Havijer Zaneti – Oriundo, Kapiten, Džentlmen

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Sa 15 godina su mu rekli da nije dovoljno fizički jak za Independiente, sa 40 je postao simbol večite snage, izdržljivosti i konstnantosti na terenu.

Havijer Zaneti – Oriundo, Kapiten, Džentlmen
Ove sezone „Pupi” je objavio odlazak u fudbalsku penziju.

Međutim, u svom voljenom Interu ostaće kao sportski direktor. Sa 15 godina su mu rekli da nije dovoljno fizički jak za Independiente, sa 40 je postao simbol večite snage, izdržljivosti i konstnantosti na terenu. Dejvid Bekam je promenio oko 2600 frizura u svojoj karijeri, „Il Traktore“ je ostao veran svojoj od dolaska u Inter iz argentinskog Banfilda 1995. godine. Ovo je priča o jednom od simbola modernog Kalča i istinskoj legendi Intera.

Znao sam ja sve vreme ko je taj Havijer Zaneti, ali pažnju su mi privlačili veliki majstori loptanja mog detinjstva; Ronaldinjo, Del Pjero, Kaka, Ronaldo, Zidan... Svaki njihov potez sam ispratio sa velikim oduševljenjem. Svima njima je nešto bilo zajedničko, a to je da su nakon perioda fantastičnih igara uvek imali onu jednu (neki, pak, više) utakmicu kada, jednostavno, nisu mogli ništa, kada ih ni lopta kao njihov nabolji saborac nije slušala.

Moj odgovor na to je bio jednostavan: ako ništa drugo, ono barem mogu gledati Zanetija. Video sam ga u svim pozicijama, od desnog beka, preko štopera, pa sve do špica (mogu da se zakunem da je, usled klasičnog italijanskog tumbanja u taktici kada je Inter vodio na nekoj utakmici sa 1:0, igrao špica minimum pola sata). Mene je zadivila ta njegova sposobnost da se (s)nađe na bukvalno svakom ćošku terena. Čini mi se da je on jedini igrač na svetu koji je morao da overi svaku travčicu igrališta. Bratovljev omiljen igrač, barabar sa Maldinijem. A burazer je Milanista, čisto radi informacije...

U svojim kasnim tridesetim je oduzimao lopte i sprintao sa upola mlađim kolegama. U najgorem slučaju ravnopravno, ako ne i više. Kada nije trčao mnogo, trčao je pametno. A kada je trčao mnogo, trčao je najviše na terenu. I pametno. Sigurno je da je kao Argentinac imao u krvi tu želju za driblingom, nadigravanjem, čak i ponižavanjem protivnika svojim fintama, ali je sve to stavio u službi tima i stavio sa strane. Recimo da sam video da je nekad izgubio loptu. Možda i nisam, ne znam. Trčao je sa takvom hladnokrvnošću i smirenošću, kao da šeta ulicama Milana sa svojom ženom Paulom i troje dece.

U njegovom držanju i licu ima nečeg aristokratskog. Ponekad mi se činilo da je on previše odmeren, fin i kulturan da bi uspeo kao profesionalni igrač na tako visokom nivou. Uvek smiren, često bezbrižno nasmejan sa svojim besprekorno belim zubima, kao da i dan danas igra po kvartovima rodnog Buenos Ajresa. Takav izraz inteligencije nikada nisam video ni na jednom fudbaleru. Mogao je lagano sedeti na dodeli Nobelove nagrade, vrlo lako bi se uklopio. Takav je i fudbal igrao, pre svega inteligentan. Johan Krojf je jednom rekao: „Igrati fudbal je jednostavno, a igrati jednostavno je najteže“.

U svakom trenutku imao je više rešenja, bez komplikovanja. Koliko samo iskustva u njegovim nogama: rekorder u dresu reprezentacije Argentine sa 145 nastupa, za Neroazure preko 600 odigranih utakmica. Fudbaleri su često umorni, zasićeni fudbala, otud i nekih fizičkih deformacija po završetku karijere. „Il Traktore“ nije igrao, on je mislio, a mozak se ne da umoriti. Zato i izgleda tako mladoliko kao da je juče maturirao.

Samo jednom je plakao, nakon utakmice protiv Palerma kada je saznao da mu je majka preminula. Nikada neće zažaliti to što joj odmah nije odgovorio na poruku koju mu je ona poslala, a glasila je: „Sine, čestitam ti, veoma sam srećna zbog tebe. Puno te volim.“

Dobio je dva crvena kartona u karijeri. Jedan sam video, kakva je to samo greška sudije bila. Panini nije ni morao da se muči sa njim, pa da ga slika svake sezone.

Samo nalepi sličicu od prethodne ili bilo koje ranije sezone i niko neće primetiti. U celoj vladavini Masima Moratija, Zaneti je jedina nit koja je ostala netaknuta. Simbolično, to je bila i prva Moratijeva kupovina. Prvo, pa muško, rekao bi naš narod.

Havijer je osnovao humanitarnu organizaciju „Pupi“, kao odgovor na tešku ekonomsku krizu u Argentini 2001. godine kada su milioni ostali bez posla. Cilj organizacije je pomoć deci ugrožene materijalne sigurnosti. Zna on dobro kako je preskočiti nekad neki obrok...

Možda se pitate zašto nigde nisam spomenuo tačan broj godina. Znate kako, u ljubavi su godine ništa drugo do pukog broja. Tako je i sa Zanetijem, koji je objavio autobiografiju pod nazivom „Kapiten i džentlmen“.

Kako je samo pogodio...



P.S. Tekst je namenjen najvećem Interisti kog znam, mom prijatelju Danilu Đurišiću, kao i svim Interistima ovog sveta. Radujte se što ste imali i imaćete ovakvu ljudsku veličinu, pozdrav od Juventina.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari