Ravel Morison - zatvor ili zlatna lopta

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Kada govorite u omladincima Junajteda, jedno je sigurno. Ravel Morison je klinac sa najvećim potencijalom, ne samo u ekipi koja trenira na Keringtonu, nego i u čitavoj Engleskoj. Hoće li sve to baciti u vodu?

Ravel Morison - zatvor ili zlatna lopta
Ima 19 godina (puni u četvrtak) i da nije užasno talentovan, fudbal bi ovih dana igrao sa ortacima u popravnom domu. Odrastao u Vitenšejvu, naselju koje je najlakše predstaviti kao geto, radničko naselje na obodu Mančestera. Od malih nogu je odrastao na ulici, sa ekipom iz lokalne bande.

Sa nepunih 18 kažnjen je novčano i sa godinu dana pojačanog nadzora jer je priznao da je pokušao da zastraši svedoka na suđenju za oružanu pljačku jednom od svojih prijatelja. Javna je tajna da ga je klub spasio upućivanja u popravnu ustanovu. Nešto kasnije pred sudom je bio ponovo. Ovog puta zbog fizičkog nasrtaja na svoju majku. Ovo su samo krupniji problemi.

Junajtedovi skauti su ga pronašli i doveli u klub kad je imao 16 godina. Samo godinu dana nakon što je počeo da trenira, na svoj 17. rođendan potpisao je profesionalni ugovor sa Junajtedom. Kasnije iste godine je i debitovao u Liga kupu protiv Vulvsa. Svako ko je gledao kako igra zna zašto navijači Junajteda očekuju mnogo od njega.

Ravel sada ne želi da produži ugovor, a u Junajtedu izgleda misle da su mu pružili dovoljno šansi. Ima na stolu ponudu od 15.000 funti nedeljno, ali ugovor mu ističe na leto i Morison veruje da može da izvuče više. Možda je i u pravu. Ukoliko se odluči na taj potez, Morison će dobiti prilično novca samo za potpisivanje ugovora, ekipa iz kraja će se gostiti nekoliko meseci. Šta će biti posle? Бojim se da ćemo odgovor naći u crnoj hronici, pre nego na sportkim stranama.

Morison ima dva puta ispred sebe. Jedan je da ode i u najboljem slučaju prođe kao Pol Gaskojn. Drugi je da ostane i sluša one koji još nisu pogrešili u razvoju mladog igrača. To bi značilo i da zaboravi na Vitenšejv jer mu Junajted više neće opraštati greške.

Ferguson je za njega rekao da je “možda i najbolji igrač tog uzrasta kog je ikad video”. Kad to kaže neko ko je u tom istom uzrastu gledao Skolsa, Gigsa, Bekama, Runija ili Kristijana Ronalda, onda to nešto znači. Jedini problem je što Fergi nije poznat kao neko ko oprašta greške. Ili slušaš ili odlaziš. Na Ravelu je da izabere šta mu je činiti.

Ja bih voleo da ga vidim u dresu Junajteda. Siguran sam da je Junajted jedini klub koji od njega može da napravi nešto. Ne po svaku cenu. Mladost ne može večno da bude opravdanje, a Engleska nije zemlja u kojoj se obijanje trafika podvodi pod dečiji nestašluk koji vas kandiduje za ministra policije.

Deo navijača kaže da “možes izvući malog iz Vitenšejva, ali ne možeš Vitenšejv iz njega”. Sa svakim novim potezom dečka iz geta, ovakvih je sve više i više.

Možda upravo reči Pola Gaskojna treba da mu pokažu pravac. Gaza, kome je prošle godine dodeljena pomoć od strane Engleske fondacije profesionalnih fudbalera kako bi imao gde da živi i koji se neuspešno leči od alkoholizma, rekao je jednom prilikom: “Možda bi sve bilo drugačije da sam umesto u Totenhem, otišao u Junajted.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari