Treba li nam još duža JSL? Zar i ovih 30 kola nisu previše?

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

''Uvodimo belgijski sistem'', ''usklađujemo kalendar takmičenja sa razvijenom Evropom'', ''naši klubovi neće nespremni ulaziti u evropska takmičenja'', ''biće više prihoda od marketinga'', ''biće više gledalaca na tribinama...'', sve su to parole koje slušamo ovih dana, a povodom najavljene promene sistema takmičenja u domaćem šampionatu.

Treba li nam još duža JSL? Zar i ovih 30 kola nisu previše?
Foto: Sportske.net
I sve to na prvi pogled lepo zvuči, pa još kad se pomene i plej-of, reklo bi se da su ovi ljudi u Zajednici superligaša došli na dobru ideju da srpsko fudbalsko prvenstvo učine mnogo zanimljivijim.

Cilj je, dakle, da se posle 30 odigranih kola, koliko ukupno imamo po sadašnjem sistemu takmičenja, Superliga podeli na plej-of i plej-aut grupu od po osam klubova, prvi bi se u tom doigravanju borili za titulu i izlazak u Evropu, a ovi drugi za opstanak u eliti.

Prema tome, imali bismo više utakmica, po tom modelu svaka ekipa bi odigrala po 37 mečeva u sezoni, što znači da bismo negde u ovo vreme, u februaru, već uveliko gledali prvenstveni fudbal umesto pripremnih mečeva po Antaliji, ili Kipru, a sezona bi počinjala već negde u julu, kako bi naši evropski predstavnici već imali ''utakmice u nogama''. Navodno je baš taj nedostatak takmičarskih mečeva pred ''teške borbe'' na startu kvalifikacija za Ligu šampiona, odnosno Ligu Evrope, po mišljenju naših fudbalskih znalaca, bio jedan od ključnih faktora što naši klubovi ne ostvaruju bolje rezultate protiv Kairata, Černomoreca, Vaduza ili nekih drugih evropskih ''velikana''.

Međutim, postavlja se pitanje kako će sve to izgledati u ovakvoj, oronuloj fudbalskoj infrastrukturi u Srbiji, gde nam se sve veći broj stadiona bukvalno raspada, gde su mnogi tereni neupotrebljivi čim padne nešto jača kiša, ili ne daj bože, kakav sneg.

Kako će izgledati februarski mečevi onda kad zima bude pokazala svoje pravo lice, za razliku od ove godine, na primer? Kako će izgledati veći broj prvenstvenih mečeva usred leta, u popodnevnim terminima, na brojnim terenima bez reflektora?

Ili, šta ako se, na primer, Voždovac plasira u plej-of, gde bi možda trebalo da igra sa Partizanom, Zvezdom, Novim Pazarom, Vojvodinom, Radom...

Da li bi ''Zmajevi'' mogli da odigraju bilo koji od tih mečeva u takvom plej-ofu kao domaćini na svom novom stadionu, ili bi iz ''bezbednosnih razloga'', morali da se potpuno presele na Vračar i svoje rivale dočekuju na terenu na čiji su se (ne)kvalitet mnogi žalili protekle jeseni, na primer.

To su samo neki od brojnih problema koji potresaju srpski fudbal, da ne govorimo o sve težoj finansijskoj situaciji, od naših najvećih klubova, pa do (skoro) svih ostalih. Čast izuzecima.

Da ne govorimo o sve većem odlivu najtalentovanijih igrača, tek što postanu punoletni, pa samim tim i sve lošijem kvalitetu fudbala na ovim prostorima, da ne govorimo o nezdravoj atmosferi, stalnim prepucavanjima, povicima na sudije...

Dok gledamo našu ligu, prosto jedva čekamo da se to mučenje što pre završi, a sada nam oni predlažu da sve to traje još duže, pod plaštom nekakvog plej-ofa.

Doduše, možda i nisam u pravu, možda ljubitelji fudbala u Srbiji baš jedva čekaju tako nešto, možda im se sve učini mnogo zanimljivije, ali kako sada stvari stoje, teško mi je da prihvatim ove bajkovite priče...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari