Istorija fudbalskih kopački

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Da li ste znali da kopačke potiču iz Engleske, prve je nosio kralj, a kramponi su bili ekseri?

Istorija fudbalskih kopački
Davno pre nego što je fudbal postao institucija kakva je danas, više se smatrala zanimacijom ili hobijem. Bez ikakvog zvaničnog propisa , formalnosti ili organizacije u igri, zabranjeni stil igre je izazvao velike žrtve i povrede .

Bio je kralj Henri , koji je napravio prvi korak u pokušaju da se zaštiti od takvih problema. Po kraljevskom naredjenju 1525 godine naručen je par čizama za fudbal za kralja. To je prva informacija ikada vezana za kopačke.

Tadašnje kopačke su bile napravljene od kože, ručno prošivene sa strane, koje je za kralja kreirao obućar Kornelije Džonson, po ceni od četiri šilinga. To je sve što je poznato a odnosi se na kralja Henrija i fudbal, i pomalo je iznenađujuće da je on svoje slobodno vreme trošio na sport koji je pomalo grub i nedžentlmenski. Igra koja se u to vreme mogla nazvati fudbalom imala je samo nekoliko pravila i mnogo propusta.

rucna proizvodnja kopacki
Ručna proizvodnja kopački

Kako je u narednih 300 godina popularnost ove igre veoma porasla i sve veći broj zaposlenih radnika se interesovao i priključivao ovoj igri – fudbalske kopačke su ustvari bile kožne radničke cipele(duboke) sa dugim pertlama. Da bi kao igrač bili u prednosti te radničke cipele su kasnije malo izmenjene i imale male krampone koji su podsećale na eksere i time obezbeđeno bolje trenje na podlozi, a isotvremeno su davale upozorenje potivničkom igraču koji je hteo da preotme loptu.

Ovo je dovelo do toga da je Engleska Fudbalska Asocijacija uvela pravilo 13, 1863. godine koje je glasilo: „Nisu dozvoljeni sitni metalni kramponi, kao ni metalni đon na kopačkama“.

Kožni kramponi su se pojavili kasnih 1800-tih. Fudbalska Asocijacija je krampone kao obavezne uvela tek 1891. Pravilo je glasilo da svi kramponi moraju biti kreirani od kože i da ne budu veći od pola inča.

Kopačke iz ovog vremena su evoluirale u kopačke koje su nam danas poznate.

prva reklama kopacki
Prva reklama kopački

Najveća promena u klasične crne kopačke najuočljivija je od 1920. godine. Iako su postojale druge kompanije koje su proizvodile kopačke, do preokreta u industriji dolazi 1924. godine, kada braća Adolf  i Rudolf Dasler otvaraju fabriku obuće u Ajzenhaueru,  u Nemačkoj.

Kompanija je prvo proizvodila obuću za klizanje, tzv. klizaljke, ali Adolf, poznat kao Adi imao je strast ka svim sportovima i u veoma kratkom roku je napravio kopačke koje su imale 6 i 7 zamenljivih krampona, koje je bilo moguće zameniti shodno vremenskim uslovima.  

Kopačke sa početka 20-og veka više su bile kreirane da bi zaštitile igrača nego da bi mu povećale performanse. Fudbal se promenio '40-ih i '50-ih godina pomenutog veka, kada se počeo igrati i na globalnom nivou, a samim tim i dizajn kopački.

Fudbal u Južnoj Americi je bio nešto drugačiji. Većina igrača u toj zemlji odrasla je igrajući fudbal bez ikakave obuće – potpuno bosi. Njima je bilo teže da se naviknu na kopačke koje su bile „teške“ i nošene su u Evropi.

Sve ovo je dramatično uticalo na to da u porodici Dasler potpuno dođe do promena u njihovom ceokupnom poslu koji su vodili, 1948. godine. Od porodične kompanije „Fabrika obuće braća Dasler“ nastale su dve potpuno nove i svaku je vodio jedan brat.

Adolfova kompanija se zvala Adidas (po svom imenu i prezimenu je dao kompaniji ime, Adolf-Adi Dasler ), dok se kompanija drugog brata zvala Puma. Konkurentnost na celom tržištu nije bila ni približna onoj između dvojice braće. Ovo je odgovor na pitanje onim koji razmišljaju o tome kako su dve skoro iste kompanije poslovale i radile u jednom gradu, Ajzenhaueru, Nemačkoj.

Krajem '50-ih godina 20-og veka oba brata(odnosno obe kompanije) su kreirali kopačke sa zamenljivim kramponima. Međutim, Adi je bio taj koji je pokupio impresije i najviše se istakao za vreme finala Svetskog Kupa, 1954.

kopacke svetski kup
Zapadna Nemačka slavi pobedu Svetskog Kupa 1954. u Adidas kopačkama

Nakon poraza od Madjarske u grupnoj fazi od 8:3, Zapadna Nemačka je smatrana velikim autsajderom, iako su ove dve reprezentacije trebale imati ponovni susret u finalu Svetskog Kupa. Vremenski uslovi su radili za Nemce. Sitna kiša je krenula pre utakmice, ali se pretvorila u pljusak. Videvši to, Adi Dasler je već bio pripremljen i na crnim Adidas kopačkama koje je nosila reprezentacija Zapadne Nemačke, zamenio je standardne krampone dužim kako igrači ne bi proklizali i padali po terenu.

Ostatak je istorija. Zapadna Nemačka je pobedila sa 3:2 i osvojila Žil Rime trofej, koji je poznat kao „Čudo u Bernu“.

Kreiranje  kopački manje težine fleksibilnijih za igru i modela koji obezbeđuju bolju kontrolu lopte je bilo u toku, medjutim kako je Zapadna Nemačka osvojila Svetski Kup, Adidas je postao lider na tržištu i to sve zahvaljujući viziji i spremnosti Adija.

Na Svetskom Kupu, 1966. godine, 75% fudbalera nosilo je Adidas kopačke a Puma kopačke je nosio tadašnja legenda Brazila – Pele. Takodje su se pojavili još neki brendovi, kao, na primer, Mitre.

reklama kopacke
Reklama za kopačke iz 1970.

1970. godina će biti zapamćena po tome da su mnogi proizvođači kopački svoje modele isticali na važnim fudbalskim utakmicma, kako bi bili zapaženi. Pele, koji je nosio Puma kopačke godinama, pomogao je svojoj reprezentaciji Brazil da osvoji Svetski Kup 1970. godine, noseći tada Puma King – model koji je u to vreme tek lansiran na tržište.

Hummel kompanija je takođe proizvodila kopačke, međutim oni su otišli korak dalje od tradicionalnih crnih kopački. Ovaj danski proizvođač sklopio je ugovor sa Evertonovim igračem Alan Bal-om I igračem Derby Country’s-a Alan Hinton-om da nose nove bele Hummel-ove kopačke. Taj novi model je napravio pomak, ali se nije toliko čulo o tome.

adidas kopacke
Proizvodnja Adidas Copa Mundial kopački

Adidas Copa Mundial, Puma King i ostali brendovi kopački nisu baš bili adekvatni za sve vrste podloge pojavom veštačke trave. Potrebno je bilo napraviti kopačke koje će imati djon sa drugačijim kramponima, jer klasične nisu dobro prianjale na veštačku podlogu. Prema tome za ovakvu vrstu podloge napravljene su kopačke koje su sa donje strane imale veliki broj malih gumenih krampona i tako obezbedile dobar oslonac i stabilnost.

Italijanska kompanije Diadora sa proizvodnjom kopački je počela 1977. godine.

'80-ih godina su se prvi put pojavile neke kompanije kao što su: Umbro(Engleska), Lotto(Italija) i Kelme(Španija).

Tokom godina, akcenat je bio na tome da se proizvedu kopačke koje će biti lakše i njihov đon mekši i fleksibilniji. Pomak je napravljen 1980. godine kada je bivši igrač Kreg Džonson pokušavao pronaći način i kakve to kopačke treba da budu da bi igrač imao bolju kontrolu nad loptom. Kopačke na kojima je on radio lansirane su u prodaju '90-ih godina poznate kao Adidas Predator.

Od kada su braća Dasler počela praviti kopačke, najveća promena se dogodila tokom '90-ih, kada je i Nike stupio na tržište.

Firma sa sedištem u Oregonu u početku je proizvodila patike za trčanje, medjutim rešili su da prošire svoj asortiman kopačkama i to su i objavili, ne gubeći vreme.

italijanske kopacke
Brazilci slave 1994. u Nike Tiempo kopačkama - Svetkski Kup

Nike Tiempo su lansirane uoči Svetskog prvenstva 1994. i nosili su ih uglavnom Brazilci, a takodje i slavni Italijan, Paolo Maldini.

reklama kopacke
Marko Simone u belim Nike kopačkama na Evropskom prvenstvu 1995. godine

Ukazale su se promene koje su veoma  brzo dolazile. Na Evropskom prvenstvu 1995. godine, u belim kopačkama se pojavio igrač AC Milan-a, Marko Simone, na utakmici protiv Ajaks-a. Ovo je bila nekako neuobičajena promena(pojava belih kopački), i kao da to nije bilo dovoljno, 1996. godine, fudbaler Attila Sekerlioglu se pojavljuje u veoma upadljivim žutim kopačkama.

Kopačke u raznim bojama su bile itekako veoma uočljive i primećene, ali sledeća veća promena kod njih dogodila se tokom ’90-ih godina a odnosila se na bolju tehnologiju kojom su proizvođene.    

Tom tehnologijom su 1998. godine poizvedene Nike Mercurial kopačke. Bile su prve koje su kreirane od sintetike i njihova težina je iznosila samo 200 gr.

Dve najveće promene koje su se dogodile u poslednjih 20 godina, u proizvodnji kopački, odnose se na oblik krampona i njihovu težinu.

 Metalni kramponi su počeli menjati plastične krajem '90-ih. Ovi kramponi su stavljeni sa ciljem da igrrač bude stabilniji prilikom okretanja i kada treba naglo da stane. Proizvođači su tvrdili da su metalni kramponi efikasniji. Kao što je već spomenuto, poslednjih godina se radilo na obliku krampona, pa tako imamo kopačke sa trougaonim kramponima. Na mnogim današnjim kopačkama kao što znate postoji kombinacija krampona.

Iako su kramponi igrali veoma važnu ulogu u tome da će igrač imati bolje performanse, sledeći razlog u napretku bila je težina kopački. Novi mateijali od kojih je pravljen đon značajno su uticali na smanjenje težine obuće fudbalera. Dok je ranije za proizvodnju pomenutog korišćeno nekoliko slojeva teške I čvrste kože, danas se kod najboljih modela đon poizvodi od karbon - fibera.

Mnogo stariji modeli kopački, one koje potiču iz '20-ih godina imale su težinu oko 600 grama. Težina današnjih modela iz visoke klase iznosi 170 grama. Trenje i performanse su danas definitivno poboljšani, a lakše kopačke su bolje iz razloga što se igrač mnogo sporije zamara nego kada su nošene one sa znatnom većom težinom.

Ovakav razvoj i inovacije doveli su do napretka kod svih brendova i kao takvi mnogi modeli se ističu  - kontrolom, brzinom, snagom, udobnošću i postali su savršen proizvod za jednu od najpopularnijih igara -  fudbal.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari