Atletik Bilbao - "I did it my way"

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Četa Ernesta Valverdea ima sjajnu priliku da nakon 15 godina obezbedi plasman u kvalifikacije za najelitnije evropsko takmičenje. Trenutno su četvrti u španskoj Primeri, sa šest bodova zalihe u odnosu na prvog pratioca Sevilju. Mogu li Baski do tako dugo željene Lige šampiona?

U 116 godina dugoj istoriji baskijskog kluba, Atletik je predstavljao kulturni identitet Baskijaca, entiteta čija regija obuhvata četiri provincije na severu Španije i tri na jugu Francuske.

Da je to tako i danas, pokazuje očuvana tradicija da samo igrači koji imaju baskijske korene mogu igrati za klub sa San Mamesa. Mnogi će reći da transfer politika Atletik Bilbaoa predstavlja diskriminaciju samo zbog toga jer Baski žele da ih u pravom svetlu predstavljaju samo oni sami.

Međutim, oni se ne osvrću na to, u nedavno obavljenoj anketi se čak 79% navijača izjasnilo da bi radije ispali iz Primere nego li prekršili to nepisano pravilo.

Ulog svakako nije mali s obzirom na činjenicu da su jedini klub uz Barselonu i madridski Real koji nikada nije ispao iz prve lige Španije. U brlogu modernog fudbala punog novca, korupcije i bez imalo duše, Atletik Bilbao je pravi bastion odanosti gde novac nema veću vrednost od obraza i ponosa. Setite se samo prave sage oko transfera Ljorentea, koji je prošlog leta usled isteka ugovora bez obeštećenja prešao u Juventus.

Čelnici baskijskog kluba su tražili 35 miliona, iako su znali da na leto može otići bilo gde bez evra zarade na njemu. Čak i kada je torinska “Stara dama” prošlog januara nudila 8 miliona evra, ponosni Baski su to odbili jer im novac nije na prvom mestu. Nikada nisu ustuknuli pred sve prisutnijom komercijalizacijom fudbala, a nije da nisu (bili) u iskušenju...

“Lavovi” ove godine igraju fantastičan fudbal, možda i atraktivniji nego kada su pre dve sezone  bili finalisti Lige Evrope pod vođstvom iskusnog Argentinca Marsela Bijelse.

valverde

Relativno mlad ali iskusan Valverde je ove sezone složio sve kockice u formaciji 4-2-3-1.

Na golu je Iraizoz i sa 33 godine je u pravim golmanskim godinama. Na levom beku je pridošlica iz Valjadolida, Balenzijaga, desnu stranu u odbrani pokriva Iraola, zamenik kapitena ponikao u Atletikovoj školi, dok štoperski tandem čine kapiten i ljubimac navijača Karlos Gurpegi i supertalentovani Ajmerik Laport, francuski Baskijac koji ove godine puni tek 20 leta. Vezni red drže dva defanzivna vezna igrača, Ituraspe i Mikel Riko.

“Sveto Trojstvo” u koje u Bilbau gaji veliku nadu čine Markel Susaeta (koji je 2012. godine odbio Fergusonovu ponudu da zaigra na Old Trafordu), Ander Herera (i on je zavredeo pažnju “Đavola”) i Iker Muniain, najmlađi strelac Primere u njenoj istoriji (sa 16 i po godina postigao gol Barseloni, koja je samo jedna od ekipa koja se bori za njegov potpis, uz madridski Real, Juventus...).

U samom špicu napada nalazi se iskusni 28-godišnjak Aric Aduriz koji je u sjajnoj formi sa svojih 13 golova i sigurno je u top 10 napadača Primere u ovom trenutku. Velika većina ovih igrača su produkt fudbalske škole ovog baskijskog kluba, popularne “Lezame”. Iako fudbalski lovci širom sveta neprekidno traže svoj plen, ove Lavove neće ukrotiti. Svoj ponos i ideal neće prodati ni za kakve novce ovog sveta.

Timski deluju kompaktno,  kao da se poznaju čitavog života.

Veoma su visoki i stoga ne čudi da su drugi u ligi po procentu dobijenih vazdušnih duela, iza Reala. Na samom su dnu liste po broju načinjenih faulova i kartona. Igraju veoma specifičan fudbal u odnosu na ostatak Španije: puno dugih, preciznih dodavanja, veliki broj centaršuteva sa strane, čvrsto, borbeno i srčano na svakom delu terena. Jedna od onih ekipa koja vas “posluša” kada god “zadate komandu” preko TV-a. Svaka odluka igrača se čini vrlo jednostavna, laka, krajnje logična. Fudbal je još jedan od aspekta života u kom Baskijci žele da se razlikuju od ostatka Španije. Gledajuću sinoćni meč protiv Levantea koji su pobedili rezultatom 2:1, primetio sam jednu “anomaliju” u njihovoj igri. Iako su najvećim delom meča vodili, “Lavovi” nisu (preterano) odugovlačili nijednog trenutka, sve vreme su samo hteli da se nadigravaju sa protivnikom.

Bez bezobraznih prekršaja, bez simuliranja, u svaki meč ulaze sa čistim emocijama da pobede. Jedina ekipa u Španiji (verovatno i šire) koja se ne libi napasti i “Kraljevski klub” i “Blaugranu” na bilo kom terenu. “Navijeni” da trče svih 90 minuta i vrše presing na protivnika tokom čitave utakmice. Malo je takvih ekipa, čak i u Ligi šampiona.

I raspored im ide na ruku - ostalo je još šest utakmica do kraja prvenstva od kojih tri igraju na San Mamesu, neosvojivu tvrđavu čak i za mnoge evropske velikane. Te utakmice su ključne, one će odlučiti četvrtog putnika u LŠ.

Dolazi im Malaga, ekipa relativno skromnih mogućnosti, a potom i direktni konkurenti Sevilja i baskijski rival Real Sosijedad. Uz to gostuju Almeriji i Raju Valjekanu, dok će ima najteže svakako biti protiv Barselone na Nou Kampu. Ali Baski se neće predati, nikada ni nisu, to im je u krvi. Čak i ako “Lavovi” ne uspeju u svojoj nameri,  budite sigurni da su izgarali na terenu do poslednje kapi znoja, ponekad i krvi.

Ubeđen sam da je Pol Anka pisajući pesmu “My Way” za Frenka Sinatru, zapravo mislio na Atletik Bilbao, narod i klub koji se nikada neće odreći “njihovog načina”.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari