Rajan Gigs - neverovatnih 40

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Kada je marta 1991. u meču protiv Evertona, Ser Aleks Ferguson umesto povređenog Denisa Irvina uveo u igru 17-godišnjeg Rajana Gigsa, malo je bilo onih koji su bili svesni da prisustvuju istorijskom trenutku. Tu utakmicu, Junajted je izgubio, ali sumnjam da ima Đavola koji žale zbog toga.

Rajan Gigs - neverovatnih 40
Ferguson je te 1987. godine bio daleko od titule Sera. Posle prve sezone na klupi Junajteda, godinu dana nakon preuzimanja kormila kluba, Škot je otišao na noge, u kuću Rajan Vilsona, tada 14-godišnjaka, kako bi ga privoleo da dođe u Akademiju. Rajan je tog dana punio 14 godina, a tačno 3 godine kasnije potpisao je prvi profesionalni ugovor sa Junajtedom.

Kao predvodnik Fergijevih ptića ili Generacije 1992, Gigsi je narednih godina od Junajteda napravio ono što taj klub danas jeste. Uz pobednički mentalitet koji im je doneo Kralj Erik, slobodu i motivaciju koju im je dao Ferguson, Gigsi, Skolsi, Beks, braća Nevil i Bat su plesali po terenu, osvajavši srca miliona širom sveta. Sa marketingške strane, Junajted je imao sreće. Bio je to trenutak kad se svet menjao. Slike iz Premijer lige su stizale do svakog doma, ne samo na Ostrvu, već na čitavoj planeti. Leteći Velšanin nije postao ostrvska senzacija, već svetsko čudo. Bilo ga je milina gledati. Možda su Del Pjerove reči najveći kompliment koji je dobio i najbolji opis Gigsove igre te i kasnijih godina: "Samo su me dva fudbalera naterala da zaplačem dok sam ih gledao. Jedan je Dijego Maradona, drugi je Rajan Gigs.".

I tu baš dolazimo do neverovatne priče o trajanju. OK, složiću se, bilo je boljih igrača na planeti. Boljih driblera svakako, ubojitijih strelaca - nema sumnje. Od 1991. do danas, Gigsi teško da je bio najbolji igrač planete u bilo kojoj sezoni. Ono čega nije bilo je fudbalera koji se tako dugo održavao u samom vrhu. Neki su trajali jedno leto, oni bolji po nekoliko sezona, ali dve decenije biti u samom vrhu, osvajati titule u fizički svakako najzahtevnijoj ligi na svetu, to su retki i pokušali, a kamoli uspeli.

Dodajte na to činjenicu da je svih tih 20 godina, iz sezone u sezonu, Gigsov stil trpeo izmene. Velšanin se prilagođavao kao niko pre njega, menjao pozicije, odbacio sujetu, preuzimao odgovornost. Karijeru će završiti na poziciji centralnog veziste, na poziciji na kojoj niko nije mogao ni da ga zamisli ranih 90-ih. Pri tom ni 13 titula prvaka, 4 FA kupa, 2 titule u Ligi šampiona, ni ukupno 35 trofeja nisu bile dovoljne da zadovolje glad za pobedama.

Da li će se ikad pojaviti igrač koji bi mogao da nadmaši Gigsovu dugovečnost? Iako se izreka "nikad ne reci nikad" stalno pokazuje kao tačna, ne mogu da zamislim da je tako nešto moguće u modernom fudbalu. Drugačija su i vremena. Ferguson je Gigsu recimo zabranio da daje intervjue, dozvolivši mu to tek u njegovoj trećoj profesionalnoj sezoni. Možete li tako nešto da zamislite danas? Mediji, slava, novac, pojeli su mnoge. Odlaziti na treninge iz dana u dana, dok vam na računu u banci stoje milioni koji zovu da ih neko troši - ko će na to pristati? Godinu, dve, pet možda, deset retki - dvadeset i dve? A pri tom još trebate da imate i kvalitet da igrate na tom nivou, sreću da izbegnete ozbiljne povrede, ne mnogo promena trenera kod kojih se iznova i iznova morate dokazivati i trenera koji želi da mu trajete i da brine o vama kao o sinu, menadžera koji vas neće seliti iz kluba u klub... Ne bih se kladio da ću za života videti takav slučaj.

Juče je protiv Leverkuzena bio sjajan. U protekle dve sezone, bilo je mečeva posle kojih su mnogi imali pravo da pomisle da je vreme za kraj.  Onda bi došla noć poput one u Madridu prošle godine ili ove na BayAreni, kad bi se setili koliko treba da budemo zahvalni što ga još možemo gledati na terenu. Na BayAreni partner u vezi mu je bio Fil Džons, momak koji se rodio tek 11 meseci nakon tog martovskog dana kad je Gigs istrčao na Gudison. Da li je potreban dalji komentar?

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari