Počela ''selidba'' trofeja...

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Trijumfom vaterpolista Crvene zvezde u Kupu Srbije, prekinuta je decenijska dominacija Partizana u ovom sportu, a kako trenutno stoje stvari, to neće biti jedini trofej koji će se ovog proleća iz Partizanovih preseliti u Zvezdine vitrine, i ne samo u vaterpolu.

Svake godine u ovo vreme u medijima možemo čitati najave ''Zvezdinog proleća'' i to su uglavnom bile priče bez osnova, sećanja na neka prošla vremena. Ovog puta, utisak je da će se takve najave i obistiniti, na radost navijača Crvene zvezde, čiji su vaterpolisti ''povukli nogu'' u tom smeru.

Partizan je godinama bio dominantan, prvenstveno u vaterpolu, zatim u košarci, a onda i u fudbalu u poslednjih pet sezona. Za sve to vreme, Crvena zvezda je u sva tri pomenuta sporta proživljavala najteže godine u klupskoj istoriji, ne samo zbog činjenice da predugo gleda u leđa ''večitom rivalu'', već pre svega zbog katastrofalne finansijske situacije.

Vaterpolo klub je čak jedno vreme prestao i da postoji, a s tim u vezi verovatno se sećate onih zajedljivih komentara iz tog perioda, poput ''FK Crvena zvezda sve više liči na KK Crvena zvezda, KK Crvena zvezda sve više liči na VK Crvena zvezda, a VK Crvena zvezda više ne postoji''.

Danas, međutim, imamo ''ekspresno'' oporavljenu Zvezdu, u fudbalu doduše još uvek ne, ali obzirom na svesrdnu podršku države u prevazilaženju problema, ali i sjajan vetar u leđa sa tribina i jedinstvo navijača bez obzira na sve prethodne neuspehe, za očekivati je da i u fudbalu Zvezda konačno počne da osvaja titule. Ove domaće, naravno.

Simptomatično je međutim, da u Partizanu za sve ove godine, i pored redovnog učešća u Evropi i svih ostvarenih uspeha i trofeja, pa i realizovanih transfera pojedinih igrača, ne samo da nisu uspeli da osiguraju finansijsku stabilnost, podršku sponzora i države, već kako vreme prolazi, sve teže opstaju, a uz to imaju i sve slabiju podršku svojih navijača.

Zvezda u proteklim godinama nije imala ništa od ovoga, ali su njeni navijači uspeli da održe jedinstvo i privrženost klubu i to sada crveno-belima mnogo znači u što bržem oporavku kluba.

Zašto u Partizanu nije tako? Uprave pomenutih klubova kao da su bile uljuljkane uspesima svojih igrača, ne čineći dovoljno da im iz godine u godinu obezbede bar za nijansu bolje uslove. Dok su se treneri i igrači menjali, bitnijih kadrovskih promena u upravama nije bilo.

Zar mislite da su pojačanja potrebna samo na terenu? Pre svega, potrebna su ''na vrhu piramide'', u timu onih koji vode klubove. Kad je taj tim jak i sposoban, onda i onaj na terenu izgleda mnogo bolje. To se ne odnosi samo na Partizan, već i na sve ostale klubove.

I ne može Dule Vujošević, koliko god vapio za finansijskom pomoći, da učini nešto više po tom pitanju. Jednostavno, to nije njegov posao, pa niko te njegove apele i ne shvata ozbiljno, ali gde je Danilović da to radi, gde je Šilobad?

Možete svašta reći za Nebojšu Čovića, uostalom svašta se o njemu i govori, ali on Zvezdu vodi napred i to se vidi. I Zvezdu ćemo, ako se nešto nepredviđeno ne dogodi, sledeće sezone gledati u košarkaškoj Evroligi, jer će do kraja ove, smem da se usudim da prognoziram, osvojiti bar dva trofeja.

Partizanu sledi ''otrežnjenje'', neophodna mu je nova energija na rukovodećim mestima, ali možda i pre svega toga rešavanje problema među navijačima, koji više ne mogu da sakriju međusobne podele čak ni kad Partizan igra protiv hrvatskih klubova.

Jer, zašto bi neko novi i uložio novac u Partizan, ako zna da će neke ''usijane glave'' na tribinama da i dalje divljaju i iz utakmice u utakmicu izazivaju sve drastičnije novčane kazne...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari