Bio jednom jedan Valentino...

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Jednog dana će sve priče o čupavcu iz Tavulje počinjati kao bajke.

Bio jednom jedan Valentino...
Tako uvek počinju priče o ljudima čije je postojanje na granici između realnog i mašte.

Oni su besmrtni, jer ih ljudi nikada neće zaboraviti. Doktor je jedan od njih. Žuti Vale. Njegova sportska biografija je impresivna. Dvadeset sezona u svetskom šampionatu, na putu ka desetoj tituli. Titule u sve tri klase. Ipak, nije on ni prvi ni poslednji veliki vozač. On je mnogo više od toga. Nije sve u titulama, nešto je i u načinu kako je do njih došlo. Nešto je i u načinu na koji su proslavljene. U stavu. Iskrenosti i emocijama. U vilinskoj prašini koju ostavlja za sobom. Takvim ljudima opraštate sve što nikome drugom ne bi oprostili. Njih volite zbog toga šta su, i uprkos onome što su. Zbog njega, svako od nas ima “nekog svog” u MotoGP.

Jedno je kada ste najbolji na svetu. Možda i u istoriji. Poštovanje. Priznanje. Mnogi za to žive. Ipak, nešto sasvim drugo je ljubav koju ljudi imaju za vas. Zbog toga kakvi ste. Kako se ponašate. Kada vas vole zbog toga ko ste, a ne samo zbog rezultata. Jer rezultati prodju, ali to kakvi ste, ostaje zauvek. Ljubav ka brzoj vožnji nasledio je od oca Graciana. I on je proveo nekoliko godina u svetskom šampionatu, a najuspešnije godine rodio mu se sin Valentino. Prva čaletova pobeda bila je baš te godine na Grand Prix-u Jugoslavije u Rijeci. Na leđima mu je bio broj 46. Isti onaj koji jer njegov sin učinio planetarno popularnim.

Prethodnih dana bili smo u Barseloni, na stazi Katalunja.

Za gotovo sve španske vozače, a oni su već godinama dominantni u šampionatu, to je dom. Neki od njih, rođeni su i odrasli na svega nekoliko kilometara od staze. Najbolji vozač u poslednjih nekoliko trka - Horhe Lorenco. Aktuelni dvostruki šampion sveta - Markez, takođe. Tu su i drugi veliki šampioni - Pedrosa pre svega, a i braća Espargaro iz čijeg dvorišta se čuje buka sa staze. Pa ipak, više od polovine navijača u katalonskom hramu nosila je broj 46 na grudima. Iako je Valentino već veteran, iako je poslednji put osvojio titulu 2009. godine.

Pre Valentina, MotoGP bio je samo još jedno takmičenje čudaka koji vole motore i žele da ih voze u krug. Ljudi koje niko van malog kruga poštovalaca nije poznavao. On je od toga napravio planetarni spektakl, najbrži cirkus na svetu na dva točka. On je razlog zbog koga ljudi znaju za sve ove nove klince koji su danas, možda i bolji. Razlog zbog kog vaš bakalin ili mesar znaju šta je MotoGP.

valentino rosi

Loše vozi kvalifikacije, već neko vreme. Ipak, ume to često da nadoknadi na trci. Karijeru mu je i obeležilo pobeđivanje potezima u poslednjim krugovima. Preticanje rivala na mestima i na način na koji to niko nikada pre nije radio. Poruke konkurentima, slavljenje pobeda. Sve bilo je najlepša predstava na svetu. Svaki krug na stazi prati ga huk sa tribina. Njegovi "žuti" su uvek tu za njega. Od 100.000 na tribinama Katalunje, barem polovina je bila uz njega.


Bio je 7. u kvalifikacijama. Dok se probio iza Lorenca, imao je 2 sekunde zaostatka. A onda se dao u poteru. Smanjivao je prednost, ali je ponestalo krugova. Nije uspeo, završio je drugi. Ove godine ni jednom nije bio van pobedničkog postolja, ali je pobedio samo dva puta. Lorenco je pobedio na četiri trke za redom.

valentino rosi

Na pobedničkom postolju, dobio je novi pehar.

Ne onaj najveći, ali svejedno lep. Ima ih preko 200. I svi su pevali sa njim. Onda se i Horhe popeo na najviše postolje, i niko nije pevao. Čulo se i dosta zvižduka. Na njegovoj stazi niko se nije radovao zbog njegove možda i najveće pobede u karijeri. Četvorostruki šampion sveta. Paklen vozač, tehnički fantastičan. Ali nije vilenjak. I nikada neće biti.

Mali iz Tavulje i dalje ima jedan bod prednosti. Njegove pobede menjaju svet na bolje. Vraćaju osmeh na lice. U životu, a i u sportu, ne pobeđuju uvek najlepše priče. Ne pobeđuju oni koji zaslužuju, oni za koje to najviše želimo… Ali kada pobede, to je zaista posebno.

valentino rosi

Sledećeg petka Doktor vozi kvalifikacije u Holandiji.

Umesto u nedelju, trka je tradicionalno u subotu. U zemlji lala publika će ponovo biti žuta. I ponovo će skandirati svom heroju sa minđušom u uhu, a on će im ponovo dati celog sebe.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari