Borba je završena, bitke tek predstoje #GoJanko

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Janko Tipsarević nikada nije bio samo još jedan od igrača sa ATP tour-a. On je bio jedan od onih čije ste mečeve gledali na ivicama stolica, koga ste ili voleli kao najrođenijeg, ili mrzeli kao Nemca. Kompletna njegova pojava, nikako nije mogla da vas ostavi ravnodušnim.

Borba je završena, bitke tek predstoje #GoJanko
Janko Tipsarević nikada nije bio samo još jedan od igrača sa ATP tour-a. On je bio jedan od onih čije ste mečeve gledali na ivicama stolica, koga ste ili voleli kao najrođenijeg, ili mrzeli kao Nemca. Kompletna njegova pojava, nikako nije mogla da vas ostavi ravnodušnim. Pretalentovan i uporan, uvek je srcem nadoknađivao sve ono što fizikalije nisu mogle da mu pruže. Kad je hteo, to jest. A to nije uvek bio slučaj. Znao je i da se zamisli, i zbog toga izgubi dobijen meč. Znao je da izađe na teren, a glavnom bude na potpuno drugom mestu. Te poraze, niko neće pamtiti. Oni su prolazna i nevažna stvar.

Kada je 2001. kao 17. godišnjak osvojio juniorski Australian open, i zaigrao za naš Davis kup tim, malo ko je uopšte znao da Srbija ima dvoje najtalentovanijih teniskih nada na svetu (i Jelena Janković je uzela tada titulu u Melburnu kao juniorka). U seniorskoj konkurenciji nije sve počelo tako sjajno. Iako je svetski tenis tada bio u maloj krizi zbog smene generacija, Janko nikako nije uspevao da uđe u seriju, a i kada bi izgledalo da će se to možda desiti, nastupile bi povrede. Ipak, na momente je pokazivao od čega je napravljen, i zašto će narednih deset godina predstavljati noćnu moru mnogih vrhunskih tenisera.

Neki od tih trenutaka proglašavani su potezima dana, nedelje, mnogi od tih mečeva se pamte godinama. Recimo onaj potez protiv Safina u 1/4 finalu Moskve 2006., ili treće kolo Australije kada je više od četiri sata razvlačio, tada neprikosnovenog, Federera, i nadigrao ga u većem delu meča da bi u petom setu izgubio 10-8. Javni čas tenisa Berdihu (na rođendan) i Stepaneku u polufinalu Davis kupa u paklu Beogradske arene. Pobede protiv Rodika na Wimbledonu, a par godina kasnije na US Open-u, nakon koje mu je Endi rekao da će ga ubiti ako u narednom kolu ispadne. Šou koji je priredio protiv Mareja u Dubaiju. Meč protiv Verdaska u Melburnu kada je izgubio samo zato što je potrošio sve čelendže. Svi ti biseri prosuti po betonu, šljaci i travi protiv Monaka, Hjuita, Rodika, Berdiha, Miše Južnog, Ferera, Blejka, Safina, Čičića, Gonzalesa, Hasa i naravno Novaka. Filozof, umetnik, muž i ćalac, i veliki borac.

Sećam se i gde sam i s kim sam gledao prvu Jankovu titulu. Sećam se jer sam je čekao više od deset godina i jer nakon toga tenis za mene više nije bio isti. Pamtim i zbog toga što sam pre toga gledao stotine njegovih mečeva, potajno se nadajući da će se kockice poklopiti. Jer ako je neko to zaslužio, to je svakako bio on. I posle 148 turnira, te 2011. godine, u glavnom gradu Malezije, pobedio je najtežeg protivnika. Sebe. Sa druge strane mreže bio je još jedan teniski mađioničar Marcos Baghdatis. Gledao sam i ostale. Osvojio je salataru u sred svog grada. Doživeo je i da izađe na plavičasti teren zamračene O2 arene i pokazao da mu je tamo mesto.

Prošle nedelje je sa Novakom u dublu osetio profesionalni tenis posle 18 meseci. Danas će odigrati prvi singl meč nakon mnogo bola i patnje. Izaćiće na šljaku Teksasa, i ostaviti srce na terenu.

Siguran sam da nije samo meni nedostajao…
I siguran sam da će mu značiti podrška koju mu možete pružiti. Zato učinite to. Objavite poruku podrške na Twitteru (@TipsarevicJanko #goJanko), Facebooku ili Instagramu (@tipsarevicjanko).


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari