od mentalne retardacije i teškog fizičkog invaliditeta. Ovi događaji su u mnogome uticali na to da uvek nasmejani Brazilac ceo život poseti humanitarnom radu.

Kuerten

Te 1997. kada se pojavio u Parizu, kao 66. igrač sveta, sa dugom kovrdžavom kosom i veselim odevnim kombinacijama, niko nije očekivao ono što će uslediti. U prvom kolu lak posao protiv čeha Slave Dosedela. Već u drugom kolu, prvi ozbiljan rival - Jonas Bjorkman. A onda kreću pravi izazovi. U trećem, neumorni Thomas Muster, bivši broj 1 i ne tako davno kralj Pariza. Posle maratona u 5 setova, Guga je bio bolji. Sledio je Andrei Medvedev, ukrajinac koji je igrao tenis života, i opet je 5. set bio Gugin. U četvrtfinalu, branilac titule - Yevgeny Kafelnikov, i novih pet setova. I opet je Guga izašao sa osmehom. U 1/2 finalu, na red je došao belgijanac Filip De Wulf, i konačno jedna relativno laka pobeda, samo četiri seta. Za titulu, se borio sa dvostrukim šampionom Sergio Bruguerom. Španac je uzeo samo 9 gemova. Prva titula je bila njegova. Osvojio je ukupno tri. Rezultati bi mu, sigurno bili još mnogo spektakularniji, ali su mu karijeru skratile brojne povrede. Dve najbolje godine bile su 2000. i 2001. I do druge i treće titule u Parizu put nije bio nimalo lak. Padali su šampioni... Chang, Kafelnikov, J. C. Ferrero, Corretja... Kada je osvojio tu poslednju titulu u Parizu, publici je nacrtao reketom veliko srce na šljaci. 2000. godine postao je prvi Južnoamerikanac koji je godinu završio na 1. mestu ATP liste (Jedini južnoamerikanac koji je bio broj 1. osim njega bio je Marcelo Ríos). Do tog podviga je stigao pobedom na završnom Mastersu, pobedivši Agasija i Samprasa. Proveo je 43. nedelje na tronu. Više od Nastase, Wilandera, Roddicka, Beckera, Safina, Ferrera, Kafenlikova, Mustera, Riosa, Moye.

Kuerten

U tenisu, kao i svakom profesionalnom sportu nema mnogo lepih reči među kolegama. Ipak, Gugu su svi voleli. Bio je fantastičan igrač, ali pre svega, bio je, i dan danas je, dobar momak. Usledile su godine u kojima je osvajao povremeno manje turnire, a stalno je imao problema sa povredama. I tada, bilo je divno gledati ga ako igra. Svoj poslednji profesionalni meč odigrao je u Parizu. Morao se oprostiti pred svojom publikom. Došao je kao 1140 na svetu, ali za njega je uvek bilo mesta u žrebu. Jedanaest godina od kada ih je začarao svojim osmehom, ponovo je bio pred navijačima. U prvom kolu 2008. igrao je protiv Paul-Henri Mathieu. Domaćin, tada igrač u top 15, bio je bolji u tri seta. Ali to nikome nije bilo važno. On je bio tu da ih još jednom pozdravi, nasmeje im se i kaže im koliko su mu značili. Sa suzama u očima, oprostio se rečima "Ovo je moj život, moja srast i moja ljubav. Divno je biti ovde sa porodicom i mojim trenerom. Ali najvažnija stvar je ljubav koju ste mi svih ovih godina pružali."

A bilo je zaista lako voleti ga.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari